– Имали сте најмекше срце у школи! – скоро јој је некадашњи ученик довикнуо на улици и пројурио бициклом.
– Најлепше ми је било са вама – одјекнуо је и њен одговор.
Тако је скоро сваки дан. Чим се нађе у граду, наставница Ангела сретне некадашње ученике. Радо јој се јаве и, ако имају мало више времена, знатижељни су да од ње чују и неки корисни животни савет. Често јој испричају много тога о себи и својим породицама. Сећају се и да је им је у школи увек говорила о свему. Много тога није забележено на папиру, али јесте у њиховим главама…
Наставница Ангела Радуловић предавала је до пензионисања руски и српски језик у Основној школи „Др Драгиша Мишовић“. Из тог времена је памти највише генерација из Чачка. Била је то и највећа школа у којој је радила, иако је њен просветни пут много дужи. Само у околини Чачка, предавала је у Самаилама и Трнави. Када бисмо све сабрали, променила је две државе, а једно време је била и у Војводини, у Мраморку, где је предавала српски језик малим Румунима. Како каже, свуда је лепо дочекана, а и њој су све школе и сва места остала део незаборавних успомена.
ШАЛА МОРА ДА ЛЕЧИ…
Рођена је у Мостару, између два светска рата, у вишечланој породици. Отац Штефан био је Словенац, дошао је из малог места Канал, а мајка Ана Мостарка. У родном граду је завршила Гимназију у којој је учила и два страна језика, немачки и италијански. Касније ће се показати да су ти часови били и те како корисни. Потом Учитељску школу и Вишу педагошку. Када је радила у Стоцу, предавала је немачки.
Још увек се наставница радо сећа своје учитељице Станке Абрамовић, рођене Дубровчанке, велике даме и жене достојне поштовања. Зашто не поменути и да је Ангела Радуловић сада у 95. години. Још увек је крепка и витална, а за такво стање, као и многи дуговечни људи, велики заслуге има рад, од кога не одустаје ни сада. Те добре навике је на време стекла у породици, а од родитеља Штефана и Ане наследила је и љубав према деци. И то није њен једини извор дуговечности. Надрградња раду су благост, спремност за шалу, лепа реч…
– И када се шалимо, морамо да бирамо речи. Шала не сме да рани, него да лечи! У томе су и Мостарци ненадмашни. Строго воде рачуна да никога не увреде – искуство је наставница Ангела.
„ПРОЂОХ БОСНОМ…“
Као и већина њених школских другова, почела је да ради после завршене Учитељске школе. Многи су, по директиви просветних власти одлазили у удаљена села, учили децу, али и одрасле. Водила је и Ангела, такозване, „аналфабетске“ течајеве и описмењавала одрасле. Многи су настављали школовање, углавном, мушкарци, док су жене училе само да читају и пишу. Али, вратимо се деци и просветним путешествијама наставнице Ангеле. Тај списак места у којима је радила у Босни и Херцеговини је подуг: Риоци, Мириловићи, Фатница, Покојиште и Столац. После удаје, новооснована породица се сели у војвођански Мраморак. Ту је Ангела родила ћерку Весну.
Остали смо дужни да поменемо и да је наставница Ангела завршила Вишу педагошку школу и зато што ју је просветна инспекција добро оценила за учитељски рад, бесплатно се школовала. Испунила је и она оно што је морала.Завршавала је своје школске обавезе на време. Имала је право и да током школовања прима учитељску плату, која је била сасвим довољна за основне потребе једне студенткиње.
– Хтела сам да студирам математику. Имала сам одличног наставника који нам је тако добро објашњавао да је знање само навирало. Нисам чекала да дођем кући да напишем домаћи задатак, радила сам га одмах после часа. Зато се моја породица зачудила, када сам им рекла да сам уписала руски и српки језик – сећа се.
