VAŽNA KARIKA U ŽIVOTIMA “LJUDI U NASTAJANJU”
Sedmu godinu za redom, učitelji i nastavnici osnovnih i srednjih škola širom naše zemlje borili su se za titulu “Najboljih edukatora Srbije”.Kao i svake godine pristiglo je dosta kvalitetnih prijava, a među deset odabranih je i čačanska profesorka biologije Biljana Uskoković Brković.Najbolji edukatori su učitelji i nastavnici koji se svojim izuzetnim radom i zalaganjem ističu u radu sa učenicima. Oni koji su inovatori, motivatori, koji utiču na formiranje i razvoj učenika i uče ih kako da budu građani 21. veka. Ovaj konkurs otvoren je u posebnom trenutku za našu zemlju, kao i za ceo svet. U vreme kada je planeta bila zahvaćena globalnom pandemijom, kada su škole bile zatvorene, a nastavnici imali još zahtevniju ulogu, jer obrazovanje nije smelo stati. Zbog toga je Udruženje “Živojin Mišić”, pored osnovnog obrasca za “Najboljeg edukatora Srbije”, otvorilo i “vanredni” i potražilo najbolje nastavnike u doba pandemije.
LIČNI PEČAT ZAUVEK OSTAJE
Nagradu “Najbolji edukatori Srbije” dodeljuje Udruženje za podsticanje preduzetništva “Živojin Mišić”, kao nevladina, neprofitna organizacija, koja realizuje projekte sa ciljem da podstaknu obrazovanje, između ostalog i “pronalaženjem najboljih nastavnika koje Srbija ima, a koji grade buduće kritičke intelektualce ove zemlje”. Isticanjem deset najboljih nastavnika svake godine skreće se pažnja javnosti na postojanje pravih vrednosti u nastavi, kaže za naš list čačanska profesorka biologije Biljana Uskoković Brković, jedna od dobitnica nagrade.
Ovogodišnjem izboru “Najboljih edukatora”, pored Udruženja, pomogli su brojni članovi komisije, pre svega, prošlogodišnji nagrađeni edukatori koji se neumorno trude da pronađu nove inspirativne kolege.
– O izboru, između velikog broja prijava, odlučuje se kroz nekoliko krugova selekcije, a u komisijama su ljudi iz različitih obrazovnih institucija. Finalnu komisiju činili su: Dragica Pavlović Babić, koordinator PISA istraživanja u Srbiji i saradnik Instituta za psihologiju u oblasti obrazovanja; Olga Nikolić, bivši glavni i odgovorni urednik Prosvetnog pregleda; predstavnici ZUOV-a; Srđan Verbić, bivši ministar prosvete i Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica.
Naša sagovornica naglašava da ovaj projekat pruža mogućnost nagrađenim nastavnicima da budu na jednom od najvećih svetskih takmičenja u sferi obrazovanja – “Global Teacher Prize”. Takođe, pravo učešća imaju i u projektu koji se bavi istraživanjem i razvojem u oblasti obrazovanja – “Yidan Prize”, jer je Udruženje “Živojin Mišić” jedini nacionalni partner na ovim projektima.
Inače, prijavu za profesorku Biljanu Uskoković Brković poslala je Jelena Stanojević, mlađi istraživač u Institutu za medicinska istraživanja (VMA, doktorand).
– Jelena je naša mlada Čačanka, biolog, sa kojom smo moji učenici i ja sarađivali učešćem u međunarodnim projektima, časovima biologije na engleskom jeziku, brojnim ekološkim akcijama, zanimljivom skajp-intervjuu sa morskim biologom sa ostrva Bali – Indonezija i drugim aktivnostima. Jelena je mlada, ali sa neverovatnim iskustvom i potencijalom koji nosi, verujem, o njoj ćemo tek čuti. Hvala joj za svaku napisanu reč u prijavi, nisam ih pročitala, ali verujem komisiji koja je vrednovala!
NAGRADA SU UČENICI, BIVŠI I SADAŠNJI
Za profesorku Biljanu nagrada su, kako kaže, njeni učenici, bivši i sadašnji i “ovo je nagrada za njih”:
– Bez njih ništa, pa i nagrada, ne bi imalo smisla. Pored Svetosavske nagrade, priznanje koje dodeljuje Udruženje “Živojin Mišić” je najviše, ali i retka nagrada u oblasti obrazovanja, zbog toga ona ima pravu vrednost. Zbunjujuće je koliko se društvo u celini ogradilo od tih vrednosti. Nismo ni svi isti, ali smo svakako važna karika u životima ljudi u nastajanju. “Živojin Mišić” nas podstiče da koračamo napred, uprkos teškoćama, jer smo po prirodi svog umenja sposobni da probudimo intelektualni potencijal mladog čoveka. Ogromnu zahvalnost dugujemo tim ljudima koji cene obrazovanje, kao ključni ljudski resurs budućnosti, a priznanje vidim kao upozorenje javnosti koliko nam je važno obrazovanje.
