ПРОГНОЗЕ О ОВОГОДИШЊОЈ ЦЕНИ МАЛИНЕ ОБЈАВЉЕНЕ ЧАК ШЕСТ МЕСЕЦИ ПРЕ ПОЧЕТКА БЕРБЕ
ИСХИТРЕНЕ СПЕКУЛАЦИЈЕ НАНОСЕ ШТЕТУ МАЛИНАРСТВУ
Недавно су објављене прогнозе да ће килограм малине у откупу у новој сезони бити 350 динара, што је узнемирило пољопривреднике који се још увек нису довољно опоравили од свих прошлогодишњих проблема са којима су се сусретали у производњи и пласману овог воћа. Добри познаваоци прилика у нашем малинарству сматрају да овакве преурањене прогнозе наносе додатну штету добро уздрманој малинарској производњи која годинама уназад стагнира.
У златном периоду развоја српске пољопривреде, малина је била велика узданица произвођача. Захваљујући добрим ефектима у производњи овог изузетно цењеног воћа, у ланцу производње малине сви су били задовољни, почев од произвођача, па све до крајњег купца и државе која је остваривала значајне девизне приходе од извоза малине. А онда су дошле године које су малинарима донеле мноштво проблема у производњи и пласману овог воћа. Иако се „струка“ оглашавала и давала препоруке на који начин да се поново подигне ова производња, до жељеног разрешења горућих проблема у српском малинарству није дошло ни до данашњих дана.
Баш као и прошле године, готово шест месеци пре почетка бербе, и овога пута се појавила преурањена информација да ће цена овогодишње малине у откупу достићи 350 динара по килограму. Људи из струке сматрају да преурањене спекулације о цени малине наносе додатну штету већ уздрманом малинарству Србије.
У ситуацији када у читавом свету имамо изузетно низак економски раст, инфлацију, историјски високе каматне стопе, прилично висок курс националних валута, ратове, прво у Украјини, а сада и у Израелу, проблеме у транспорту, како истиче један од водећих стручњака за област малинарства др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, нерално је, а по свему судећи и контрапродуктивно, преурањено иступање са прогнозама о цени малине за наредну сезону, онако како то годинама уназад раде појединци у Србији, било да је реч о представницима произвођача или откупљивача, односно, извозника.
– Прошле године, отприлике у исто време као и сада, имали смо иступања појединих представника произвођача који су „захтевали” од „некога” да им се за килограм малине плати 500, 800, па чак и 1.000 динара. У условима велике економске кризе која је захватила читав свет и донела бројне проблеме у свим секторима привреде, па самим тим и пољопривреде, почев од поскупљења свих инпута у производњи, па све до отежаног пласмана производа, такве иступи изазвали су и својеврсни револт код традиционалних купаца наше малине, пре свега у Немачкој која је наше најзначајније тржиште и у којој имамо велико опадање учешћа у укупно увеженој количини малине. У 2019. години, када је наша малина била прва са 44 процента удела у укупно увеженој количини овог воћа на немачко тржиште, у 2022. је смањено учешће на 37 одсто, да би се у 2023. тај удео још више смањио. Са друге стране, проблем представља и непознавање токова на светском тржишту од стране наших извозника, од којих су неки изгубили тржишта Шведске или добили поништење дугогодишње сарадње са великим трговинским ланцима из Европе, а да је у међувремену потписано или потврђено веома мало нових уговора са извозницима, као што је било на последњем сајму у Берлину на којем су, пре свега, из политичких разлога највећу пажњу добили извозници из Украјине. Поред тога, повољна околност за украјинске извознике је и чињеница да су због великог девалвирања гривне у великој мери утицали на стимулацију извоза њихових производа – објашњава др Лепосавић.
Наш саговорник напомиње и чињеницу да земље које слове за конкуренте Србији значајно смањују производњу овог воћа. Таква ситуација је и у Пољској, Чилеу, Украјини, али и оним државама које то нису, а значајни су произвођачи, попут Мексика и Шпаније која је само у последње две године смањила површине под малином за 21 одсто. Kако истиче, проблем у нашој производњи је велики пад у квалитету малине која се нуди купцима. Велики број прерађивача се суочава са чињеницом да је проценат роленда у прошлој години био, за наше прилике, прилично ниских 60 процената.
– Узимајући у обзир значај овог воћа за укупну економију, а не само пољопривреду наше земље, у најкраћем року би требало радити на опоравку и својеврсном „ребрендирању” српске малине кроз маркетинг, затим на истицању позитивних примера добре произвођачке праксе, приказу достигнутих стандарда у прерадним капацитетима, при чему посебно треба наглашавати безбедност коришћења наше малине, јер су купци на то посебно осетљиви. Друге земље су у односу на нас далеко већу пажњу посветиле и утицају на здравље, као и бројним другим ефектима коришћења малине и производа од ње и на тај начин повећали продају и учешће на светском тржишту – закључио је др Лепосавић.
В. С.
