ŠTA TO BI?
Seti se subote i Botičelija
Priča o Zoranu Marinkoviću, lideru sastava BJESOVI i multimedijalnom umetniku, povodom dodele priznanja Rok godišnjaka Radio Beograda 202 za najbolji singl (ŠTA TO BI ?) u 2016. godini
Piše: Dušan Darijervić
Foto: Dragan Todorović
Priča o Zoranu Marinkoviću Marinku, nije jednostavna. Pevač, lider sastava BJESOVI iz Gornjeg Milanovca, likovni umetnik pri kraju doktorskih studija na FLU u Beogradu, autor neobjavljene knjige dnevničke proze „SETI SE SUBOTE I BOTIČELIJA“, autor video spotova za grupu Bjesovi, autor brojnih muzičkih, ali i filmskih eksperimentalnih projekata pod pseudonimom BJESOMAR, profesor likovne kulture, pionirski prvak i državni rekorder SFRJ u streljaštvu.
Najbolji način da se Marinko i njegov rad upoznaju i sagledaju je korišćenje filmskog jezika i filmskih termina.
TOTAL
Širok plan, služi za upoznavanje sa prostorom i osobom u određenom prostornom kontekstu, tj. mestom na kom se dešava akcija.
Za to je bilo potrebno otići u Gornji Milanovac, u kuću Marinkovića, upoznati umetnikovo okruženje i svet u kome nastaje inspiracija za sve što radi.
Marinkovići ne žive u samom centru Gornjeg Milanovca, već u kraju ne baš impresivne arhitekture, zbiru ogromnih kućerina nastalih krajem ’70-ih i početkom 80-ih u blizini osnovne škole “Desanka Maksimović”. Kraj ni malo lep, siv, i pored činjenice da nosi ime slavnog komediografa Branislava Nušića. Ni to gde živi, u kojoj ulici i sa kakvim imenom, nije slučajnost, ispostaviće se kasnije za Zorana Marinkovića.
Na prilazu kući, dočekuje nas nasmejani Zoran u pratnji prijatelja, Zorana Niketića. Ulazimo u dom Marinkovića, veliku kuću sa dvorištem, koju je zidao otac gastarbajter po povratku iz Nemačke.
Na samom ulazu u dvorište počinje neobičan svet Marinkovića.
Dočekuje nas pas mešanac, Malik, potpuno neobičan spoj haskija i samojeda sa glavom Džekija. Malik nazvan po američkom reditelju Terensu Maliku, više „govori“ nego što laje i on nas uvodi zajedno sa domaćinom u „tajne“ odaje, mesto gde nastaje umetnost jednog od najznačajnih srpskih umetnika današnjice.
U kući je veoma živo. Tu su Marinkovi sinovi, Pavle, molekularni biolog po struci, ali i i odličan crtač u dokolici, Stevan, učenik drvorezbarskog odseka Umetničke škole u Čačku i mladi muzičar koji je prošlog leta učestvovao na Festivalu Karusel. Naravno tu su i njihovi prijatelji.
Zanimljiva je činjenica, da se svi članovi porodice Marinković bave umetnošću. Marinkova supruga Valentina (Vanja) Nađ, koja se povremeno pojavljuje u „kadru“, rođena je Beograđanka, vajarka, zaposlena kao urednik dečjeg programa u Kulturnom centru Gornji Milanovac.
Kćerka Marija Rajna, student je druge godine montaže na FDU u Beogradu.
I članovi uže familije takođe se bave umetnošću na poseban način, poput brata Dragana, upravnika Šumske kuće na Rudniku, koji slika i piše, kao i sestrića Mihaila, muzičara koji je zajedno sa bratom Stevanom, pod ličnim imenom, i u bendu “Pet Tibetanaca” nastupio na prošlogodišnjem Karuselu.
Ovom neobičnom skupu pripadaju i kućni ljubimci posebnog soja, mačak Dalibor sa neobičnim, simetričnim, Roršah šarama i neurotična Nimfa, papagaj Kića sa svojom izabranicom Sunčicom, koja mu odnedavno pravi društvo.
Prostorija u kojoj se nalazimo je prepuna umetničkih predmeta, muzičke opreme, diskova, knjiga… Tu su česti gosti Marinkovi saradnici i prijatelji. Atmosfera opuštena, stiže i posluženje, sve je spremno za početak priče, a Malik u udobnoj kožnoj fotelji zauzima svoje mesto.