Na pitanje šta joj je motiv u oblasti obrazovanja, odgovara – jedino učenici:
– Dovoljno je da se nađem u njihovom prisustvu, da zbog njihove reči, mimike lica, možda njihove ljutnje, dobijem inspiraciju šta mogu da promenim. Mislim da se rađamo sa predispozicijom za nešto, ja volim da istražujem, “da prođem stazama kojima je retko ko išao, ili nije išao niko…”, a nagrada je posebna, to je ono što dolazi kasnije, kada ti se javi bivši učenik… Jedna od učenica se upravo javila, Đurđa Pašajlić, doktorand na Medicinskom fakultetu u Beču, i to rečima: “Sa Vama je počela moja ljubav za biologiju, bili ste tako divni i toliko me motivisali, naučili da razmišljam. Puno mi je bilo srce kad sam pročitala tekst o Vama, nagradi koju ste dobili. Toliko ste je zaslužili! U Srbiji takvih predavača i pedagoga nema mnogo, drago mi je što je Vaš rad prepoznat. Hvala Vam na svemu još jednom!” Ne mogu sada sve da pomenem, ali njihova ljubav prema nauci i učenju je moj najjači motiv da idem dalje.
Jovan Raketić je završio petu godinu medicine, prošao programe biologije i hemije i bio student-saradnik u Istraživačkoj stanici Petnica, član je medicinskog tima i instruktor medicine u Gorskoj službi spasavanja Srbije. Kako kaže, dugogodišnja saradnja sa profesorkom biologije, podrška, razmena iskustava, traje bez prekida i danas: “Profesorka me je uvela u svet nauke i zauvek ću joj biti zahvalan!”
Činjenica je da zvanje “Najboljeg edukatora Srbije” nije lako zaslužiti, pa ovim posvećenim profesorima koji su svojim radom uspeli da poboljšaju obrazovanje naših najmlađih, želimo da svoje znanje šire i na sledeće generacije, kao što su to radili i do sada, a profesorka Biljana Uskoković Brković, podršku daje svim kolegama, posebno onima koji predaju prirodne nauke.
– Naš rad se retko vidi i podržava javno, ali je zabeležen u svesti naših đaka, kao glupost koja proizilazi iz suvoparnog učenja ili, kao genijalnost koja ih navodi na razmišljanje, jer je neko znao da postavi pravo pitanje. Pored svega što nas opterećuje, zauvek ostaje naš lični pečat – naglasila je profesorka biologije.
N. R.
UČENICI I KOLEGE O PROFESORKI BILJANI
– Sve lepo objašnjava, od reči do reči. Svakome je jasno ono što ispredaje, a mi u učenju lekcija uživamo. Sa osmehom radimo svaki zadatak, odgovaramo na neobjašnjena pitanja, igramo se i naučimo najbitnije sa najboljom nastavnicom. Uživanje se pojavljuje svakog časa biologije i s radošću ga iščekujemo. Smejemo se, pričamo… To je samo naša nastavnica i to niko drugi ne može. Divota – rekla je Sandra Ružičić, učenica petog razreda OŠ “Milica Pavlović”.
Dragoj školskoj drugarici i koleginici Biljani, čestitala je i Nataša Vasiljević, profesorka Gimnazije: “Najlepše čestitke za kreativan, vredan, uspešan i posebno inspirativan rad. Bravo!”
– U vremenu koje mnogostruko demotiviše nastavnike, u sistemu koji funkcioniše na moralu i snazi pojedinačnog kapaciteta, istrajavati i dosezati visoke ciljeve u školi, junaštvo je, draga Biljana. Srce mi je puno! Svaka čast, majstore – izjavila je Sanja Perovanović, profesorka iz Medicinske škole.
SVE JE POČELO U OŠ “MILICA PAVLOVIĆ”
Pored toga što je posvećena savremenoj nastavi, Biljana svoju kreativnost ispoljava i kroz projekte koje realizuje zajedno sa svojim učenicima. Sa svojim bivšim učenicima i nekoliko prijatelja osnovala je Društvo ljubitelja prirode i ptica “Sove na oprezu”, 2015. godine, koje realizuje brojne ekološke akcije.
– Rođena sam u ovom našem divnom gradu. Koračala sam do škole “Milica Pavlović” i Medicinske, Obilićevom, Balkanskom, Zlatiborskom, Bulevarom… Mogućnostii, ovih, gotovo paralelnih ulica važe i danas, a i tada su, svakako, zavisile od drugara i vremena koje smo posvećivali jedni drugima. U Kragujevcu sam završila Prirodno-matematički fakultet, a devedesetih, u turbulentnom periodu za sve, usavršavala sam se na postdiplomskim studijama na Medicinskom fakultetu. Rad u nastavi je počeo u više kragujevačkih škola, a povratkom u rodni grad predavala sam biologiju u OŠ “Vuk Karadžić” i “Dr Dragiša Mišović”, a od 2004. radim u OŠ “Milica Pavlović”, gde je sve i započelo – kaže profesorka, koja je u postupku za sticanje zvanja pedagoški savetnik – Školska uprava Čačak.
POZORNICA USRED STARIH STABALA
Kada je reč o budućim planovima, Biljana kaže da planira u hodu, jer ni ideje ne dobija odjednom:
– To je stvar trenutka. Zbog pandemije, premijeru biološke predstave, koja ima za cilj povezivanje sa prirodom i jačanje lične odgovornosti u zaštiti, odložili smo za proleće. To je interdisciplinaran projekat, gde su uključeni, pored učenika-glumaca, kolege, roditelji i sugrađani koji su nam obezbedili sredstva za raskošne kostime. Sa učenicima radim i drugi školski projekat, za koji smo trenutno završili prvu fazu, izradu dvorišne kružne pozornice usred starih stabala, gde planiramo izvođenje javnih nastupa i različitih oblika nastave. Nedostaju nam sredstva za drugu fazu, za izgradnju sedišta po nivoima. Moja generacija nije naučena da traži, mi smo sami stvarali, ili svojim radom inspirisali druge da nam se pridruže. Zbog toga verujem u podršku drugih.
