ЗАХВАЛНОСТ ЕНТУЗИЈАСТИМА
У оквиру програма “Чачанска родна”, у години када је Град Чачак прва Престоница културе Србије, прошлог петка, 15. септембра, у сали Стартап центра Научно технолошког парка, прослављено је 30 година Фестивала анимираног филма у Чачку. Свечаним програмом, организатори су подсетили на заслужне који су допринели да Чачак дочека овај велики јубилеј – три деценије Фестивала анимираног филма, додељивањем захвалница, под покровитељством Града. Приказани су филмови неких од добитника Награде “Гран при” и званичног признања за најбољи филм на фестивалу “Златни штифт”, као и неколико филмова из продукције ЦентАФ Чачак, са којима су млади Чачани освојили на фестивалима у Италији и Грчкој највиша признања.

Први Југословенски фестивал анимираног филма одржан је у Титограду, 1987. године, по угледу на Смотре југословенске анимације, које су одржаване у Београду, у Студентском културном центру. Опстанак фестивала, који је био такмичарског карактера и који се одржавао бијенално, сваке друге године, доведен је у питање услед тешке економске ситуације, турбулентних дешавања и почетка распада Југославије. Пре 30 година, чланови Фото-кино клуба Чачак помогли су љубитељима анимираног филма да овај фестивал преживи турбулентно време. Уз помоћ Општине Чачак, Дома културе и ТВ “Галаксија 32”, у нашем граду је 1993. године одржан Југословенски фестивал анимираног филма. После јубиларног, 10. фестивала 2005. године, 2007. је креиран нови формат фестивала – “Аниманима”.
Програмом поводом обележавања јубилеја вредног пажње – 30 година Фестивала анимираног филма у Чачку, аутори филмова и успешни организатори радионица анимације у нашем граду, осврнули су се на прошли, садашњи и будући приступ креирања анимираног филма. Подсетили су на продукције урађене технологијом филмске траке и техникама анимације, које су јој биле својствене, кроз приказ најзначајнијих остварења насталих у „Дунав филму“, „Бикић студију“ и независним продукцијама. На овај начин се указало на могућност обнављања рада, као што се радило на крају деведесетих, сагледавајући године фестивалског трајања, које су пратиле и радионице анимираног филма за децу и омладину, смотре анимације у домаћој и страној продукцији и остали програми.

– Пре 30 година, група ентузијаста из Београда која је годинама организовала фестивал у Титограду, користећи своја познанства са људима из Фото-кино клуба Чачак, дошла је у наш град са жељом да спасимо фестивал. Прелазно решење је било да се одржи у Чачку, док се не види шта ће бити бијеналне,1995. године. У децембру, 1993. године, сала Дома културе је имала више људи на позорници, него публике. Али, успели смо да фестивал одржимо и поделимо “Гран при” признања. Изразили смо жељу да постанемо фестивалски град и већ 1995. године је организован на много вишем нивоу, тако да је Чачак остао фестивалски град до данашњег дана. Јубиларни, десети фестивал, био је прекретница и од 2007. године се организује у другом формату, више не бијенално, већ сваке године. Занимљиво је да 30 година анимираног филма прослављамо баш када је и Чачак постао прва Престоница културе Србије – рекао је за медије Љубомир Сикора, један од покретача фестивала.
Према његовим речима, организовати фестивал, те 1993. године, није било нимало лако. Ипак, фестивал је опстао, а Чачак је мапиран као фестивалски град у Југославији, захваљујући тадашњим ентузијастима, Фото-кино клубу Чачак, Скупштини општине Чачак, “Фикс фокусу”, “Бикић студију” из Београда и Телевизији “Галаксија 32”.
– Обратили смо се тадашњем директору Телевизије “Галаксија”, господину Мишули Петровићу и он је обезбедио највећи део финансијске подршке. На тај начин смо могли да кренемо у реализацију целе приче. То је немерљива захвалност, која сада тешко може да се опише речима и да се искаже колико је његова подршка значила у том моменту. У то време сам био потпредседник Скупштине општине и о финансијским средствима из буџета се није могло ни размишљати, јер је 1993. година била веома тешка – наглашава Љубомир Сикора.

Прослави јубилеја, 30 година од организовања четвртог Југословенског фестивала анимираног филма, првог одржаног у Чачку, присуствовали су и тадашњи учесници, добитници награда чије је филмове публика имала прилику да види. Један од добитника Награде “Гран при”, за филм “Сто година једног века”, из 1995. године, је аниматор и редитељ анимације Мирослав Јелић, пореклом Чачанин.
– Мени је било важно да се у мојој средини одржава таква манифестација. Анимација је тада била у успону, осамдесете године су биле плодан период за анимирани филм, и уметнички, и комерцијални. Пуно смо радили. Видели смо могућност да одржимо Југословенски фестивал, који је касније прерастао у светски. Желели смо да дамо прилку младим људима да виде те филмове и да се заинтересују за анимацију… Када поредимо филмове, као што су некада били, и данас су квалитетни, али сада на светским тржиштима имамо више могућности. Можда нисам у праву, али примећујем да нису довољно заступљени домаћи аутори. Добро је што имамо могућност да видимо светска остварења, али мало су присутни домаћи аутори – сматра Мирослав Јелић.
Вече подсећања на почетке Фестивала анимираног филма у Чачку, у оквиру програма “Чачанска родна – Чачак престоница културе Србије 2023”, било је истовремено и увод за манифестацију, која је настала на његовим темељима – 17. издање Међународног фестивала “Аниманима”, који се у нашем граду одржава од 19. до 23. септембра.
Н. Р.
Фото: Војислав Пештерац
ДОБИТНИЦИ ЗАХВАЛНИЦА
За период од 1993. до 2007. године најзаслужнијим учесницима у организацији фестивала и пратећих манифестација, Гард Чачак је доделио захвалнице. Добитници су: Фото-кино клуб Чачак, Слободан Пајић, ТВ “Галаксија 32”, Културни центар Чачак, Мирослав Љ. Јелић, Стевица Живков, Снежана Трстењак, Ристо Топаловски, “Чачански глас”, ЦентАФ Чачак и Љубомир Сикора. Добитници којима ће захвалнице накнадно бити уручене су: Министарство културе, Мирослав Бата Петровић, Гордана Витомиров, Мирјана Мићановић, Растко Ћирић и Вера Влајић, а постхумно: Благоје Буца Лупо, Владимир Станић, Ранко Радовановић и Мирослав Симоновић.