У ЦЕНТРУ “ОГЛЕДАЛО” И ОВЕ ГОДИНЕ РАДИОНИЦЕ ЗА ОБОЛЕЛЕ ОД КАРЦИНОМА
Често кажемо: „Више нећу да бринем због небитних ствари“. Око ове две речи можемо да се двоумимо, јер свако од нас „небитно“ доживљава различито, боји га својим карактером, искуством… Око приоритета ретко ко има недоумицу. Здравље је, без много сумње, на првом месту. Али, и њега најчешће олако схватамо. Кад се „догоди“ болест, у овом случају једна од најтежих, и како статистика показује, све чешћа, борба се води, не само са раком, него и са сопственом психом. Већ пету годину чачански Центар за лични раст и развој „Огледало“ настоји да кроз шестомесечне радионице оболелима од малигних болести улије додатну психичку снагу. И наду, подједнако потребну за „вештину“ да се не потоне у тугу, самосажаљење, у помисао да је све изгубљено… Није лако, али је могуће. У то су уверене учеснице прошлонедељене радионице у „Огледалу“, којој смо присуствовали.
ОТВОРЕНО О СТРАХОВИМА, ТУЗИ, БЕСУ…
Слушају, уче, не само од психолога-психотерапеута Драгане Тимотијевић и Ане Милетић Миловановић, већ и једна од друге. Кроз отворен, искрен разговор, понекад и са наизглед грубим, заповедним тоном. Тако се једино може водити битка са канцером, објашњавају Катарина, Јела, Ивана и Драгица. Први корак је суочити се са собом и ставити себе на листу приоритета. А онда иде лекција по лекција… И за то им значи, много, подршка коју добијају на радионицама.
– Мислила сам да једина тако размишљам о болести, страховима, тузи, бесу… Када сам прве године дошла на радионицу, испоставило се да све, а било нас је петнаестак, говоримо исте реченице. Утицало је то и да ојачам, да се на рационалан начин борим против страхова – један је од разлога зашто долази на радионице Катарина, која је „прекаљени“ борац (дијагнозу рака има 12 година).
Јела каже да је научила да се не оптерећује небитним стварима, ситницама због којих се до пре извесног времена секирала. Међу најстаријима је, али истиче и најредовнија на радионицама, јер јој је лепо и због дружења.
Ивана је кроз радионице и разговоре успела да „исканалише“ много тога што је бунило.
– Посебно ми значи искреност Драгане и Ане. Послушам увек шта ми кажу и мислим да је промена видљива. Научиле смо овде да говоримо о својим осећањима, али и да се међусобно слушамо. Породица јесте уз нас, али често, посебно родитељи, беже од чињенице да смо болесни. Многи људи око нас питају како смо, али то је недовољно… Овде све можемо да кажемо и генерално се разумемо. Најбоље савете, лекове, алтернативу, све информације добијамо једна од друге – истиче Ивана, која своју „ратничку“ нарав жели да пренесе и на друге, па никоме од присутних не дозвољава да посустане.
Драгица је „нова“ у свему, има дијагнозу, каже, „тек“ годину и по. Знала је о болести много, али и оно што је сазнала на радионицама утицало је на њу да се преиспита, можда и да другачије схвати живот. Са осмехом долази, као и остале, али признаје, још тражи начин да се „отвори“.
СПРЕМНЕ ДА ТРАЖЕ И ДА ДАЈУ ПОДРШКУ
Ове године радионице су почеле крајем јуна сусретом са чланицама Удружења оболелих од малигних болести „Вера“. Тада, за Дане планинара, заједно са ПД „Каблар“, реализован је програм прилагођен њиховој физичкој снази. Тематске радионице се организују сваке две недеље, у трајању од најмање два сата у просторијама Центра „Огледало“, у Улици војводе Степе 129.
Пре пет година, када су започеле ову причу, за Драгану Тимотијевић је то било потпуно ново искуство. Очекивала је да ће бити много теже и компликованије.
– Испоставило се да је корисницама било потребно место где могу да размене информације о болести, терапијама, лековима, да могу да говоре о својој болести, без бриге како ће се осећати онај који слуша… Атмосфера на радионицама је, углавном, добра, топла, позитивна. И онда када смо професионално, па и емотивно, биле пред изазовима, увек је био неко у групи ко је нашао праве речи. Суштина је да група функционише мимо нас, јер на радионице долазе оне које су спремне да траже подршку, али и да је понуде другима. Ове године у тиму радионичара је и докторка Маријана Весовић Џелебџић, која је на едукацији из гешталт терапије, а стажирала је управо у Онколошкој амбуланти у чачанској Болници. Учеснице радионица су одлично прихватиле њену помоћ, а посебно за њих веома значајне стручне информације – каже Драгана Тимотијевић.
СТРЕС, УЗРОЧНИК И ПРАТИЛАЦ БОЛЕСТИ
Рак је психосоматска болест, кажу психолози, а један од узрочника и њен „пратилац“ је стални стрес. У Србији није довољно развијена свест код пацијената, па ни код медицинских радника, о значају психолошких фактора, тако да су у само пет установа за малигне болести у рад са пацијентима укључени психолози. А била су озбиљна истаживања пре више од пола века…
– Рађена су истраживања у Црвенки више од десет година, управо на тему колико потискивање емоција утиче на развој канцера. Као један од важних фактора ризика издвојено је потискивање љутње и неспремност да се она испољи, јер самој болести претходе трауматски догађаји, продужени стрес, тешке животне ситуације – наводи психотерапеут Ана Милетић Миловановић.
Од почетка програма у „Огледалу“ су желели да у радионице укључе и чланове породице, али није било интересовања. Страх од суочавања са нечим што је болно, тешко, или начин да се направи отклон од проблема?
– Врло често, после неког времена, као да се заборави да је реч о болести која неће нестати после операције, зрачења, већ да је неопходно стално праћење, а самим тим и подршка породице. Тамо где је нема, увек касније има више компликација… – каже Ана.
Катарина додаје да је подршка породице важна, и да је све оне имају у „техничком“ делу, али углавном најблискији не разумеју психолошку страну болести. Зато су ту Драгана и Ана, али и свака од њих је важан део овог ланца подршке. Значило би им и да медицинско особље схвати, а онда и укаже пацијентима да је, осим свих лекова и терапија, важна помоћ психолога. И то од почетка болести, када се пред непознатим нађу у вртлогу осећања збуњености, беса, страха, а онда и током лечења. Зато су, кажу, неопходне психосоцијалне радионице на Онколошком одељењу чачанске Болнице.
В. Т.
ДЕЛЕ ТУГУ И РАДОСТ
Програм „Психосоцијална помоћ и подршка особама оболелим од малигних болести“ финансира Град Чачак, а реализује га Центар „Огледало“.
Дружење и комуникација се не завршавају на овим радионицама. Чују се оне често, размењују поруке телефонима, ту су једна за другу кад год је потребно. Или да поделе радосне вести, кад су некој од њих бољи резултати. Кад време дозволи, биће организовани и излети.
