KARAKTER ODREĐUJE ŽIVOTNI PUT
Profesor Mašinsko saobraćajne škole Dragiša Petković od nedavno, od kraja decembra prošle godine, uživa u prvim penzionerskim danima, a najviše pažnje posvećuje porodici, naročito unucima Tadiji i Darji. Da bi bio dobar i uspešan profesor stručnih i praktičnih predmeta mašinske struke, kako ga ocenjuju njegovi bivši đaci, bilo je potrebno puno odricanja i maksimalna posvećenost učenicima i školi. U stvari, reč je o profesoru koji je imao velika očekivanja, koja su za učenike bila izazov, inspiracija i motivacija da teže napretku i dobrim rezultatima; o nastavniku koji je nastavu prilagođavao potrebama svih učenika, ne zapostavljajući talente. Profesor Petković je svojim ličnim i profesionalnim ponašanjem davao pozitivan doprinos životu i duhu škole, što je razvilo efikasan kolektiv i tim. A u tome mu je pomogla, za šta joj je posebno zahvalan, supruga Svetlana, jer bez njenog razumevanja i podrške ne bi uspeo da ostvari zanimljivu profesionalnu karijeru: “Pošto nastava zahteva puno vremena i mnogo odricanja, nisam mogao maksimalno da se posvetim porodici, ali je moja supruga uvek sve uspevala i na divan način usmeravala decu na pravi životni put”.
MEDALJA ZA VOJNIČKE VRLINE I STIPENDIJA JNA
Dragiša Petković je rođen u Goračićima (MZ Rasovac), gde je i završio prva četiri razreda osnovne škole, a od petog do osmog pohađao je OŠ “Čedomir Vasović” u Grabu. Bio je jedan od najboljih đaka, koji je uvek učestvovao na takmičenjima iz matematike, fizike, hemije i biologije, na svim nivoima. Ali, bez obzira na odličan uspeh, kao dete koje potiče iz siromašne porodice, upisao je školu “Branko Milošević – Metalac” u Čačku. Stekavši zvanje automehaničara, naravno, kao najbolji đak, zaposlio se u Tehničkom remontnom zavodu, jer je želeo da sebi i svojoj porodici što pre obezbedi lagodniji život. Posle nekolio godina odlazi na odsluženje vojnog roka, gde je odlikovan medaljom za vojničke vrline. Budući da je bio vredan, ubrzo je dobio i stipendiju tadašnje Jugoslovenske narodne armije i upisao Prirodno-tehnički fakultet. Studije je završio u roku i dobio zvanje mašinskog inženjera.
– Ponovo sam se vratio u Tehnički remontni zavod, gde sam ostao sve do 1996. godine, radeći na poslovima tehnologa za vozila i motore. Poslednjih šest godina u ovom preduzeću bio sam rukovodilac i tehnolog ispitne laboratorije za motore, tada jedne od najsavremenijih u okruženju. Kao mladog i perspektivnog inženjera slali su me u nekoliko zemalja Evrope i u Rusiju na doškolovavanje i obuku – priča profesor Petković. Naravno, više puta je odlikovan i nagrađivan za doprinos u razvoju tehnike, a stekao je i zvanje specijalista mašinskog inženjerstva.
ORGANIZATOR PRAKTIČNE NASTAVE
U preduzeće “Emi”, gde je bio rukovodilac inženjeringa i zamenik direktora, prešao je 1996. godine. Bombardovanje Srbije 1999, dovelo je firmu u veoma nezavidan položaj i Petković 2001. osniva svoje preduzeće “Energy – engineering”. Ali, pet godina kasnije firmu, koja i danas uspešno obavlja svoju delatnost, prenosi na sina Bratislava. Na molbu tadašnjeg direktora Mašinsko-saobraćajne škole Srećka Albića, Dragiša Petković počinje da radi u ovoj srednjoškolskoj ustanovi do 2008. godine u nastavi, a potom kao organizator praktične nastave.
– Predložio sam rukovodstvu škole, na čelu sa direktorom i njegovim zamenikom, izuzetnim profesorom, dobrim i karakternim čovekom Aleksandrom Dilparićem da pokrenemo izradu simulatora za potrebe naših učenika, u cilju interaktivne nastave. Imao sam maksimalnu podršku i za kratak vremenski period uradili smo simulator elektronskog sistema za rad motora SUS – kaže naš sagovornik i podseća da je na Sajmu obrazovanja, odnosno, nastavnih sredstava za savremenu nastavu, komisija sa Univerziteta u Beogradu dala izuzetnu ocenu za simulator koji je prezentovao učenik Mašinsko saobraćajne škole. Tada škola, po prvi put od osnivanja, dobija srebrnu medalju.