KRUPAN PLAN
U filmskoj terminologiji krupan plan podrazumeva snimanje čovekove glave sa delom ramena, a okret je veoma ograničen, ali ako se čovek kreće, veoma je intenzivan.
Marinko je osoba koja može satima da sedi i priča, ali na trenutke je veoma impulsivan, ustaje, objašnjava, gestikulira. U momentu je spreman da stvori performans. Razgovor je neformalan i pripremljena pitanja nestaju onog trenutka, kad Marinko krene sa svojom pričom. Razgovor se na početku fokusira na neobjavljenu knjigu „SETI SE SUBOTE I BOTIČELIJA“, posve neobičnu literarnu formu, skup dnevničkih beleški i zapažanja, crtica o svakodnevnom životu, ali i doslovno prenetih mejlova, Skype konverzacija, SMS poruka… Integralni deo knjige čini i foto strip autobiografija autora Zorana Marinkovića.
Knjiga je završena 2010. godine. Par poznatih izdavača nije bilo zainteresovano da je objavi, najverovatnije iz razloga što je im je ovakva forma i sadržina u tom trenutku bila eksperimentalna na jedan nekomercijalno uvrnut način.
Ipak, uočavamo, tekst je sasvim ok, zrači na više strana, nabijen je autentičnim humorom Zorana Marinkovića, što i nije čudo za nekoga ko živi u ulici Nušićevog imena.
Posebno neobična, šarmantna epizoda je porođaj Marinkove supruge Vanje u Beogradu, u porodilištu na Zvezdari, kom srećni otac prisustvuje. Zoran u svojoj knjizi ustvari prenosi tekst koji se pojavio u Ilustrovanoj politici, u kome su novinari ovog časopisa hteli da naprave priču o jednom od prvih porodilišta u Srbiji u kom očevi mogu da prisustvuju porođaju. Slučajno su tu zatekli Zorana, Valentinu i njihovu upravo rođenu bebu pa su celu priča prelamili kroz njih, ali se pominje i naš proslavljeni glumac, Rade Šerbedžija, kome se supruga Lena na istom mestu porodila, pa su babice bile oduševljene Radetovom duhovitošću i šarmom.
Ništa manje zanimljiva i duhovita epizoda je priča DVA BLAGOSLOVA u kojoj umetnik Marinković za jedan svoj muzički rad u kom već poznate crkvene i svetovne religiozne napeve provlači kroz postmoderne umetničke filtere, i pri tom, logično, kao umetnik i verujući čovek, traži blagoslove od vladike Porfirija i od istoričara umetnosti Branka Dimitrijevića. Naravno, apsurdnost ovakvog postupka dovodi do komičnog zapleta, ali i do suštine Marinkovog umetničkog angažovanja. Kroz šalu, naš domaćin kaže da mu u sadašnjem životu Crkve nedostaje otvorenost prema svetovnoj umetnosti, a u modernoj umetnosti otvorenost prema veri.
Nemoguće u ovoj priči bilo bi zaobići sastav Bjesovi, čiji je suosnivač, zajedno sa svojim budućim kumom Goranom Marićem, bio i Zoran Marinković.
Bjesovi su nastali davne 1990. godine. Ubrzo je usledilo i prvo priznanje, pobeda na Gitarijadi u Čačku održanoj na Gradskim bazenima. I kasnije Čačak ima bitno mesto u karijeri banda, ali i u umetničkoj karijeri Zorana Marinkovića.
Godine 1993. za čačanski Sound Galaxy, Bjesovi objavljuju album “ U osvit zadnjeg dana“, a Marinković naredne 1994. godine na XVIII Memorijalu Nadežde Petrović deli Prvu nagradu zajedno sa slikarom i glumcem Urošem Đurićem.
Grupa je do sada objavila dva video i sedam audio izdanja, a u prošloj godini na You Tube postavili su tri spota: „Probudi se“, „Šta to bi?“ i „Skoro 100 %“.
“ Bjesove, na prvi pogled odlikuje mladalačka energija, entuzijazam, šarmantna nevinost i naivnost protagonista, ali uz sve ovo, ako se malo dublje zagledamo, jasno se vidi svesnost u odnosu na sebe same i svesnost u odnosu na politički, umetnički i svaki drugi kontekst zadatog nam vremena i prostora. Takođe, religioznost koji se ustanovila na trećem albumu benda, u nadolazećim godinama se pretvorila u najednostavnju, ali suštinsku priču o ljubavi i empatiji”, naglašava Marinko.
