Колико често нам се чини да смо после сусрета са појединим људима много богатији? Због нежних осећања и снажних утисака. Онда све изгледа полетно, лако и смирено. И желели бисте да потраје…
Такви су и сусрети са Добрилом Маџаревић, наставницом математике, песникињом. Седмострукм прабаком, сада јој је то најважније ”занимање”, ”функција”, животна улога. Стало је много тога у девет и по деценија живота жене којој су и бројеви и речи игра. Били су и помоћна средства да покаже и докаже да ”Математика није баук”, а може бити и ”распевана”. Све што је нашем уму пријемчиво, не само дечјем. Није Добрила ни после пензионисања стала и заборавила ђаке и учионицу. Обраћала им се песмама, али и као гостујући предавач у многим школама Моравичког округа. Са колико је само љубави и пажње припремала паное и сликовите приказе математичких фигура и обавезно подсећала на људе који су и зачетници и допринели развоју те науке. И кроз њена предавања су увек учвршћивана знања о Питагори, Талесу, Декарту… Поставила је математику и на сцену…
”Књиге плачу. моле:/ ”Немој нас, ђаче, бацати доле./ Поштуј нас, дај пажњу вишу./ Не бацај нас где се ноге бришу./ Наше је место негде високо,/куда треба да путују твој ум и око./ Хиљаду писаца у књизи се друже./Сви су они ту да ти знање пруже”. ”Порука ђаку”, Добрилина песма из збирке ”Четири срца, једно било”. Тек једно од њених објављених дела. ”Четири срца…” је била прва збирка и посветила ју је унуцима, као и свој деци и ђацима.
Не само ђаке, није Добрила заборавила ни колеге. Годинама је била главни покретач ”Видовданских сусрета просветних радника”. Све док корона није ”умешала прсте”, али траг постоји. Са свих сусрета, а било их је петнаестак и сви су имали тематске посвете.
КАКО БЕЗ ФАКУЛТЕТА?
Наставница Добрила Маџаревић рођена је у Чачку, у Моравској улици, у септембру 1928. Потекла је зи трговачке породице Јовићевић. Завршила је чачанску Гимназију, у тим данима била и изванредан спортиста. Својевремено је Добрила скочила у вис 146 центиметара, добро је и скијала. Уписала је Грађаевински факултет, положила у року испите из прве две године, али тада је упознала будућег супруга Предрага.
– Одувек сам знала да морам да завтршим студије и да се удам. Удала сам се у 21. години, али је остао факултет. Када је мој син Зоран поодрастао, схватила сам да су моји школски другови отишли много даље. Тада сам исплакала реку сузу и решила да се преселимо у Београд. Завршила сам Вишу педагошку школу, одсек за математику и физику – прича наставница Добрила.
Прво запослење у околини Београда, у школама у Рипњу и Барајеву. Тада је наставница помагала и одраслима да стекну основно знање из математике. У сећању на београдска времена и вођа ”Ђердана” Мира Васиљевић. Она је у Рипњу предавала музичку културу.
Одлази у Братунац, ту је била и директор Основне школе ”Вук Караџић”. Школа је названа по реформатору нашег језика на предлог Добриле Маџаревић. И данас је задржала тај назив, а никадашња наставница и директор увек је радо виђен гост у Братунцу.
После пословних путешествија По Србији и Републици Српској, повратак у њен крај. Отишла је у Лучане. У међувремену, родила је и ћерку Весну. И она је тада стасала за школу, тако да је једно време и њој и Зорану предавала математику.
– Хтела је да му да четворку, али је он запретио да ће се жалити директору – сећа се Весна Павловић, Добрилина ћерка. И доказ да је био у праву, 1965. је први из чачанске Гимназије уписао Математичку гимназију у Београду. Завршио је машинство. Зоран није више међу живима, од њега су Добрили остала два унука и петоро праунука.
– Сећам се и да нам мама никада није код куће додатно објашњавала градиво. Нисмо је ни питали. Једноставно, подразумевало се да морамо сами да учимо и решавамо задатке – каже Весна.
Из ”лучанских времена”, незибежно је и подсећање на професорку Веру Лазаревић. Математичарку.
– У шестом разреду основне школе прешла сам у математичку школу у Лучанима. Разредни старешина ми је била Добрила Маџаревић – наставница математике. Сматрам да је она прва открила математичку инвентивност у мени и често кажем да њој дугујем захвалност што сам данас професор математике. Она ме је назвала својом наследницом и понекад стављала за катедру да ја водим преостали део часа. Нисам била сигурна да заслужујем толике њене похвале, али сам је као наставника уважавала, слушала и на крају веровала у све што је она говорила. Како су похвале долазиле од ње, поверовала сам да су можда и основане… – део је утиска професорке Вере, који је сврстан у Добрилиној књизи ”Златни пресек”.
После Лучана, предавала је Добрила Маџаревић у Медицинској, док су наставници могли да изводе наставу, а потом и у Јежевици и Заблаћу. У Дисовом родном месту, доста пре ње, били су учитељи Добривоје и Миленија Маџаревићи. Добрилини свекар и свекрва. Спајали су се у породици просветни гени и раније, као и у новије време.
– Често размишљам о просветним данима и питам се да ли сам могла да будем правичнија. Да ли је требало више вагати, пре коначног оцењивања деце – искрена је наставница. Али, како су бројке биле њена играчка, засигурно ни сумње нису оправдане.
”ДАЛЕКООКО БРОЈ”
Насловни део украден од Добриле Маџаревић. Трећа поменута збирка песма. Објавила је и две ”Космички прозор” и ”Распевана математика”. Годинама већ припрема ”Питагорин аутопортрет”. Тај прозни текст и њено стваралаштво и сценски су приказани пре десет година у башти кафеа ”Монтана”. Редитељ и сценограф била је Радмила Рубаковић. Сценски приказ ”Музика сфера” тада је заблистао са тадашњим глумцима Гимназије и ученицима Музичке школе ”Др Војислав Вучковић”.
И овај детаљ доказ њеног непрекидног стваралаштва.
– Пуно ми је срце. Стално сам са децом, школом и математиком!
Могуће је, иако је у пензији близу 40 година. Стални сусрети са децом, ученицима и не само њима. Има Добрила три унука, унуку, седморо праунучади. Сви су они били или ће бити ученици и Зоранова и Веснина деца и унуци. Међу најмлађима и Алекса Маџаревић, математички геније престонице. Пре неколико година је у Москви добио златну медаљу ма међународном такмичењу из математике. Конкуренција – 24 земље. Алексина екипа је у коначном пласману била друга. Али, он се издвојио као најбољи. Успешно је завршио Математичку гимназију у Београду и сада је студент Машинског и Електротехничког факултета. Пошто су најмлађи, како не поменути и Ану, Теодору, Еву, Јанка, Петра, Софију. Примећује Добрила и да је математички ген у породици посебно изражен по мушкој линији.
И наставља се њено стваралаштво. Ускоро би требало да изађе још једно дело посвећено Питагори. Оно које одавно припрема, темељно и пажљиво. Намерава наставница Добрила и да се у септембру састане са још двоје пријатељаиз Гимназије да прославе 75. годишњицу матуре. Још један разлог да наставимо причу о њој, дивној дами из наше близине.
