ДУШАН ДАРИЈЕВИЋ И ПРЕДРАГ ЖИВКОВИЋ, ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ЗА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈУ ФИЛМСКЕ УМЕТНОСТИ
Награде за децентрализацију филмске уметности које додељује Крагујевачки фестивал антиратног, ангажованог и академског филма КРАФ, недавно су добили Чачани, уметнички директор Фестивала “Карусел“ Душан Даријевић и заменик директора Уметничке галерије “Надежда Петровић“ Предраг Живковић. У разговору за наш лист, добитници награде кажу да су веома почаствовани, посебно што признање долази од колега који разумеју колико је важан дугогодишњи рад на развоју и децентрализацији културе и уметности ван Београда и Новог Сада. Такође, наглашавају да награда није само лична сатисфакција, већ и признање Граду Чачку, као првој Престоници културе Србије.
ОД ПАСИОНИРАНОГ ГЛЕДАОЦА, ДО НАГРАДЕ КОЈА ОБАВЕЗУЈЕ
Крагујевачки фестивал антиратног, ангажованог и академског филма КРАФ, који је ове године одржан по 17. пут, јако је важн за сам град и Шумадију. Крагујевац, као велики страдалник у рату, изнедрио је фестивал који за основу има антиратни филм. Поред тога што је веома битан за Србију, фестивал има и шири контекст – југословенски, али и европски. Такође, фестивал има и традиционалну награду “Тори Јанковић” за децентрализацију филма у Србији. Редитељ Тори Јанковић је пореклом из Крагујевца, а “Кравава бајка” је вредан филм у српској и југословенској кинематографији. Дакле, само признање је утолико веће што су га до сада добили многи еминенти људи, важни за филм у Србији, ван Београда и Новог Сада, рекао је за наш лист Душан Даријевић, уметнички директор Фестивала “Карусел“, филмски аутор и публициста.
– Када ми је Влада Пауновић јавио да смо колега Предраг Живковић и ја овогодишњи добитници тог признања, заиста сам био одушевљен. То је нешто што сваки човек мора примити срцем. То је моје прво признање у области филма. У свет филма сам ушао као пасионирани гледалац, а потом су уследиле разне активности, био сам организатор неких важних филмских програма за нашу средину и Чачак, сарађивао сам са Међународним студентским филмским кампом “Интеракција”, а касније и конкретне активности на филму. До сада имам три ауторска филма, четврти је у припреми и сви су у вези са културом сећања. Реч је о важном пројекту, не само за нашу локалну средину, већ уопште за културу Србије. Представља личности које су битне за развој културе у нашем граду. Многи од тих људи нису међу живима, али су оставили значајан траг. Јако је важно, не само да их се сетимо, него и да њихово животно дело, уметничко и људско, сачувамо од заборава. Поред тога, ту су још два ауторска филма, један је посвећен десетогодишњици Фестивала “Карусел”, а други је поводом 50 година Дома културе, сада Културног центра. Сва моја уметничка, али и индивудална хтења и тражења везана су за културу града, за нешто што можемо оставити генерацијма. То јесте сећање, памћење, али је и обавеза према људима који су уградили себе у тај врло значајан пројекат. Посебно је битно што смо награду добили у години када је Чачак прва Престоница културе, када себе треба да представимо широј заједници, Србији и региону. То нас и обавезује за генерације које долазе – нагласио је Даријевић.
Добитници награде су на Фестивалу КРАФ учествовали у панелу са темом о децентрализацији културе у Србији, са посебним освртом на Чачак, као прву Престоницу културе. Живковић је говорио о општим аспектима и идеји пројекта “Чачанска родна”, у коме активно учествује као један од координатора, а Даријевић о конкретном утицају на реализаторе програма.
– Посебно бих истакао да је за ауторе одређених програма важна идеја Чачка и пројекта “Чачанска родна” да се уједине установе културе, јер су наши градови ван престонице, ван Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца, 2000. године посебно осиромашили у смислу кадрова, младих људи у култури, нових идеја, нових пројеката. Јако је важно да ове године саберемо све снаге, све ресурсе, све капацитете да бисмо се што боље представили широј јавности, али и да бисмо оставили пелцер за године које долазе и за све људе добре воље, добре енергије, добрих идеја који могу наставити наш пут. Србији је увек недостајао континуитет, посебно, у култури која ствара идентитет националног бића – сматра Даријевић, човек мисије, који младима поручује да увек имају шансу да нешто ураде у локалној средини, али и да увек морају бити истрајни.