Naš razgovor prekidamo da bi pogledali novu verziju spota za pesmu ŠTA TO BI?
Nastanak ove pesme vezan je i za jedan tužan događaj. Marinkov prijatelj, Čačanin Dragan Milekić, svima dobro poznati Mileta, nekada voditelj čuvene radijske emisije POP LIGA u svojim poslednjim zemaljskim danima, jedne noći probudio je Marinkovića sa rečima: Marinko, jesi li budan? Piši! JEDAN JE POPODNE NIŠTA SE NE VIDI, KO DA JE DEVET UVEČE…
Ove reči su postale okosnica budućeg hita, Singla godine 2016.
Pokojni Mileta je Zoranu Marinkoviću testamentom ostavio veliku kolekciju ploča. Znao je da je Zoran svoju, takođe pozamašnu kolekciju, potpuno rasturio kad je 1996. poverovao u Boga. 1997. iz istog razloga Zoran je rasformirao Bjesove, da bi 2000. ponovo okupio bend kroz blagoslov pokojnog Oca Tadeja Vitovničkog. Sve što na ovom svetu postoji može se upotrebiti i na dobro i na zlo. To zavisi od nas samih.
Naš domaćin, Marinko trenutno je posvećen završetku doktorskih studija pod mentorstvom profesora Milete Prodanovića. U pripremi je doktorski rad koji će se najverovatnije bazirati na umetničkom performansu ISCELJENJE, koji smo videli na licu mesta. Performans su sa velikom pažnjom ispratili prisutni gosti, ali i domaći, pas Malik, papagaji Kića i Sunčica.
Marinko, kao konvertor čiste božanske energije u desnoj ruci drži štaku pokojnog Boška Drljića, Velikog lovca na Nirdalu, Zmiju apokalipse, a u levoj podignutoj ruci, kao prijemnik, drži svojeručno naslikanu šaku jednog bioenergetičara. Kao umetnik, Zoran je samo dobar provodnik. Na zidu je ikona Isusa Hrista.
“Svestan sam da će nekim ljudima ovo izgledati onako… sumnjivo… ali ovo nije pravi ritual, ovo je umetnički performans koji kod gledaoca treba da uzrokuje razmišljanje…”, priča Zoran.
Marinko je dobitnik brojnih priznanja za svoj umetnički rad.
Pored nagrade Memorijala Nadežde Petrović, Muzej savremene umetnosti u Beogradu uvrstio ga je u 50 najboljih slikara ’90-ih, a tri njegova rada su deo fonda MSU u Beogradu.
Subota veče, četvrtog februara 2017. bliži se kraju. Bjesovi sutra pre podne idu u Beograd na dodelu nagrada Rok godišnjaka Radio Beograda 202.
Šta to bi? kao singl godine 2016. samo je jedno u nizu priznanja za Bjesove poslednjih godina.
2009. album “Bolje Ti” je bio album godine, a pesma “ Kad se ruke moje vezane razdvoje“ pesma godine.
Pesma “Bolje Ti” sa albuma BOLJE TI iz 2013. na Radio Beogradu 202,proglašena je trećom najboljom pesmom XX i XXI veka Srbije i regiona.
Zorana Marinkovića očekuje drugo polugođe u OŠ “Kralj Aleksandar I” u Gornjem Milanovcu, gde radi kao profesor likovne kulture, završetak doktorskih studija i velika izložba i performans tim povodom, nastavak uspešnog rada sa Bjesovima, naravno tu su i projekti koje potpisuje kao BJESOMAR, nadamo se i izlasku knjige SETI SE SUBOTE I BOTIČELIJA.
Zoran Marinković se rado odaziva pozivu kolega da učestvuje kao gost na nihovim projektima, dobar primer za to je saradnja sa beogradskim rok sastavima VRANE KAMENE i DŽA ILI BU, kao i reperom VUDU POPAJEM i pesnikom Milanom B. Popovićem.
Marinko je i stožer milanovačke rok scene za koju kaže da je jedna od najboljih i najperpektivnijih u Srbiji. Sa radošću i zadovoljstvom se odazvao i pozivu da učestvuje na muzičko-poetskoj večeri u čast prerano preminulog pesnika i pevača grupe ZA JEDNU NOĆ, Raška Jovičića, koja će se održati u okviru Disovog proleća u Čačku.