„ПРЕВЕДЕНИ У СЛЕДЕЋИ РАЗРЕД“
Догодило се то у селу Мириловићи код Билећа. Због хитног одласка учитеља у војску, ђаци нису целу годину похађали наставу. Министарство просвете одлучило је да изгубљено деца надокнаде на летњем распусту. Ангажовали су Ангелу и једну њену колегиницу да у јулу и августу надокнаде пропуштено. Чини се немогућа мисија – за само два месеца, али су њих две успеле. Ангела је учила децу од првог и трећег разреда. Тај њихов подвиг уписан је у ђачка сведочанства – „Преведени у следећи разред“…
Како не поменути још један упечатљив догађај из Босне. Када је дошла у Риоце, код Билеће, доживела је да јој ђаци љубе руке. Била је изненађена, иако је ту навику имала усађену још у детињству. Млади су обавезно љубили руку старијима, али је тај део кућног васпитања нагло је ишчезавао после Другог светског рата.
ПОСЕБНА ДОБРОТА
Многе успомене наставнице из Ангеле из Босне, али и околине Чачка, остаће забележене само у њеном и сећањима њених најближих, ћерке Весне и унука Андреја. Оно што би неизоставно требало поменути је необичан поклон, старинско перо које се умаче у мастило увијено у свилу. Сетила се и наставница тог необичног поклона и због тога што ће увек бити захвална дародавцима, ђацима из Самаила…
Добре оцене није добијала само од деце и просветне инспекције. У том погледу нису биле шкрте ни њене колеге.
„Ангела Радуловић, наставница руског и српскохрватског (српског) језика. У нашу школу је дошла две, три године после њеног отварања из Основне школе у Трнави. Била је, и још увек је, веома драга и непосредна особа, комуникативна, блага, увек да помогне од срца, у по дана, у по ноћи. Она је од оних људи са посебном добротом који поштују и цене своје ближње. Волела је искрено своје ђаке с пуно нежности и преданости, увек уз осмех и срдачност. Преносила је и на нас колеге доста од своје благородности. Била је врстан познавалац руског језика и говорила га је као што га говоре прави Руси. Одлично је предавала и српски језик. Уз све то, била је веома скромна, ненаметљива и повучена. Од ње се никада није чуо повишен тон, ни ружна реч. Активно је учествовала у многим пословима, а посебно је била талентована за рад Рецитаторске и Секције за руски језик. На предлог Друштва за стране језике отпутовала је месец дана у Москву на усавршавање у руском језику“.
Ову оцену наставница Ангела добила је од Дане Радосављевић, наставнице хемије у Основној школи „Др Драгиша Мишовић“. Уписана је у школској монографији. Тај њен однос према ближњима, а то су и људи које свакодневно виђамо, потврдили су и још увек потврђују и ђаци наставнице Ангеле. Добила је запажени део и у књизи Владимира Илића „Ђачке приче из старог Чачка“. Некадашњи „Драгишинац“ посветио јој је причу „Пажалуста“, у којој описује како је добио пролазну оцену из руског језика. У том занимљивом опису наставница Ангела је представљена под псеудонимом Драга. То име је и опис њене личности…
Међу бројним успоменама од ђака, Ангели је била незаборавна и чачанска промоција књиге „Спајајући исток и запад – Споменица професора Предрага Симића“. Приређивач тог дела је новинарка Јасминка Симић, професорова супруга, некадаша ученица наставнице Ангеле Радуловић. На тој промоцији, пре неколико година, Јасминка је на самом почетку поздравила своју наставницу. Наизглед, ситница…
ДАРОВИТОСТ
Када једошла у Чачак, у Основну школу „Др Драгиша Мишовић“, заједно са осталим колегама, Ангела је била и педагог. Тада су просветни радници родитељима одржавали предавања о разним темама, важним за васпитање деце. Њој је припало да говори о радним навикама. За ту тему, имала је добро утемељење. Ангела је своје стваралачке спососбности показала на многим пољима. Научила је током школовања много тога о пољопривреди, педагогији, кућним пословима. Учествовала је и у изградњи Новог Београда и на тој радној акцији била је куварица. Предавала је деци у Самаилама ручни рад, а код куће је шила одећу, шешире, показала се у многим пословима који захтевају прецизност. Бавила се и пчеларством. За све те вештине, стекла је и одговарајуће потврде. Једну од њих, за успешно завршен курс ручног ткања, доделио јој је Етнографски музеј Београд.
Нису завршене све те активности ни данас… Има прелепу башту у којој расте разноврсно поврће и најбољи украс свог живота, Андреја и Весну. И њено стваралаштво је роман са више томова, а може их бити још…
Фото: Албум породице Радуловић
