ЗОРАН КОСТИЋ ЦАНЕ О ”МУЗИЦИ И ДУХОВНОСТИ”
Тражење истине у време фалсификата, победа сопствених неправди, оригиналност у неоригиналности, писање песама које неће на тренутак заварати публику и напунити џепове музичара. ”У чему је твоја суштина/ кад хоћеш да се допаднеш свима…?” Као у песми ”Ситна лова”, питао је, упозоравао, саветовао некадашњи вођа и оснивач групе ”Партибрејскерси”. Његово гостовање у Градској библиотеци ”Владислав Петковић Дис” отворило је ”Хорска сретања”, манифестацију коју од 19. до 25. јула организује Удружење ”Ирмос”. Испричао је Цане много тога о чему смо само на изглед знали, или смо се заваравали…
ОРИГИНАЛНОСТ
-Што смо више своји, мање ћемо бити туђи. Људи гледају на туђе животе, јер се плаше да завире у свој. Бог каже: ”Не лажи, буди оно што јеси, узми мене као заштитника, ради све у моје име! Сви остали имају маркетиншки приступ свог живота. Не знам како могу да живе од силне тактике. Зато су извештачени и уврнути. Све ће да ураде, да преваре. Онда, неко уради нешто због чега ће цела породица да пати…
Драго ми је када човек може да размишља својом главом, да из једнине оде у множину и да се врати у једнину. Живот је чиста математика, прво се одузимаш, онда сабираш шта је остало, делиш се са неким и множиш.
ЗАТВОР И БОРБА ЗА ОПСТАНАК
-Живимо у супротстављеном друштву. Људи су кивни једни на друге. Неко нас убеђује да нема довољно места за све. Гурнути смо у сопствени затвор и стално мислимо о себи. Што више мислимо о себи, добијемо лажно право да су нам сви други криви! А знамо: ”Ко се урамљује, тај се осамљује.”
ИСТИНСКА ВЕРА
-Хоћемо да верујемо у Бога, али питање је да ли је заиста тако. Постимо, одлазимо у цркву, али када изађемо са тог места, опет радимо исте ствари, исте грешке које падају све теже. Ми имамо мање снаге, а оне су све јаче! Изађемо са литургије, заустави нас просјак и тражи нам неки динар, а ми кажемо да немамо. Онда опет све боли јаче. Тих сат и по молитве је далеко, јер својим делима нисмо надмашили себе.
ОПРАШТАЈЕ И ЉУБАВ
-Да ли човек прашта? Неки да, али не заборављају. То је људска природа, мислимо да заслужујемо више од онога што добијамо… Од праштања нема веће љубави! Када би човек опрост употребљавао да оствари себе, где би му био крај? Уместо тога, имамо безброј оправдања за себе. Тај ”штит” сваки дан је са нама. Било шта да радимо, морамо да знамо да ли је добро или лоше. Свако зло које учинимо – нема оправдања!
Љубав је и када се смејемо. Тада одашиљемо Божанску топлоту…
СОПСТВЕНЕ НЕПРАВДЕ И НЕЗАЈАЖЉИВОСТ
-Сав успех се састоји у победи многих неправди које сами правимо под утицајем несвести. Ако не знамо колико нам је довољно, само тражимо и тражимо, а онда је празнина све већа и већа и не може да се испуни. Све те жеље су неки аларм наших привида. После једне, дође друга…
СЛОБОДА И ИСТИНА
-Изгубили смо смисао за хумор, људи причају са шаком на устима да их нико не чује. Где је ту слобода? Где је истина? Не можемо сами са собом да живимо. Не смејемо се, удаљили смо се од своје истине. Не мислимо на душу, она постаје извор свих проблема, складиште слабости.
МУЗИКА
-Волео бих да сам написао више љубавних песама. Имаш оне које испадају из рукава, или теже настају. Све које су написане, нису наше! Песме су Божији достављачи.
Сећам се једног концерта у Чачку пре неколико година. Киша лије, била је фрка, гледамо каблове који пливају у води. А онда, у првом реду угледамо човека у инвалидским колицима. Кисне и слуша нас. Заборављамо на каблове, неко биће у колицима гледа у тебе, мисија је успела!
Увек је било тражење истине. Осећаш правду и неправду, цео живот се питаш: ”Куда води овај пут и шта ће бити на крају?
”Желиш ли да сам жив?/ Желиш ли да сам срећан?/ Пружи ми веру/ Заштити ме од свега.”
