ДР БРАНКО ПОПОВИЋ, НОВИ ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ЈАКИХ АЛКОХОЛНИХ ПИЋА НА НОВОСАДСКОМ САЈМУ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Доктор Бранко Поповић из чачанског Института за воћарство је нови председник Комисије за сензорно оцењивање квалитета јаких алкохолних пића на Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду, који ће ове године бити одржан од 18. до 23. маја. Др Поповић је завршио Пољопривредни факултет у Земуну, на одсеку технологија конзервисања и врења. Магистрирао је и докторирао на истом факултету на тему квалитета и технологије српске шљивовице. Радио је као технолог у ПИК-у „Таково“, у подруму ракије и фабрици вотке у Горњем Милановцу, где је стекао и нека прва занатска знања, а у чачанском Институту за воћарство ради већ 26 година. Провео је више од 30 година у свету јаких алкохолних пића, бавећи се како технологијом производње јаких алкохолних пића, тако и сензорном оценом њиховог квалитета на бројним домаћим и међународним смотрама најбољих шљивових препеченица и других воћних ракија.
ВЕЛИКА ЧАСТ И ЗАДОВОЉСТВО
– Са великим задовољством могу да кажем да сам ове године постао председник Комисије за сензорно оцењивање квалитета јаких алкохолних пића на најпрестижнијој комерцијалној манифестацији у овом делу Европе – Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду који ове године слави 101. годину од оснивања, односно, 91. годину од успостављања званичног оцењивања квалитета пољопривредних и прехрамбених производа. Задовољство је тим пре веће, јер је новосадски Сајам пољопривреде огромна манифестација која окупља земље које су настале из бивших југословенских република, као и многе друге из региона – рекао је за „Чачански глас“ др Поповић.
Оцењивање квалитета јаких алкохолних пића на новосадском Сајму пољопривреде је успостављено почетком седамдесетих година 20. века, а готово пола века председници те комисије су били еминентни професори Пољопривредног факултета у Београди – доктори Радослав Пауновић и Нинослав Никићевић.
– Велика је част за мене лично и за Институт за воћарство, у коме радим, али истовремено и за Чачак, што је први пут неко ко није из Београда и ко не припада великим универзитетским центрима стао на чело комисије која је састављена од најкомпетентнијих експертских оцењивача из региона. Реч је о једном интернационалном скупу експерата који оцењују квалитет јаких алкохолних пића из читавог региона. Драго ми је што ћу бити на челу те комисије, јер радим у Институту за воћарство у Чачку који има богату традицију, вуче своје корене још из Воћно-лозног расадника, основаног још крајем 19. века у тадашњој Краљевини Србији. И Пољопривредни факултет у Земуну баштини традицију од једног века, тако да су ове две институције много учиниле за квалитет јаких алкохолних пића у Србији, а раније и у бившој Југославији – додао је др Поповић.
На великим смотрама ракија, које се сваке године одржавају у Србији и имају међународни карактер, највећи број узорака шљивовце је од „чачанске родне“, „чачанске лепотице“, „ваљевке“, „чачанске најбоље“, а све те сорте шљиве су произведене у чачанском Институту за воћарство.
ИМАМО РАЗЛОГА ДА СЕ ПОНОСИМО
– Имамо разлога да се поносимо! Наше сорте шљиве су заступљене широм региона. Институт се озбиљно ухватио у коштац и са очувањем наших старих аутохтоних сората шљиве и другог воћа, које представљају изузетну сировину за производњу врхунских ракија, тако да пружамо велики допринос развоју наше шљивовице и других воћних ракија, као и других јаких алкохолних пића на територији Србије, али и шире у региону – наглашава наш саговорник.
У Србији има више од 1.000 регистрованих дестилерија које улажу озбиљна средства у производне капацитете и саму производњу. Постоје много веће дестилерије у неким другим крајевима Србије, него што су овде у чачанском крају. Људи улажу милионске суме, посматрано у еврима, у изградњу нових дестилерија и подрума ракија са најсавременијом опремом која је потребна да би се добиле сазреле ракије врхунског квалитета, без икаквих мана, које могу да задовоље укусе потрошача широм света. У околини Чачка има изузетних произвођача ракије, не тако великих по капацитету, али сјајних када је реч о резултатима и постигнутом квалитету нашег омиљеног националног пића.
– Најважније је што се свет и Европа упознају са укусима и мирисима из Србије, који им до сада нису били познати, јер више пију нека друга јака алкохолна пића, попут вискија, коњака, вотке, текиле и џина, иза којих стоје веома озбиљне државне приче. Наша земља се укључила да подржи шљивовицу тек пре неких десетак до 15 година, тако да још увек нисмо достигли одговарајући ниво са количинама и квалитетом. На добром смо путу, капацитети за производњу врхунских ракија се повећавају, улажу се велике суме новца у дестилерије и изградњу нових подрума, у технологију, знање… Дестилерије запошљавају младе технологе и шаљу своје ракије на сајмове на којима се утврђује њихов квалитет. Једино се на тај начин може утврдити где се налазе наша јака алкохолна пића, по квалитету, мирису и укусу, у поређењу са другима. Сматрам да смо са тим развојем дестилерија за производњу воћних ракија упослили домаћу машинску индустрију, домаће воћарство и неке пратеће индустрије, попут производње амбалаже, дизајнерских служби, маркетинга… Сматрам да за сада имамо светлу перспективу и у томе треба истрајати, нарочито сада, када се ради на производњи старих шљивовица врхунског квалитета за које је потребно дугогодишње одлежавање у дрвеним бурићима, без коришћења неких алтернативних начина сазревања ракије, да бисмо добили неке луксузне брендове – рекао је др Поповић.
В. С.
