Izolacija Nemačke zbog epidemiloške situacije uzrokovala je prekid proizvodnje u „Proleteru“ i upućivanje radnika na kolektivni dvonedeljni odmor. Ivanjički proizvođač čarapa je u vlasništvu nemačkog koncerna „Altair“ pa preko 90 odsto proizvodnje ide na ovo tržište.
Po rečima zamenika direktora Milana Todorovića, planirano je da odmor traje do 8. februara, ali usled smirivanja epidemiološke situacije deo proizvodnje počinje da radi ove sedmice. To je polovina zaposlenih, dok će im se ostali priključiti od ponedeljka.
-Nismo ranije praktikovali kolektivni godišnji odmor u zimskom periodu već jedino u julu kada je sezona branja malina. Zato je ovo sigurno bio povod za razne priče po gradu, ali istina je da zavisimo od stanja u Nemačkoj, koja nam je glavno tržište, kaže Todorović.
On ističe da je Fabrika radila sve vreme pandemije ali je ostvarena proizvodnja za do 25 odsto manja nego prethodne godine. Izvoz na godišnjem nivou je iznosio do 25 miliona pari čarapa, a prošle godine 19,5 miliona. Po raznim osnovama je smanjen i broj zaposlenih sa 540 pre korone na sadašnjih 470 koji rade u tri smene. Isplata zarada je redovna i u proseku je nešto veća od minimalca. Mada iskusnije radnice uz prebačaj norme, prekovremeni i noćni rad mogu da ostvare i 50 hiljada dinara. Značajna je bila i pomoć države. A da bi plate mogle biti veće mora se osvežiti mašinski park i povećati produktivnost.
Sada se proizvodi ženski hulahop, dokolenice i kratke čarape ali se razmišlja i o povratku na pamučni program.
-Prodaja hulahopa pada za 5 do 10 odsto a sve više se traže pamučne kratke čarape. Moramo se prilagoditi zahtevima tržišta. Nadamo se da ćemo se ove godine konsolidovati i pripremiti da sa bar 10 do 15 mašina počnemo pamučni program za nekih godinu dana. Ova proizvodnja mora biti fizički odvojena od postojeće, pa ćemo graditi halu na delu prostora od 2500 kvadrata bivše hale koja je izgorela pre 20 godina, objašnjava Todorović.
U ovoj fabrici se pripremaju i za priključenje na gasovodnu mrežu. To znači ukidanje kotlarnice na ugalj, efikasniji rad i daleko povoljnije ekološke uslove. Realizacija ove investicije od oko 240 hiljada evra planirana je za proleće ako uslovi dozvole.
J. S.
