Današnju voćarsku proizvodnju karakterišu brze promene, a pogrešan izbor sorti prilikom podizanja zasada može dovesti do malih prinosa i plodova koji nisu zadovoljavajućeg kvaliteta, pa je zbog toga neophodno izabranu sortu zameniti drugom koja po mnogim svojstvima više odgovara. Cilj prekalemljivanja je zamena jedne sorte drugom radi povećanja rodnosti, ili poboljšanja sortnog kvaliteta, ističe savetodavac Snežana Dragićević Filipović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
– Pored toga, prekalemljivanje se radi i u slučajevima kada se u zasad želi uneti sorta koja je bolji oprašivač, ili kada se želi rano-cvetna sorta zameniti kasno-cvetnom. Na ovaj način se u najkraćem vremenu i sa najmanje troškova menjaju sorte, pri čemu stablo ostaje na stalnom mestu. Prekalemljene sorte mogu za kratko vreme formirati novu krunu i brzo stupiti na rod. Najčešće se prekalemljuju jabuke i kruške, mada se primenjuje i kod drugih voćnih vrsta. Prekalemljivanje se radi na mladim zasadima, ali može i u starijim do dvadesete godine starosti, mada se bolji efekti postižu ukoliko su voćke mlađe. Mora se voditi računa da se sorte koje se prekalemljuju podudaraju u pogledu bujnosti, vremenu cvetanja i završetku vegetacije. Prekalemljivanje treba izbegavati kod slabo bujnih, povređenih i oštećenih stabala – objašnjava Snežana Dragićević Filipović.
Prema njenim rečima, voćke treba tokom zime pripremiti za prekalemljivanje. Na starijim stablima sve grane treba skratiti tokom zimskog perioda i prekalemiti krajem februara, ili početkom marta.
– Kod mlađih stabala prekraćivanje grana je neophodno obaviti prilikom prekalemljivanja. Presek grana se osveži u momentu prekalemljivanja, a to je najčešće u fazi početka vegetacije, neposredno pred cvetanje. Prekalemljivanje se može uraditi direktno na deblu, na prvim ramenim granama i u kruni. Biraju se grane debljine tri do pet centimetara, a obavezno se moraju ostaviti dve, tri grančice koje su niže po položaju u odnosu na mesto kalemljenja, jer one treba da obezbede hranu do prijema okaca i štite deblo od ožegotina i sunca – naglašava naša sagovornica.
Ona podseća da se prekalemljivanje jabučastih voćnih vrsta i šljive radi u drugoj polovini marta. Pored toga, može se kalemiti i u avgustu, na „spavajući pupoljak“. Kalemljenje se radi na isečak, pod koru ili u procep.
– Posle kalemljenja je važno preseke grana i kalem grančice premazati kalem voskom. Najbolje rezultate u praksi je pokazalo kalemljenje na isečak, jer se najbrže stvara kalus. Ukoliko nije bilo uspešno, u avgustu se može ponoviti kalemljenje na „spavajući pupoljak“ – kaže Snežana Dragićević Filipović, savetujući da se zemljište posle prekalemljivanja održava, uklanja korov, orezuje i redovno zaštićuje zasad i đubri NPK đubrivima.
- R.
