За све оно чиме се бави проф. др Предраг Митровић већини људи требало би бар три живота. Он је за својих 56 успео да постане кардиолог коме пацијенти верују и воле га, да заврши и Електротехнички факултет, а при крају је Музичке академије и Теолошког факултета, да постане рокер и музичар који свира 12 инструмената, да напише четири романа, постане редовни професор на Медицинском факултету, да научи неколико језика, да програмира… Ово је део његових професија или, можда је боље рећи, љубави, јер свакој посвећује готово исто пажње и о њима радо прича. Публика у Чачку могла је да га слуша на промоцији најновијег романа „Пун пансион“ у Културном центру у среду, 15. марта, у оквиру Културно-образовног програма. Недовољна су била два сата за бројна питања и одговоре овог „доктора за срце и душу“.
КАРДИОЛОГ И МУЗИЧАР
Све је повезано, а у центру његовог професионалног живота је, свакако, људско срце. Мада са осмехом каже да се медицином бави из хобија, јер је, просто, у музици много дуже, од другог разреда основне школе, када је почео да свира виолину. Сада свира клавир, бас гитару, контрабас, пева у хору, бави се алтернативном музиком.
– Вероватно бих био музичар, да нисам завршио Медицину, јер музику волим од малих ногу, класичну и уметничку, а касније поп и рок. И данас свирам са својом групом, јер кроз музику многе ствари можете да кажете лакше, него што то чините речима… Када научите један инструмент и ноте, онда је све ствар вежбе – сматра др Митровић.
Медицина је, ипак, на првом месту, којој је потпуно посвећен, уз стално учење. И други факултет Електротехнику повезао је са кардиологијом. Ова знања применио је у изради програма и тако створио нови правац у лечењу кардиоваскуларних болести музиком, који је назвао „квантитативна музикотерапија“. Проучавањем примене музике у лечењу болесника са болестима срца бави се од 2002, о томе је одржао велики број предавања у земљи и иностранству. За то је добио многа интернационална признања, међу којима је најзначајнија награда на Конгресу Европског удружења кардиолога 2009. године за рад о лечењу и превенцији кардиоваскуларних болести музиком.
На питање коју музику одабрати за своје срце, он је рекао да свако има своју музику:
– Музика коју волите да слушате, без обзира на жанр, највише прија вашем организму. Наравно, ако имате шећерну болест дуже од пет година, не чујете високе тонове. Зато треба наћи одговарајућу музику… Треба избећи и музику са речима, које могу изазвати додатне емоције. Треба изабрати инструменталну или музику са речима на језику који не познајете, да би глас био у функцији инструмента. Важна је и брзина вашег срца, односно прате се откуцаји и бира одговарајући ритам… Има ту још доста ствари, али када се подеси све како треба, онда фунционише и као превенција и као лек. Радио сам студију о томе девет година и доказао да се успорава срчана фреквенца, да се снижава притисак, умањује број нежељених епизода, ангине пекторис, срчаног удара… – објаснио је кардиолог, који, на основу конкретних испитивања, прописује сваком пацијенту одређене композиције, са тачно прецизираним бројним вредностима које одговарају стању организма. Баш као и сваки лек, одабрана музика се слуша најмање два пута по 12 минута дневно, а може и дуже.
Он највише ужива у класици, али и „комерцијалном попу“ и „меком џезу“:
– То је инструментална музика, а доказано је да су за нас најбољи инструменти тенор-саксофон и харфа – рекао је он.
РОМАНИ ИНСПИРИСАНИ ЖИВОТОМ
Књижевност је у горе поменутом низу најмлађа његова страст. Како је више пута поновио, себе не сматра писцем. Кардиолог је у београдском Ургентном центру, кроз који за 24 сата прође велики број пацијентата и њиховим пратилаца, са свим њиховим животним причама. „Због количине адреналина“, ретке паузе није користио за одмор, већ за записивање догађаја, које је спојио у приче. Колеге су их „откриле“ на његовом столу и на њихов наговор 2006. Издавачка кућа „Филип Вишњић“ објавила је први роман „Сан ургентне ноћи“, у којој је описао једну ноћ у Ургентном центру. Због интересовања књига је доживела 17 издања. Овај роман постао је инспирација за документарну серију „Сан ургентне ноћи“ приказану на РТС-у. Затим је уследио роман „Не свиђа ми се да ти буде пријатно“, у коме је испричао догађаје из Интензивне неге кардиологије. У трећем „Све је добро што се ургентно сврши“ писао је о једној ноћи у сали за катетеризацију, а четврти „Пун пансион“, изашао је 2020. као трилогија са аутобиографским печатом. Сада припрема четврти роман, потпуно другачији, о Алекси Ненадовићу.
