ПОВОЉНЕ ПРОЦЕНЕ И ЗА НАРЕДНУ ГОДИНУ!
Како показују бројне анализе стања и кретања на светском тржишту, пандемија короне је значајно утицала на навике потрошача, па се испоставило да је током претходне године свуда у свету забележена појачана тражња за јагодастим воћем, пре свега, малином, чији су приноси због утицаја климатских промена били далеко лошији од очекиваних. Очекује се да ће цене јагодастог воћа бити добре и у наредној сезони, па смо одлучили да се у овом броју нашег листа озбиљније посветимо темељнијој анализи резултата које су остварили наши воћари у прошлој години, а у уједно и процени са каквим изгледима они улазе у нови производни циклус. Наш саговорник на ову тему је др Александар Лепосавић, виши научни сарадник чачанског Института за воћарство, иначе један од водећих стручњака за област воћарства. Лепосавић је ове године ангажован као предавач у Молдавији на Кишињевском пољопривредном факултету на програму обуке њихових стручњака, студената и произвођача, а у току су и преговори за одржавање обуке и предавања у Русији.
Како наводи др Лепосавић, прошла сезона је била по много чему врло специфична. Воћари су били изложени негативном дејству већег броја климатских чинилаца и због тога ће у наредном периоду морати већу пажњу да посвете спречавању настајања штете или умањењу њиховог штетног дејства. Сезону је истовремено обележио и константан пораст цена, укључујући и јагодасто воће, тако да су произвођачи имали смањење приноса које је унеколико компензовано вишим ценама производа.
-Упућеније у стање и тенденције на светском тржишту није изненадио раст цена малине и купине, јер код ових воћних врста већ дужи период постоји велики скок раста тражње, а залихе из претходне сезоне су рано распродате. Када је реч о малини, од које наша земља сваке године приходује више од 200 милиона евра, ситуација је била и остала проблематична. Наиме, због великог дефицита у испорученим количинама робе у 2020. години, наши извозници су у договору са страним купцима одложили испоруку готово 20.000 тона и те количине су биле резервисане од прошлогодишњег рода, што значи да је трећина српске производње била већ унапред продата. Због те чињенице, као и великог подбачаја у производњи ове воћне врсте, од самог почетка прошлогодишње кампање бербе цене су скоковито расле и у појединим деловима наше земље достизале и преко 450, па чак и 500 динара за килограм – објашњава наш саговорник.
ПАД ПРИНОСА – ДАНАК КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА
Сезона за нама ће, према речима Лепосавића, остати упамћена по томе што су све воћне врсте из групе јагодастог воћа имале значајан пад приноса. Највише су подбациле малина и купина, а за то постоји много разлога. Код обе воћне врсте је у претходних неколико година постојала дестимулисаност произвођача да улажу у своје засаде, пре свега, због ниске откупне цене. Временски услови, вишеструка појава града, а у већем делу бербе обе воћне врсте и незапамћена суша, утицали су на масовну појаву ситнијих плодова, ожеготина на њима у великом проценту, мањег садржаја шећера и других карактеристика по којима се, иначе, првенствено наша малина одувек издвајала у поређењу са овим воћем из конкурентских земаља.
-Купина је већ дужи низ година имала солидну тражњу и цену на светском, а лошу откупну цену на нашем тржишту. То је проузроковало масовно одустајање од производње и велики пад у произведеним количинама овог воћа у нашој земљи. Прошле године наши произвођачи су постигли солидну цену. Осим тога, више се не прави велика разлика између сорти, не обезвређује се наша чачанска бестрна у поређењу са неким другим сортама, које су далеко осетљивије на временске услове, болести и штеточине, а знатно мање приносне од ње. Произвођачи обе воћне врсте су у прошлој сезони били задовољни постигнутим ценама, али се највећи број њих не може похвалити оствареним приносом, што им, чињеница је, ниједна цена не може надокнадити – истиче Лепосавић.
Временски чиниоци су знатно утицали и на производњу јагоде у прошлој сезони. Због утицаја позних пролећних мразева, у појединим подручјима наше земље било је проблема са појавом измрзавања првих серија цвасти и то је утицало на смањење приноса код ове воћне врсте. Такође, код јагоде било је проблема током бербе због појаве кише, због чега су произвођачи имали повећано присуство трулежи плодова.
Произвођачи високожбунасте боровнице су имали знатно мање проблема у погледу приноса, јер наши боровничари у великој мери примењују савремену технологију и ризици у производњи код њих су сведени на најмању могућу меру, наводи Лепосавић.
ЗБОГ ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА, ЛИШИЈИ И КВАЛИТЕТ ВОЋА
-Поред умањења приноса код малине, купине и осталог јагодастог воћа, због климатских промена је дошло до поремећаја у погледу квалитета, односно нетипичности изгледа и састава плодова у односу на оно што су купци навикли када је у питању наша земља. Ту су и проблеми са појавом сушења биљака, што је посебно изражено код малине и рибизле, а услед дуготрајне суше и немогућности обезбеђења довољних количина воде. Све ово указује да се у будућности наши произвођачи морају спремити на повећање улагања у производњу, обезбеђење или умањење могућности настајања штета од мраза, појаве града, претераног загревања и појаве ожеготина. То су проблеми присутни и у другим земљама у којима се ово воће гаји. Земље са већим присуством струке и знања у производњи се доста успешније боре са вим наведеним проблемима – објашњава Лепосавић и посебно наглашава да произвођачи који имају намеру да шире своју производњу треба посрбну пажњу да обрате где купију саднице малине, јер само сертификовани садни материјал представља гаранцију успешне производње.
УЗ КОНСУЛТАЦИЈУ СТРУКЕ, И ВЕЋА УЛАГАЊА
Анализе тржишних кретања показују да ће јагодасто воће и у овој години бити веома тражено на светском тржишту, па се произвођачима саветује да посебну пажњу посвете већ постојећим засадима малине и купине, а да приликом подизања нових малињака посебну пажњу обрате набавци квалитетног, здравствено безбедног садног материјала, саветује Лепосавић:
Ценовно, у производњи јагодастог воћа у нашој земљи присутан је позитиван тренд. Свеукупна ситуација на светском тржишту нам даје могућност већег развоја, али у томе постоји доста препрека. Пре свега, проблем је недостатак знања због одсуства правих стручњака и саветодаваца. Наши произвођачи су годинама препуштени сами себи или чешће продавцима пестицида и минералних ђубрива.
Због свега овога, али и због стечених позиција и квалитета производа по коме смо препознатљиви на светском тржишту, као и могућности за повећање и побољшање постојеће производње, пред произвођачима је, како истиче Лепосавић, велики број активности које се морају константно спроводити. Неке од њих су: веће присуство струке на терену, осавремењавање сортимента, увођење нових технологија у производњу и прераду, строга контрола у примени безбедоносних стандарда (у производњи и преради), константно спровођење маркетингшких активности и приказивање позитивних примера из праксе, спровођење и приказивање истраживања испитивања нутритивних и лековитих карактеристика конзумирања јагодастог воћа, повећање потрошње на локалном тржишту и бројна друга. Поред свега наведеног, наш саговорник сматра да је веома важно каква се слика шаље из Србије, јер впојединци веома често и неодговорно, а понекад и злонамерно, дају паушалне изјаве о стању система квалитета у производњи и преради јагодастог воћа, у којима, иначе, наша земља представља стандард према којем се други управљају.
В. С.