– Shvatili smo da jedino na ovaj način možemo podići nivo obrazovanja, ne samo u našoj školi, već i šire. Svake godine do 2018, škola je prezentovala eksponate. Osvojili smo pet zlatnih i tri srebrne table i postali zaštitni znak Beogradskog sajma, a za uzvrat dobili besplatan štand. Striktno smo se pridržavali pravila da naši učenici postavljaju i prezentuju sve eksponate, pa je štand škole, iz godine u godinu, bio sve posećeniji i privlačniji, kako za nastavnike, tako i za đake, ali i za privrednike. Zahvaljujući uspesima škole, privrednici Grada Čačka počeli su da nam pomažu u skladu sa svojim mogućnostima. Firma “9. septembar” je školi ustupila CNC glodalicu, Grad je, na čelu sa gradonačelnikom Milunom Todorovićem, obezbedio sredstva za nabavku CNC struga, čime smo zaokružili CNC tehnologiju i počeli da školujemo kadrove za potrebe privrede – kaže profesor Petković.
Zahvaljujući mnogim donacijama, ali i sopstvenim ulaganjima, škola je postala jedna od najopremljenijih u Srbiji, što je zadovoljavalo i potrebe dualnog obrazovanja. A zahvaljujući stručnim nastavnicima škola je prošle i ove godine upisala po 30 učenika za OMO – strugar – glodač, što se ranije nikada nije dogodilo. Inače, inovacije uglavnom donose dobrobit, pa je Mašinsko saobraćajna škola, na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, dobila dva nova obrazovna profila, mašinski tehničar za reparaturu i tehničar za mehatroniku.
TIM KOJI ĆE ŠKOLI I OBRAZOVANJU DONETI NAPREDAK
Upoređujući rad u privredi i obrazovanju, naš sagovornik naglašava da su razlike ogromne:
– U radnim organizacijama proizvodnja i održavanje zahtevaju veoma stručne kadrove koji moraju da ispoštuju zahtevne tehnologije, gde ne sme biti greške, jer, u suprotnom, proizvod postaje škart. U obrazovanju nije tako. Za ljude koji poznaju struku, odnosno, stručne nastavne predmete, nema lepšeg posla od rada sa učenicima. Osim što prenose znanje, profesori istovremeno ulivaju i veliko poverenje đacima, jer su i dobri psiholozi. Učenicima sam uvek govorio da budu dobri i karakterni ljudi, jer karakter određuje životni put.
Profesor je svoje znanje nesebično delio, ne samo sa učenicima, već i sa kolegama. Ponosan je što je iza sebe ostavio odličan tim nastavnika:
– Od mlađih kolega očekujem moral, disciplinu, odgovornost, što stručnije prenošenje znanja i permanentan rad sa učenicima. Oni su veoma dobri mladi inženjeri, ali, pre svega, dobri ljudi. Presrećan sam što sam imao priliku da formiram takvu ekipu, koja će školi i uopšte obrazovanju doneti napredak. I ja sam učio od nekadašnjih sjajnih profesora, i bilo mi je veliko zadovoljstvo da svoje znanje podelim sa kolegama.
DOBRI I HUMANI LJUDI
Radni staž našeg sagovornika ispunjen je sa više od 40 godina, koje su sakupile mnoge lepe uspomene, ali i one dane sa problemima i izazovima života. Ali, neki događaji se jednostavno ne zaboravljaju, kao što su: prvi lični dohodak, medalja za vojničke vrline, stipendija JNA, prva nagrada na Međunarodnom sajmu, osvajanje zlatnih tabli, pobede učenika na državnom nivou, posebno priznanje Beogradskog sajma za doprinos obrazovanju, Decembarska nagrada Grada Čačka, priznanje “Kapetan Miša Anastasijević”, kao i najveća nagrada “Tesla Festa” za najbolju tehnološku inovaciju od 270 izlagača iz celog sveta… “Ipak, nešto što se nikada ne zaboravlja je izrada ortopedskog pomagala za obolele od multiple skleroze, koje je iz postelje podiglo bolesnu osobu nakon 15 godina ležanja”, kaže profesor Dragiša Petković, naglašavajući da je najponosniji na to što je đake učio da je u životu najvažnije da budu dobri i humani ljudi.
Naravno, ni sa čim se ne poredi rođenje kćerke Biljane i sina Bratislava, kao i unuka Tadije i unuke Darje… Sada su oni prioritet njegovog vremena…
Nela Radičević
