КОНЦЕРТ ЗА ПАМЋЕЊЕ: СПЕКТАКЛ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА ФАКУЛТЕТА МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ
Чачани ће памтити још један музички спектакл, концерт Симфонијског оркестра Факултета музичке уметности у Београду, под диригентском палицом маестралног Бојана Суђића, уз савршеног солисту, пијанисту Александра Синчука и виртуозност стотине музичара на сцени. Одмах, после наступа у Коларчевој задужбини у Београду, Чачак је имао привилегију да већ наредног дана, 13. арила, у великој сали Дома културе, буде изведен концерт овог водећег академског ансамбла у Србији. Да је то био концерт за памћење сведочи и громогласан аплауз одушевљене публике после готово двочасовног наступа Симфонијског оркестра ФМУ. Концерт је отворен са композицијом Исидоре Жебељан “Зујте струне”, модерним делом, а завршен са једним од најпопуларнијих дела у светској литератури, Четвртом симфонијом Петра Иљича Чајковског. Публика је уживала и у извођењу пијанисте Александра Синчука, који је свирао Концерт за клавир и оркестар бр. 2 Сергеја Рахмањинова.
ЧАЧАК ЗАСЛУЖУЈЕ ДА ДОБИЈЕ НАШЕ НАЈБОЉЕ КУЛТУРНЕ ПОСЛЕНИКЕ
– Факултет музичке уметности је сматрао да је потребно, а ја сам се прикључио тој иницијативи, да наше активности види и Србија, а не само Београд, где ми два пута годишње, традиционално, изводимо наше концерте. Пре пар година смо имали врло успешну турнеју у Италији, али, чини ми се да Србија није потпуно упозната са оним што представљају студенти, који су и из Чачка и из многих делова наше земље, на факултету у Београду. Свакако, они треба да врате и својој средини, барем на овај начин, оно што је она уложила у њих и што сви улажемо у њих. Чачак је један велики центар, који заслужује да добије наше најбоље културне посленике, а сматрам да нема бољих културних прегалаца од студената, који ће сутра представљати нашу музичку реалност. Само у протеклих 17 година многобројна велика имена су била у оркестру, која су већ направила међународне каријере, и то у врло реномираним оркестрима, или као професори у иностранству. Чачак је, свакако, један од тих центара, који треба и мора да буде уклопљен у културну мапу Србије и због тога је вечерас у Чачку око стотину наших студената – рекао је маестро Бојан Суђић, који је диригент Симфонијског оркестра Факултета музичке уметности од 2005. године.
УШТИМАНИ КАО ОРКЕСТАР
Према речима маестра Суђића, деца су врло условно само деца, то су све млади, али зрели музичари, спосебни за највеће домете:
– Међу њима има великих разлика, али управо се овде види колико је важно да се оркестар гаји и да једни од других попримају све оно што краси оркестар. А оркестар је парадигма за најбоље уређена друштва. Често се за успешне колективе говори да су “уштимани као оркестар”, јер се сматра да је управо оркестар најбољи пример једног уређеног система. Сви раде различите послове, у различитом времену, а сви су упућени ка истом циљу. Надам се да ће вечерас на сцени Дома културе у Чачку и публика заједно са нама бити усмерена управо ка истом циљу, а то је прослава нечег вишег од голе егзистенције, ка прослави уметности која је остала иза најбољих светских композитора.
Факултет музичке уметности у Београду је примарно утицао на континуитет музичког стваралаштва и научне мисли о музичкој уметности, те формирао кадрове који су давали непроцењив печат укупној култури Србије.
– Вечерас сам у улози вође групе контрабаса Факултета музичке уметности, на коме тренутно студирам. Велика је част одржати овакав концерт у нашем граду, с обзиром на то да оваквих културних дешавања нема често. Такође, велика је част сарађивати са маестром Бојаном Суђићем, као и са маестром Александром Синчуком. Веома сам поносан и на своје ђаке, поготову што је Музичка школа у Чачку доста напредовала у последње време, а од септембра имамо нови одсек, контрабаса, флауте и виоле. Драго ми је да се константно добро ради и подиже квалитет свирања ученика – рекао је Дамјан Милосављевић, студент мастер студија контрабаса на ФМУ у Београду и професор контрабаса Музичке школе у Чачку.
