Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom, a jedan od najvećih rizika u ovoj grani privrede je upravo grad koji može da nanese ogromne štete voćarskoj, ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji.
Protivgradna sezona je počela 15. aprila. U proteklih mesec i po dana imali smo veomo kolebljivo vreme sa obiljem kiše, tako da su poljoprivrednici čekali stabilizaciju vremenskih prilika, kako bi obavili prolećnu setvu. Iako naša protivgradna zaštita ne može u potpunosti da zaštiti gajene poljoprivredne kulture, poljoprivrednici Srbije mirnije spavaju ukoliko znaju da su sve protivgradne stanice na njihovom području spremne za dejstvovanje i opskrbljene dovoljnim brojem raketa.
Кada protivgradna zaštita zataji iz bilo kojih razloga, sav trud i znoj poljoprivrednika nestaje samo za nekoliko minuta pod naletom gradonosnih oblaka. Otuda je veoma značajno da svaka protivgradna stanica ima dovoljan broj raketa, ali i osposobljene ljude koji će u svako doba dana biti spremni da se odazovu pozivu iz Radarskog centra.
Кako navodi Vladimir Gojgić, načelnik Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, Grad Čačak je spremno dočekao novu sezonu odbrane od grada. Republički hidrometeorološki zavod je pre početka protivgradne sezone obezbedio ukupno 318 raketa za 25 protivgradnih stanica na čačanskom području (po protivgradnoj stanici u proseku po 13 raketa). Lokalna samouprava planira da u ovoj godini nabavi i dodatnih 100 iz budžetskih sredstava, tako da će svaka stanica raspolagati sa 17 raketa, što bi, na osnovu dosadašnjih iskustava, trebalo da bude dovoljno za ovu sezonu.
I u ovoj godini, Grad Čačak je opredelio 300.000 dinara za neophodnu HTZ opremu, kao i dodatnih 400.000 dinara za kupovinu goriva za strelce koji ne žive u blizini protivgradnih stanica, kako bi što brže stizali do njih.
ODGOVORAN I ZAHTEVAN POSAO
Grad Čačak je i ove godine opredelio sredstva za nagrade za protivgradne strelce, jer oni od države mesečno dobijaju samo po 4.000 dinara u vreme trajanja protivgradne sezone, što je mizerna nadoknada za ovaj veoma odgovoran posao.
–Opredelili smo 4,2 miliona dinara za nagrade za protivgradne strelce, tako da će svaki od njih dobiti oko 68.000 dinara. Slični iznosi su im uplaćeni i u prošloj godini, jer njihov trud zaista zaslužuje nagradu. Dosadašnja praksa je pokazala da je rad čačanskih protivgradnih strelcaca uvek pohvaljen i visoko ocenjen, pa je sasvim opravdano što Grad svake godine opredljuje dodatna sredstva za njihovo nagradjivanje, kako bi ti ljudi, koji su uvek spremni da se odazovu na prozivku Radarskog centra Užice i pripravni da dejstvuju u slučaju potrebe, dobili satisfakciju za svoje zalaganje. Definitivno, reč je o velikoj obavezi, oni zaslužuju adekvatnu nagradu za svoj rad – ističe Gojgić.
Svaka protivgradna stanica ima po dva strelca, tako da će čačanska plodna polja od gradonosnih oblaka, sve do 15. oktobra, štititi 50 ljudi.
Dragan Milovanović, protivgradni strelac iz Prijevora, već 17 godina čuva plodne oranice i voćnjake od gradonosnih oblaka. On tvrdi da se nikada unapred ne zna koliko će dejstava biti u protivgradnoj sezoni i da je bolje da na zalihama uvek ima viška raketa.
-Protivgradna stanica u Prijevoru ima 10 raketa. Očekujem da ćemo uskoro dobiti i dopunu. Ova količina kojom trenutno raspolažemo je dobra za početak sezone, ali se nikada ne zna koliko će dejstava biti. Bez 20 raketa teško da može da prodje sezona, prošle godine smo dejstvovali sedam, osam puta i ispalili ukupno 24 rakete… Za ovu nedelju su najavili nestabilno vreme, stalno smo u pripravnosti. Protivgradni strelci su tu da reaguju u slučaju potrebe, ali isključivo po komandi iz Radarskog centra – kaže naš sagovornik.
PROTIVGRADNE MREŽE I OSIGURANJE USEVA – NAJEFIКASNIJA ZAŠTITA
Poljoprivrednici koji imaju finansijske mogućnosti, svoje zasade voća od grada najefikasnije štite postavljanjem protivgradnih mreža, koje se vrlo brzo isplate, a njihov vek trajanja je dvadesetak i više godina.
Radovan Ševarlić, agroekonomista iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak, ističe da je u čačanskom kraju, prvenstveno zbog stepena intenzivnosti voćarske proizvodnje, povećano interesovanje poljoprivrednika za podizanje protivgradnih mreža u poredjenju sa nekim drugim regionima u Srbiji.
-Ako uzmemo za primer Arilje koje ima razvijenu voćarsku proizvodnju, kod njih ima daleko manje površina pod protivgradnim mrežama nego u čačanskom kraju. Ovde se, iz godine u godinu, povećava interesovanje za protivgradne mreže, pre svega kod proizvodjača jabuke, borovnice i kruške. Gotovo svi novi zasadi borovnice su zaštićeni protivgradnim mrežama. Osnovni razlog pojačanog interesovanja za ovim vidom zaštite je velika vrednost proizvodnje. Poljoprivrednici su uvideli da su protivgradne mreže, dugoročno posmatrano, najefikasniji vid zaštite od grada. Osim toga, mnogi od njih su iskoristili mogućnost da kroz razne vidove subvencija ostvare povraćaj dela uloženih sredstava, što predstavlja i te kako dragocenu podršku, jer je ovde reč o izuzetno velikom ulaganju. Da se postavi protivgradna mreža na površini od jednog hektara neophodno je oko 20.000 evra, što retko koji poljoprivrednik može sebi da priušti. To samo mogu jača poljoprivredna gazdinstva, specijalizovana za odredjeni vid proizvodnje i to na većim površinama – ističe Ševarlić.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je i u ovoj godini opredelilo podsticajna sredstva za regresiranje dela poqoprivrednog osiguranja za Moravički, Кolubarski i Zlatiborski okrug. Prema rečima Ševarlića, mnogi proizvodjači su odlučili da osiguraju svoje poljoprivredne kulture, medjutim, zbog specifičnosti proizvodnje, kod jabuke i borovnice čak i mala oštećenja od grada nanose ogromne finansijske gubitke. S obzirom na to da je ovde reč o velikim ulaganjima, voćari su uvideli da je protivgradna mreža najefikasniji vid zaštite od grada. Protivgradne mreže štite jabuku i od ožegotina na visokim temperaturama, tako da su dvostruko korisne. Subvencije koje odobrava država za nabavku protivgradnih mreža iznose 50 odsto od uloženih sredstava, a za područja sa otežanim uslovima rada 65 posto.
V. S.
