ЦЕНТАР ЗА КРОМПИР У ГУЧИ И РЗ „ПЛАНТ“ ОБУСТАВИЛИ ПРОИЗВОДЊУ БЕЗВИРУСНОГ СЕМЕНА КРОМПИРА
ПРОЛЕЋНА СЕТВА ПОНОВО БЕЗ ДОМАЋЕ „ЕЛИТЕ“
Иако су се пољопривредници драгачевског краја, као и из других делова Србије понадали да ће на пролеће ове године на својим парцелама поново засадити домаћу „елиту“ – безвирусни семенски кромпир из Центра за кромпир у Гучи, од тог посла неће бити ништа, јер смо добили информацију да је дефинитивно обустављена производња тог изузетно квалитетног семенског материјала. О безвирусном семенском кромпиру произведеном по систему аеропонике, који је био прави хит, објављивали смо текстове више пута у нашем листу у ранијем периоду, па смо и сада пожелели да пољоперивредне произвођаче на време обавестимо да ли могу да рачунају да ће Центар за кромпир у Гучи и београдска фирма РЗ „Плант“ избацити на тржиште нове количине домаћег семенског материјала уочи нове сетвене сезоне. Нисмо имали намеру да их разочарамо, али, нажалост, понекад реалност уме да буде поприлично сурова, па се тако догодило и овога пута.
Како наводи др Зоран Броћић, професор београдског Пољопривредног факултета, иначе председник Скупштине Центра за кромпир, производња безврусног семенског кромпура је морала бити обустављена, јер је стављена под знак питања још у моменту када су јаке бујичне воде 2019. године оштетиле савремену лабораторијску опрему у коју је РЗ „Плант“ уложио огромна средства и уједно опустошиле мрежанике у којима су се налазиле биљке, а да након тога било каква надокнада за причињену штету, а она је била огромна, није стигла ни са једне стане. Од тада су се запослени у Центру за кромпир и РЗ „ Планту“ посебно ангажовали да са заједничким пројектом производње безвирусног садног материјала по систему аеропонике аплицирају за средства код ресорног министарстава, а обраћали су се више пута и на друге адресе и на републичком и на локалном нивоу, али неопходну подршку нису добили.
– Нажалост, Центар за кромпир није могао да настави семенску производњу кромпира. Лабораторија и производни погони су много оштећени у великим бујичним поплавама, тако да се од тога ни данас нисмо опоравили, мада смо много труда уложили. Покушавали смо безуспешно да пронађемо подршку. У међувремену смо се преоријентисали на производњу садница малине, мада смо и ту имали потешкоћа у пласману садног материјала, јер је била лошија потражња, пре свега, због лоше откупне цене малине. Шта ће бити са даљом производњом – то зависи од много фактора. Траже се нова решења за статусну промену Центра за кромпир. Он се тренутно налази у фази када би требало да пронађе стратешког партнера, или да нека институција или факултет из окружења преузме његову имовину и покрене производњу којом се ова научно-истраживачка институција успешно бавила у неком ранијем периоду, а можда чак и прошири делокруг тог рада. Сматрам да решење иде у правцу неких опција са локалном самоуправом и све то зависи од њене одлуке. Покренули смо иницијативу у Министарству за науку и технолошки развој и сада се чека одговор Општине Лучани – објаснио је др Броћић.
Драгачевски крај је некада био познат по квалитетном семенском кромпиру и многи су се понадали да ће та врста производње поново доживети свој процват, јер је Центар за кромпир, захваљујући успостављеном партнерству са београдским РЗ „Плантом“ остао „на ногама“. Фирма РЗ „Плант“ има уговор о пословно-техничкој сарадњи са Ценром за кромпир до 2027. године, а биће јој понуђено да га након истека ток рока и продужи, наравно, уколико постоји обострани интерес за тим.
Захваљујући великим улагањим РЗ „Планта“, уведена је нова технологија производње безвирусног семенског кромпира и Центар за кромпир је доказао да може да произведе домаћу „елиту“, уз поштовање свих агротехничких и фитосанитарних мера. Ипак, стицај околности је учинио да се одустане од те производње, а да ли ће то бити трајно или само превремено сада највише зависи од решавања статуса Центра. Једно је сигурно, нова сезона ће бити веома тешка за произвођаче кромпира, пре свега, јер ће увозни семенски материјал бити прилично скуп, јер је претходна година била веома неповољна за производњу кромпира и у земљама из којих најчешће увозимо семенски материјал, баш као и јеловни кромпир, како бисмо на нашем тржишту надоместили дефицит ове врсте робе.
– Имамо велики дефицит семенског и јеловног кромпира, а имали смо визију да производњом квалитетог семенског материјала бар делимично редукујемо нашу зависност од увоза семена кромпира. Дефинитивно, РЗ „Плант“ није био у стању да све те проблеме изнесе на својим плећима без одговарајуће подршке. Дефинитивно, ове године ће на нашем тржишту бити изражен дефицит и семенског и јеловног кромпира, јер је прошла година била изузетно неповољна, што је значајно умањило и приносе кромпира, али истовремено утицало и на његов квалитет,закључио је др Броћић.
В. С.