После дебате, крагујевачка публика је имала прилику да премијерно погледа филм “Тражи се”, по идеји и сценарију Душана Даријевића. Ауторов трећи документарни филм посвећен је Слободану Матовићу Џаји, глумцу, сатиричару, хумористи, драмском писцу и афористичару.
ЧАЧАК ЗАСЛУЖУЈЕ И ПРОГРАМЕ ЗА СОФИСТИЦИРАНУ ПУБЛИКУ
Предрагу Живковићу је, такође, велика част што је један од овогодишњих добитника награде “Тори Јанковић”, посебно што је признање дошло после дугогодишњег упорног рада у Уметничкој галерији “Надежда Петровић” и то на једном “малом, маргиналном пројекту”. Осим што је организатор филмског програма Галерије, Живковић је и извршни директор “Интеракције” и један од иницијатора пројекта посвећеног Соњи Савић.
– Публика је у почетку била малобројна, али из године у годину све бројнија, захтевнија и софистициранија. Драго ми је што данас у Чачку можете пратити савремену уметничку сцену у овим областима, као у метрополама, али и учествовати у дијалогу са ауторима и теоретичарима, критичарима. Заједно са колегама из Пожеге и Ужица, ангажманом у пројекту “Интеракција”, од 2006. године, подстичемо младе да стварају своја уметничка дела. Дакле, јако је важно што нашој публици не омогућавамо само да конзумира садржаје из великих центара, него и да овде стварамо једну аутентичну, уметничку и културну продукцију коју ћемо да “извозимо” у Београд, регион и Европу – каже Живковић, наглашавајући да је награда за њега веома важна, будући да је “дошла” од људи који се баве истим послом, а и раде у градовима ван Београда.
– Трудимо се да област филма, али и културу уопште што више децентрализујемо. Награда је дошла у правом трентутку. Филмски програм траје већ десетак година, упорно смо радили и кад није било публике, јер смо сматрали да Чачак заслужује да има један овакав програм. Овакве филмове могу и треба да имају само аутентичне средине. Дакле, шаролика понуда за широку публику. Град треба да има понуду и за мање бројне сегменте, али они су намењени публици са посебним укусом, са софистицираним приступом филму и другим уметностима. Драго ми је што је програм прихваћен и препознат, пре свега, од Министарства културе које нас подржва свих ових година и омогућава да га реализујемо у овом формату. Дакле, није реч само о пројекцијама, него и о гостовањима и сусретима са ауторима и људима који пишу о филму, критичарима, теоретичарима, уредницима различитих институција и фестивала. Не причамо само о филму, већ и о ширим друштвеним појавама које се актуелизују кроз одређени филм који је пред публиком – објашњава Живковић, наглашавајући да му је задовољство што награду дели са суграђанином Душаном Даријевићем, који је Чачанима познат као културни стваралац из више области, а и веома је заслужан што ће Чачак сачувати сећање на неке људе и догађаје који су нашем граду дали велики допринос у култури.
Према речима Живковића, много индивидуалних пројеката, институционалних и ванинституционалних, резултирало је да Чачак заслужено постане прва Престоница културе Србије, а досадашња реализација пројекта “Чачанска родна” потпуно је оправдала ову титулу.
– Верујем да је и наша награда делимично резултат веће видљивости културне продукције Чачка, што је и био један од наших основних циљева током осмишљавања програмских активности. Пројекат “Чачанска родна” је довео до веће видљивости овдашње уметничке културне сцене и културне продукције на националном нивоу. Овај пројекат је настао као синергија различитих актера на културној сцени, зато је и успешан. До сада је у културу уложен невиђен новчани износ, како од Града Чачка, тако и од надлежног Министарства – рекао је Живковић, поручујући младима да је и ово признање резултат рада многих људи, а између осталих, и његовог, али да свима треба да буде подстрек да наставе да раде још упорније и још боље.
Н. Р.
Фото: Архива П. Ж.