Каријес је најзаступљенија болест код људи. Истовремено, то је болест на коју потпуно превентивно можемо утицати. У Србији је и даље знатно „распрострањенија“, у односу на многе европске и друге развијеније земље. О томе који су најчешћи „кривци“ таквог стања, које су наше најчешће грешке и како се то може променити, могли су заинтересовани сазнати на предавању професора др Јована Војиновића, одржаном недавно у оквиру Фестивала дечјег здравља, који је организовао чачански Дом здравља.
Око 13 одсто наше деце већ са две године старости има каријес! Зуби оних мало старијих, између треће и пете године, су у још горем стању, јер их половина има каријес млечних зуба. А деца старости шест година чак у 80 одсто случајева! Касније, код сталних зуба, проценат оболелих од каријеса се повећ marella outlet online outlet geox spaccio online 24 bottle 24bottle will levis jersey custom ohio state jersey scarpe ovyè 24 bottles clima jordan travis jersey von dutch cap borse y not scontate benetton outlet dr martens vanessa wu marella outlet ава, у складу са узрастом… Ни код одраслих ништа није боља ситуација. Просек је 16 оболелих зуба по особи! Свакако, највећи „кривац“ су шећери, које све више намеће савремена цивилизација. Ово су подаци које је навео професор др Војиновић, стоматолог више од четири деценије, посвећен, пре свега превентиви у дечјој стоматологији.
– Шећера има свуда, па и тамо где не бисмо претпоставили да их има. Орална хигијена је једна од цивилизацијских мера против шећера. Ми нисмо ускладили те две навике, односно, нити контролишемо унос шећера у организам, нити одржавамо оралну хигијену! Суштина је, а то је доказано у многим земљама, превенција каријеса треба да почне од најранијег узраста. Почев од мајке у трудноћи, преко првих година детета, па до стицања првих навика у исхрани и оралној хигијени… То је чак и записано у неким правилницима Фонда за здравствено осигурање, али ништа није обавезно, па се ништа од тога и не спроводи – рекао је др Јован Војиновић и истакао да медицина није задужена за здравствено васпитање, већ је то задатак државе:
– Здравствени радници су ту да помогну држави и само једним делом да учествују у васпитању. А код нас је, када је реч о каријесу, све пребачено на стоматологе, који су оптерећени са великим бројем других патологија и њиховим лечењем. Велики проблем на који лекари указују, а и ја већ 40 година водим борбу је да се у школски систем уведе предмет здравствено васпитање. Не знам због чега, али држава је страховити противник тога. Наводно, здравственог васпитања има у другим предметима. И зато смо у Европи једна од здравствено најнеобразованијих нација.
Прве три године живота су најважније у превенцији каријеса и стицању добрих навика. А код нас су ове одреднице „пребачене“ на школску децу, када је за то, сматра дечји стоматолог, већ касно. Говорио је на предавању др Јован Војиновић и о томе како је потребно само мало промене у организацији.
– Не постоји систем, нити окружење који би подстицали здраво понашање. На пример, стоматолози и лекари причају о штетности шећера, а у исто време вртићи га редовно имају у својим оброцима. Или о слатким напицима, који се највише рекламирају… Обичан грађанин, родитељ, не може у свему томе да се снађе. Са друге стране, свет је већ схватио да шећери нису само проблем каријеса, већ и многих других хроничних обољења, срчаних, крвних, малигних… Зато су слатки напици у више од 50 одсто држава опорезовани, као што се дуван опорезује – рекао је он.
Каријес није само проблем за зубе, јер су уста „врата“ целог организма, упозорио је предавач. Он је навео и једну студију рађену у Финској. Наиме, деца која су имала каријес и обољења уста у детињству, у 30. години живота имала су знатно већи ризик од атеросклерозе!
В. Т.
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПЛОДНОГ РАДА
Професор др Јован Војиновић био је први студент у историји Стоматолошког факултета у Београду који је 1980. године дипломирао са просечном оценом 10! Предавао је на факултетима у Новом Саду и Бања Луци. Тренутно је шеф Катедре за дечју и превентивну стоматологију на приватном Стоматолошком факултету у Панчеву… Руководио је превентивним програмом под покровитељством Светске здравствене организације. Аутор је 16 књига из превентивне и дечје стоматологије и бројних научних радова.