СВИРАЊЕ У ОРКЕСТРУ ЈЕ НЕШТО ПОСЕБНО
За Чачанку Милицу Петровић, која је трећа година виолине Факултета музичке уметности у Београду, школовање у родном граду и у Музичкој школи “Др Војислав Вучковић”, има велики значај у њеном животу и каријери:
– Да нисам имала тако добре професоре, не бих ни била на Музичкој академији и не бих желела да се бавим музиком. Определила сам се за виолину још као мала девојчица, са девет година, тако што сам чула један концерт у чачанској Музичкој школи и одушевила се тим инструментом и звуком. А у генима имам жанрове различите врсте музике, које волим и да слушам, што је много значајно за мој развој, као музичара.
Наша суграђанка је као један од најбољих студената члан Симфонијског оркестра Факултета музичке уметности , а непосредно пред наступ је изјавила да је за њу велика част учествовати на оваквом концерту.
– То је нешто посебно, свирање у оркестру за мене је нешто најлепше на свету. То је пут којим бих желела да наставим даље. Овај оркестар је диван и састављен је од младих људи са наше Академије. Сви су пуни елана. Рад са професором Суђићем је велика част, с о бзиром на то да је један од најбољих педагога и диригената у нашој земљи – нагласила је Милица Петровић.
Концертна активност Симфонијског оркестра Факултета музичке уметности започета је педесетих година 20. века. Симфонијски оркестар ФМУ је најстарији академски ансамбл у Србији и један од најистакнутијих и активнијих у региону. Уникатност Факултета музичке уметности истиче се у чињеници да је једина високошколска музичка институција у Србији, која има комплетан симфонијски оркестар. По традицији, оркестар наступа са солистима који су најуспешнији студенти Факултета, негујући разноврстан репертоар инструменталне и вокално-инструменталне литературе, а истовремено, извођењем најкомплекснијих дела симфонијске литературе помера уметничке границе, гради врхунски професионализам и на најлепши начин подстиче младалачку свирачку радозналост… Нераскидива веза између студентске младалачке енергије и ентузијазма, професионализма професора и диригената даје супериорност у извођењима и наступима Симфонијског оркестра Факултета музичке уметности, чинећи га водећим академским ансамблом у Србији и региону деценијама уназад, наводи се, поред осталог, у пропратном програму концерта.
Нела Радичевић
БОЈАН СУЂИЋ – НАЈИСТАКНУТИЈЕ ДИРИГЕНТСКО ИМЕ ДАНАШЊИЦЕ
Маестро Бојан Суђић је најистакнутије диригентско име у српској музици данашњице, већ више од једне деценије је уметнички директор Музичке продукције РТС и шеф диригент реномираних ансамбала – Симфонијског оркестра РТС и Хора РТС. Редовни је професор дириговања на Факултету музичке уметности у Београду и шеф диригент Симфонијског оркестра ове институције. Своју професионалну каријеру изградио је на изузетно сложеном и богатом репертоару симфонијске, хорске, оперске и балетске музике. Маестро Суђић посебно је посвећен промоцији савремене музике. Дириговао је премијерна извођења бројних дела домаћих и светских композитора, од којих су многа била и посвећена. Посебно је посвећен промоцији најбољих младих уметника, дајући им значајно место у оквиру концертних сезона ансамбла Музичке продукције. Од победе на Југословенском такмичењу у Загребу, 1989. године, професионална каријера маестра Бојана Суђића проширује се на Европу и Латинску Америку, где је остварио сарадњу са више од 50 оркестара и бројним хоровима. Сарађивао је и са најистакнутијим светским уметницима.
ВРСНИ ПИЈАНИСТА АЛЕКСАНДАР СИНЧУК
Пијаниста Александар Синчук је рођен 1988. године у Русији. Почео је интензивно да наступа широм Русије и у иностранству још као ученик московске Централне музичке школе. Током студија на Московском државном конзерваторијуму П. И. Чајковски, Синчук је постао лауреат многих престижних пијанистичких конкурса. Данас се његови наступи одржавају у значајним концертним дворанама широм Русије. Такође, наступа и широм Европе, као и на светској сцени. Током школовања је био стипендиста различитих руских и међународних престижних програма. Године 2021. завршио је докторске студије на Факултету музичке уметности у Београду, чиме је стекао звање доктора уметности. Лауреат је многобројних руских и међународних пијанистичких такмичења. Од 2015. године бави се педагошким радом, редовно одржава мајсторске курсеве у Европи, Америци и Азији, а од 2019. предаје на Факултету музичке уметности у Београду, у звању ванредног професора.
