PRIZNANJE ZA RAD ISPUNJEN LJUBAVLJU, STRPLJENJEM I POVERENJEM
“Izuzetna je čast biti dobitnik jednog velikog i značajnog priznanja, kao što je Decembarska nagrada Grada Čačka. Vest o dodeli nagrade me je iznenadila, ali istovremeno i veoma obradovala. Nikada je nisam očekivao, a sada, kada je tu, moram reći da sam veoma, veoma ponosan. Ovu nagradu doživljavam, kao ogromno priznanje za moj ukupan dosadašnji rad, ali i kao priznanje za Muzičku školu iz koje dolazim, kao dokaz da se tamo dobro, vredno i ozbiljno radi”. Ovim rečima je zahvalio profesor solfeđa i teorije muzike u Muzičkoj školi “Dr Vojislav Vučković” Aco Milekić, prošlog petka, na dodeli Decembarske nagrade Grada Čačka, svima koji su na bilo koji način doprineli da mu se dodeli nagrada, a posebno predlagaču, kao i njegovim dobrim i dragim đacima koje sada uči, ali i generacijama učenika sa kojima se godinama družio.
Profesor Aco Milekić je rođen u Arilju, osnovnu školu završio je u Guči, srednju Pedagošku akademiju u Užicu, a studije Više pedagoške akademije, odsek muzike, nastavio u Skoplju. Potom je upisao Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, odsek opšta muzička pedagogija i po završetku studija stekao zvanje diplomiranog muzičkog pedagoga. Radio je u više osnovnih škola, a od 1. septembra 1993. godine je u stalnom radnom odnosu u Muzičkoj školi “Dr Vojislav Vučković” u Čačku, kao profesor solfeđa i teorije muzike.
Sve vreme je veoma angažovan i posvećen svom poslu. Pored redovne nastave, povremeno je vodio hor škole, KUD-a “Abrašević” i Doma kulture, kao i mali hor čačanskih vrtića. Ogroman doprinos uspešnom radu i afirmaciji škole dao je svojim upornim, kontinuiranim i neumornim traganjem za muzikalnom decom. Još od zasnivanja radnog odnosa, samoinicijativno je krenuo u obilaske svih osnovnih škola i vrtića u gradu, i preko raznih muzičkih zabavišta doprineo je povećanom interesovanju talentovane dece za upis u Muzičku školu, navodi se, pored ostalog, u obrazloženju za dodelu Decembarske nagrade.
Inače, profesor Milekić ima dobru saradnju sa Školom za muzičke talente u Ćupriji. Po njegovoj preporuci, veliki broj dece iz Čačka je završio tu školu, a većina je i nastavila muzičko školovanje. Mnogi od njih su postali diplomirani muzičari, magistri i specijalisti muzičkih nauka. Bio je član žirija za disciplinu solfeđo na takmičenjima: “Viva la musica” u Sremskoj Mitrovici, “Binički” u Beogradu i višegodišnji je član žirija na Dragačevskom saboru trubača u Guči. Inicijator je takmičenja “Festival solfeđa i teorije muzike” u Muzičkoj školi.
Svoje učenike profesor redovno vodi na gotovo sva domaća i međunarodna takmičenja iz oblasti solfeđa, teorije muzike i postiže odlične rezultate. Njegovi đaci su osvojili veliki broj nagrada, a samo u poslednjih nekoliko godina oko 250.
Iako se u porodici niko nije bavio muzikom, to ga nije sprečilo da ostvari svoj dečački san.
– Sve je krenulo nekako spontano u osnovnoj školi. Prve note sam naučio od drage profesorke Ljubice Miščević i tada vojnog muzičara u penziji profesora Jordana Trajkovskog. Sećam se da sam tada, kao dete, bio veoma srećan i da sam se tim časovima mnogo radovao – naglašava naš sagovornik.
