…„Ко што након тамне љуске, / Птићу светли живот следи, / Тако уста Бог из гроба,/ Смрћу својом смрт победи.
Из љуске се живот рађа,/ Њен је тамни покров пао./ Крстом дође радост свету,/ Христос Бог је васкрсао!“…
(из „Васкршње поеме“, Невена Дучић)
Осећај за лепоту и доброту најлакше се калеми на дечја срца и душу. Плодови таквог стабла су најслађи и најдуговечнији, посебно када се „калеми“ кроз игру, њима најближи начин усвајања свих знања. Од ове одвајкада истине своју мисију започела је Невена Дучић, када је основала Школицу мјузикла „Од малих ногу“, прву у Чачку и околини. По професији професор руског језика, ова тридесетосмогодишња Чачанка желела је да децу у свом родном граду подстакне да од малена кроз уметност гаје осећања која нас чине човеком по лику Божјем. Већ годинама пише поезију и приче за децу, објавила је неколико књига, те се тако и рађала идеја да својим песмама, до тада „само“ на папиру, придода музику и игру, управо за малишане. Желела је да деца њене стихове оживе. И да их живе. Највећи подстрек да савлада сваки „камен спотицања“ су јој ћерке, четворогодишња Емилија и двоипогодишња Даница.
Школица мјузикла, која ових дана слави свој први рођендан, обједињује много тога – музику, песму, плес, глуму… Сви у тиму ове необичне школе настоје да у деци развијају машту и креативност. Важна лекција је и да сачувају дете у себи, за сва времена. А тим који кроз разне области води „малоношце“, како је Невена назвала своје „ученике“, поред ње чине Теодора Зимоњић и Вишња Марковић из Музичке школе и професорка ДИФ-а Тамара Станковић.
– Кроз своју децу пратила сам шта то недостаје у граду… Идеја је да оне и сва наша деца расту уз уметност и активно учествују у томе, а не да буду окружени пластичним играчкама. То је најбољи бедем против лоших ствари које су око нас. Желимо да кроз Школицу осете радост и да им буде лепо, јер деца не схватају разумом, него срцем. Наравно, ми одрасли морамо да им дајемо пример – каже Невена и признаје да је и она временом учила о раду са децом и о самом мјузиклу, за шта је користила, углавном, руску литературу, будући да је мјузикл као позоришна форма веома популаран у Русији, где је живела годину дана.
Да дете има детињство, да се слободно развија, да се ослободи треме, да открива и развија своје таленте – неки су од најважнијих циљева Школице мјузикла:
– Деца имају таленте, не само за уметност и науку. Таленти су и да знају да слушају друге, да буду добар друг, да знају нешто да поправе или направе својим рукама… Кад им то кажемо, деца се ослободе и тада откривају своје снове. Учимо их да не одустану од трагања за својим талентима, јер је и трагање радост!
До сада је око петнаест малишана, од четири до једанаест година, похађало Школицу, која ради у простору ОШ „Др Драгиша Мишовић“. Подељени су у две старосне групе и већина је од првих дана на једночасновним вежбама, које обухватају фискултуру, плес, певање, правилан говор и дисање, тимски рад, глуму… Кроз све то јачају социјалну и емотивну интелигенцију, а уједно развијају моторне вештине, описује Невена и додаје да је на крају сваког часа иста прича, јер сви жале што је време тако брзо пролетело.
– Прва јавна представа је била за Нову годину. Девојчице из старије групе звале су за још термина, слале снимке како код куће вежбају, родитељи су били одушевљени… Мислим да и није поента у представи, можда за нас родитеље јесте, али за децу је час много значајнији. И није нам на првом месту „савршенство“, већ да се свако дете опусти, да ужива у ономе што јесте и што воли. Такмичење постоји, али само са самим собом, да буду бољи него што су били јуче, а да то остваре без напора. То деци прија, јер им није „ускраћено“ право на грешке – наглашава саговорница „Гласа“.
Школица има и своју химну „Од малих ногу“. Невена је и ову песму наменила деци, али је кроз стихове упутила и савет родитељима: „Желиш да све баш добро ми крене,/ Од малих ногу буди уз мене,/ Кажи и веруј да ја то могу,/ Причај ми, причај од малих ногу!“
– Деци треба подршка, али их треба пустити да рашире своја крила. И када се спотакну, да смо уз њих, али да науче да сами устану после пада… Треба их пустити да буду деца! „Послушан буди, културна буди,/ Од малих ногу будите људи./ Ал` у рукаву ми имамо кеца/ Од малих ногу бићемо деца“ – прича нам Невена кроз своје стихове.
Песма наше саговорнице „Након што је васкрсао Христос Спас“ нашла се на албуму „Земљи со а тами сјај“. Албум је објављен пре две године у копродукцији ТВ Храм и РТС-а, а Невенину песму отпевали су „Неверне бебе“, Тијана Дапчевић и многи други извођачи:
…„Након што је васкрсао,/ Рекао је Христос Спас,/ Да волимо једни друге,/ Као Бог што воли нас“…
Весна Тртовић
Фото: Школица мјузикла „Од малих ногу“
ЉУБАВ – СРЖ ПОЕЗИЈЕ
Невена Дучић, којој су узори Јова Јовановић Змај и Љубивоје Ршумовић, до сада је објавила неколико књига. Главни мотиви њене поезије су родољубље, православље, породица, као линије које повезују све генерације… Неизоставни део је брига о природи, јер како сама каже: „Ко воли своју земљу, он ће је чувати да буде чиста. Поента је у малим корацима помоћу којих постајемо велики људи“. Поред „Васкршње поеме“, написала је и „Божићну поему“, за које је илустрације радио Серјожа Попов. Чачанка Биљана Бучевац (која је уређивала дечје стране у „Чачанском гласу“) радила је цртеже за књигу „Историја Срба за децу у 100 прича“ и „Чаролије за одрастање“. Најновија је „Еколошка сликовница“ коју је украсио познати илустратор Немања Ристић.
УПИС ДО СЕПТЕМБРА
Школица мјузикла је остварила сарадњу и са познатим чачанским музичарима – браћом Милијановић, Стефаном и Алексом, који су компоновали песму „Зебре и брезе“. Планирају да укључе и Марију Лазаревић из Плесног клуба „Луна“.
Невена Дучић позива родитеље да деци у Школици мјузикла дају шансу да открију и развију своје теленте. Могу да се јаве преко инстаграма: od_malih_nogu или истоимене фејсбук странице. Упис је отворен до септембра, а у октобру почињу часови и вежбе.
