Обе сове, мала ушара (утина) и кукумавка су прави украси природе, од којих сам човек има највећу корист, јер су, као и све њихове рођаке, највећи непријатељи глодарима. Процењује се да једна породица утина за годину дана поједе и више од 7.000 глодара, за које човек мора да употреби ко зна колико килограма отрова, који на крају, опет, дође до наших трпеза. А управо, човек их највише угрожава, па и дан-данас због сујеверја прогања. О овим гнездарицама станарицама у чачанском крају причали смо са Драгишом Гашом Петровићем.
Мала ушара (лат. Asio otus, енгл. Northern Long-eared Owl) je најчешћа и најбројнија сова у целој Србији, па и у чачанском крају. У односу на остале врсте сова, она је средње величине. Kрупне жуто-наранџасте очи, изнад којих су две уздигнуте ушкице, дају јој изглед зачуђености и радозналости. А те ушкице нису уши, као што се то у први мах може помислити, јер су ушни отвори, као и код осталих сова, заправо увучени ниже на глави и обрасли су перјем. Изузетног су вида, па у комбинацији са савршеним слухом, лако лове и у потпуном мраку. У ствари, лов им је искључиво ноћна активност, док се дању, обично, одмарају у крошњама, прислоњене уз стабла, па их је због тога тешко уочити.
– Дужина тела од врха главе па до краја репа је 31-37 сантиметара, што није мало, али је назив „мала“ добила, између осталог због тога што код нас живи и велика ушара (буљина) која, такође, има ушкице од перја, али је доста већа и ређа – објашњава Петровић.
Мала ушара настањује отвореније шумске и пољопривредне пределе са раштрканим дрвећем, дрвореде, паркове, воћњаке, а честа је гнездарица и у самом Чачку.
– Редовно се гнезди и на Сувој Морави. Пошто, као и остале сове, не гради гнездо, често бира стара гнезда врана и сврака која су обично у четинарима. Али, нису им страна ни гнезда на лишћарима, па ни вештачке кутије постављене за њихово гнежђење. И у самом граду бирају најчешће четинаре на којима су стара гнезда. То нам најбоље одају млади својим оглашавањем. Гнежђење започињу већ од половине марта до краја априла. Оглашавање се ноћу може чути и пре овог периода, мужјаково тихо развучено хукање, док је женкино оглашавање „кмечавије“. Младунци се оглашавају шкрипавим зовом који се чује далеко и тако родитељима, који су у потрази за храном, одају координате свог положаја. А умеју да се раштркају око гнезда кад почну да га напуштају, већ 25 дана после излегања – наводи Петровић и додаје да су малим ушарама основна исхрана глодари, пре свега кућни и шумски миш, као и црни пацов. Лови и неке ситније врсте птица и крупније инсекте. Свакако је немерљив њихов допринос у контроли и сузбијању глодара, тако да је њихова заштита практично и биолошки вид борбе са глодарима који могу нанети огромне штете на усевима, истиче Петровић.
Карактеристика ових сова, а може се рећи и једна од њихових тајни, је што се зими окупљају у велика јата, у коме може бити и неколико стотина птица. Најпознатије зимовалише малих ушара је у центру Кикинде, где су 2009/2010. избројане чак 743 сове, што је податак вредан у светским размерама. У нашем крају, осим у самом граду, њихова зимовалишта бележена су у Ракови, Прељини, Коњевићима, Станчићима, Катрзи, Трнави… Уочено је да су удаљена једна од других три, четири километра. Ово је, иначе, једина сова код које се бележи зимско окупљање.
У Србији је строго заштићена врста. Човек јој је највећа претња, јер је због сујеверја прогања, па и убија, али и трује употребом пестицида и отрова за мишеве. Угрожава је и сеча стабала на којима се гнезди или зимује, а често страда и на путeвима.
Латински назив кукумавке – Athene noctua (Ноћна Атина) указује на то да су је стари Грци сматрали симболом мудрости. То је она сова коју богиња Атина носи на руци. Била је и заштитница града Атине, а њен лик се налазио и на полеђини новца.
Oву птицу, једну од мањих сова (енглески назив Little Owl), најчешће можемо видети, не само у предграђу и сеоским насељима, већ и у самом граду, јер за гнежђење најчешће бира људске грађевине. Избегава густе шуме и забране, па јој највише одговарају отворена станишта са нижом вегетацијом и ретким дрвећем. Веома је ретка у брдским пределима.
– Пошто своје активности делимично обавља и по дану, посебно кад има младе, тад је можемо видети у валовитом лету или на објектима, дрвећу, електро стубовима, кабловима… Присутна је целе године, а слободно можемо рећи да је прилично бројна у самом граду – каже Драгиша Петровић.
Ни она не прави гнездо. За то користи стрехе, таване, подшивке кровова, па и оџаке који се не ложе, које најчешће користи за дневни одмор. С обзиром на то да објекти новије градње често немају подесних отвора где се може завући, кукумавка обично користи старија здања.
Свадбени лет почиње већ у марту, а женка полаже јаја током априла и почетком маја. Младе птице лутају док не заузму територију.
Беле обрве изнад изразито жутих очију дају јој строг изглед. Према глодарима је баш таква, пре свега кућном и пољском мишу и волухарицама. Лови и ноћне инсекте, а ређе мање водоземце и кишне глисте.
Оглашава се разнолико и прилично бучно. Строго је заштићена врста, а главни угрожавајући фактори за ове наше комшије, прелепе и неописиво корисне сове, исти су као и за малу ушару.
В. Т.
Фото: Драгиша Петровић
Извор: „Птице Чачка и околине“, „Птице на длану“, ДЗППС
ЗАНИМЉИВОСТ
Како је забележио Драгиша Петровић, на једној кући у Заблаћу, на ивици села према пољу и Западној Морави, под истим кровом, истовремено, гнездиле су се кукумавка и кукувија, прва птица обрађена у овом серијалу. Ово је ретка појава суживота различитих врста сова.
ЧЕСТО ПРВИ ЛЕТ СЕ ЗАВРШИ НА ЗЕМЉИ, ВРАТИТЕ МЛАДУНЦА НА ДРВО
Сваког пролећа многи младунци мале ушаре свој први лет заврше на земљи. Неки људи покушавају да им помогну, носе их у своје домове. И поред добрих намера, ово је из бројних разлога погрешно. Уствари, треба их одмах вратити у крошњу, на што вишу грану, како не би постали плен других животиња. Треба пазити, јер сове имају оштре канџе, па је то најбоље радити што дужом мотком. Без обзира што више није у гнезду, родитељи, који су сигурно негде у близини, наставиће да долећу и да хране младунца. Осим ако младунац није видно повређен (сломљено крило, нога и сл.), никаква друга помоћ му није потребна, препоручују из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