Osim, naravno, porodici, život je posvetio radu sa mladima, što je za njega, takođe, velika sreća i radost:
– Rad sa mladima, bez obzira na određene povremene teškoće, za mene predstavlja privilegiju. Mladi svojim optimizmom, dobrotom i iskrenošću uvek oplemene čoveka. Zadovoljstvo je raditi sa njima. Naravno, porodica je moja oaza mira, sreće i spokoja. Sav svoj mir i pozitivnu energiju, koju crpim iz porodice, prenosim na učenike, i obrnuto. Svi moji uspesi, ne samo sa učenicima, već uopšte, praćeni su velikom podrškom supruge Ivanke i ćerke Maje. I ovom prilikom im zahvaljujem za razumevanje i podršku za sve moje aktivnosti.
Očekivano, profesor se ponosi svojom ćerkom, koja, osim što je dobra, istovremeno je i koleginica u školi:
– Bila je odličan student na Muzičkoj akademiji, odsek klavir, prosečna ocena skoro deset. Na master studijama, a zatim i na specijalističkim, takođe. Nedavno je moju suprugu i mene učinila izuzetno srećnim ljudima. Postali smo baka i deda. Nema veće sreće. Rodila se mala Saša…
Kako kaže, za uspeh u životu, kako porodičnom, tako i poslovnom, nema tajni, bitna je samo dobra organizacija, a to podrazumeva osmišljen, sistematičan i uporan rad u kontinuitetu.
– Čime ih posebno učim? Uvek radim na razvoju uzajamnog poverenja. Iz tog poverenja, a uz veliki zajednički rad, dolazimo do veće sigurnosti, samopouzdanja i neophodnog optimizma, što neminovno rezultira visokim rezultatima. Tako smo na nedavnom republičkom takmičenju, već pomenutim nagradama, pridodali još 33, od kojih su 28 prvih i to je, svakako, rezultat vredan respekta – kaže profesor Milekić, poručujući mladim kolegama da nikada ne pokleknu duhom, da svoj posao obavljaju s ljubavlju, da budu strpljivi, tolerantni i da uvek neguju uzajamno poverenje sa učenicima, ali i međusobno i, konačno, da svim snagama čuvaju svoju školu i rade na njenom dignitetu.
Pored Decembarske nagrade Grada Čačka, profesor je nedavno dobio i nagradu od Zajednice muzičkih i baletskih škola Srbije za višegodišnji rad i svestrano delovanje u obrazovanju mladih talenata i za nesebičnu ljubav, požrtvovanje, prijateljstvo i znanje uloženo u odrastanje umetnika i, kako kaže, veoma mu je draga. Međutim, nagrada njegovog grada je nešto posebno i na nju će sigurno zauvek biti ponosan. “Ali, to je nagrada koja i obavezuje”, nasmejano dodaje profesor Milekić.
– Želim da ovom prilikom pozdravim sve lekare i zdravstvene radnike i izrazim ogromno poštovanje za sve ono što čine u ovim teškim vremenima, za očuvanje zdravlja i života naših građana. Wima i svim građanima čestitam Novu godinu i nastupajuće praznike. Neka smo svi živi i zdravi!
Nela Radičević
VELIKI PEDAGOG, KOJI LAKO PRONIKNE U DUŠU DETETA
Pokojni Branko Kovačević, čuveni čačanski doktor pedagoških nauka, pre pet godina je za naš list rekao da je za profesora Milekića muzika, ne samo osnovna preokupacija i “duševna hrana”, nego i motiv neprestanog usavršavanja:
– Veoma je uporan u radu i nikada se ne miri sa dostignutim. Aco je veliki zaljubljenik u svoj posao, uvek zna šta hoće, a šta neće. Njegova preokupacija je da otkriva mlade talente. Nema dečijeg vrtića, ni škole na ovom području da ih nije posetio u potrazi i otkrivanju mladih talenata. Zajedno sa svojim učenicima postigao je zapažene rezultate i na to treba da bude ponosan. Radi ono što mu je u duši i srcu i to rezultira neponovljivim uspesima u našoj sredini. Veliki je pedagog i lako pronikne u dušu deteta. Najvažnije je da poslovnim rezultatima koje ostvaruje afirmiše Muzičku školu.
