У мору нових технологија права је поплава и игрица за децу. Али, углавном их играју сами или са неким „невидљивим“ пријатељем, кога можда никада неће ни упознати… Готово су заборављене старе игре које су подстицале машту и знање, биле основа за вечна пријатељства. Чачанин Владан Савићевић у својој књизи „Игре за незаборав“ говори баш о томе. Промоција његове друге збирке песама одржана је 21. јула, у Стартап центру Научно-технолошког парка.
– Прошле године издао сам збирку „Стара шкриња“ и то су биле песме из младалачког периода. Онда сам дошао на идеју да напишем збирку песама за децу. Схватио сам то као неку своју мисију и задатак. Желео сам да дам мали допринос да, баш као што каже наслов, сачувам од заборава старе игрице, које су обележиле наше и детињство моје деце, да данашњу децу одвојим од компјутера, телефона и укажем на лепоту игре у дворишту, парковима, на рекама, да их упутим на природу – неки су од разлога који су Владана подстакли на писање песама за децу, која су набољи читаоци, али и најискренији критичари.
Савићевић каже да му је било лако да пише за децу и да је за њега то била велика радост. Воли друштво деце, па је заслужан што су његова Јована и Павле и сами сачували у сећању лепоту игре. Они су његова инспирација и подстицај да пише дечију поезију. Зато се Владан радује још једном успеху – збирци песама свог сина Павла, која би ускоро требало да буде објављена.
О песмама и значењу и значају игре на промоцији је говорио Дејан Крунић, професор књижевности у чачанској Гимназији. Како је рекао, збирка има два основна круга – песме о породици и песме о играма.
– Песме о породици дишу топлином и везама које су нераскидиве… Кроз сваку песму Владан прича причу, а све то је обојено осећањима. Посебно ми се свиђају песме о колективним играма, које данашња деца не познају – рекао је, поред осталог, Крунић и истакао да је значај збирке и што, осим старих игрица, песме чувају од незаборава и неке речи, које се више готово не користе.
Владан је књигу посветио бакама, декама и, наравно, родитељима свих генерација, који су били најбројнија публика на промоцији. Збирку песама „Игре за незаборав“ издало је београдско Свесловенско удружење књижевника, а штампала чачанска „Светлост“. Покровитељ је Град Чачак, уз бројне привреднике.
Посебна вредност књиге су и илустрације, које су урађене и као бојанке, а које потписује Маја Стојановић Змаја.
В. Т.