Како је рекао, за све досадашње књиге карактеристично је да су потпуно истините, настајале су из његових искрених разговора са пацијентима.
– Како је написано тако је и било. Има ту мало сарказма, хумора, али ја тако комуницирам са пацијентима. Тако много боље успостављам контакт са пацијентом, који треба да има поверења, јер је дошао да од вас тражи помоћ – рекао је др Митровић, објашњавајући да пише у дијалозима, јер тако роману даје динамику самог Ургентног центра и „тера“ читаоце да их читају „у даху“.
Питање обостраног поверења лекара и пацијента је један од његових постулата. Када уђу у Ургентни центар, све одреднице се, каже он, бришу – о образовању, богаству, годинама, успеху…
– Кад се врата затворе, њихов живот је стао, они очекују да им буде боље. Тада схватите колико је живот релативна ствар, а сви јуримо… Гледајући све те разне судбине, схватите колико је битно само да помогнете другоме – рекао је он.
На питање како све стиже, др Мировић каже да то није тешко. Поред тога што има фотографско памћење, кад се замори у болници, одмара се тако што компонује, свира у свом кућном студију или са својом групом „Шаблон“, програмира, пише…
– Неко се одмара тако што пеца, гледа филмове, спава… Није расцеп личности, али мене одмара све ово што радим, иако је то и физички и ментални рад. Да ли ће се то одразити на моје здравље, то ћемо тек видети, пошто спавам по два, три сата. Можда то није добро, али ја уживам у томе – признаје др Митровић.
За њега је све игра случаја, којој се препустио. Наравно, и он признаје да постоје ствари за које нема времена. Али живот тече…
В. Т.
НАГРАДЕ
– Професор др Предраг Митровић је члан Клуба књижевника Србије, покренуо је фестивал уметничке музике Србије и прву ревију уметничке музике Музика класика, чији сајт одржава. Када га упознате, више од његове импресивне биографије, одушевиће вас његова једноставност, непосредност, дечја радозналост и глад за новим знањем – навела је, поред осталог, Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног програма Културног центра.
Добитник је и награде Међународног библиографског центра из Кембриџа због броја објављених публикација (више од 900) из области медицинских наука. Члан је Удружења музичара џеза, рока и забавне музике од 1992. године. Био је суоснивач и покретач прве ревије класичне музике у нашој земљи и на Балкану, под називом Музика Класика…
ЛЕЧЕЊЕ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКА „ИГРА“
Када је реч о Теолошком факултету, проф др Митровић каже да је и то, и те како, повезано са медицином:
– Наше здравље зависи од наше психе. Црква и медицина се стално преплићу. Све је почело од алхемичара, од формуле „вечног живота“. Из алхемије је настала фармација, а онда и медицина. Када прилазите пацијенту, морате имати, не само рационалан приступ, већ да видите и његову психу, а ту теологија доста помаже. То је као заједника игра – ако ви нисте са позитивном енергијом, ако сте незаинтересовани, арогантни, пацијент то осећа, а то није добро – објаснио је он.
„ПОСТКОВИД СИНДРОМ“ ОПАСАН ЗА СРЦЕ
Говорећи о последицама корона вируса на срце, др Предраг Митровић је рекао да је, пре свега, важан процес опоравка. За срце може бити најопаснији „постоковид синдром“. Вирус и после лечења има своју причу, која, каже он, траје три, четири месеца.
– Тада може да нападне срчани мишић, јетру, плућну марамицу… Када смо наводно оздравили, треба и даље да се причувамо, без физичког оптерећења, без замарања. Ту многи направе грешку, због чега долази до компликација. Имао сам пацијента, који има 51 годину, био је потпуно здрав. Прележао је корону и одмах почео да вежба… То је велики напор, почео је да се гуши. Његово срце, када су га довезли, било је три пута веће и он је сада кандидат за трансплантацију. Вирус уопште није наиван – упозорава др Митровић.
