Често се може чути да сваки човек има таленат за нешто, само је питање да ли и када их открије и да ли добије прилику да их развије. Када дође време да бира, многи су у дилеми која би професија највише одговарала њиховим интересовањима, личности, потенцијалима… Ове дилеме су најчешће код младих који завршавају основну или средњу школу, али и касније, када неко одлучи да промени посао, који га више „не испуњава“. У одговору како лакше донети одлуку о каријери може помоћи упитник, који је у среду, 2. априла, представила Милена Торбица из компаније “Elite Academy Balkans”. Презентацију тестова професионалне оријентације „Elite junior“ компаније „Psytech international” одржала је у оквиру програма за децу и младе Културног центра Чачак, у малој сали Научно-технолошког парка.

Упитник садржи питања на основу којих се процењују интересовања појединца или карактеристични начини размишљања, осећања и деловања у различитим ситуацијама. Како је нагласила Милена Торбица, заснован је на савременим психолошким принципима професионалне оријентације и прилагођен је за наше подручје, а одобрен је од стране EFPA (Европске федерације удружења психолога, чији је члан и Друштво психолога Србије).

– Ови тестови се раде онлајн. Намењени су ученицима завршних разреда основних и средњих школа, студентима који бирају смер или нису задовољни својим ранијим избором, као и одраслима у каријерној транзицији. Заинтересованима на мејл шаљемо линк за тест, који садржи питања, а на основу одговора откривају се потребе и интересовања испитаника. Нема „погрешних“ одговора, нити временског ограничења за одговоре. Резултати се директно повезују са конкретним професијама, односно, даје се широка слика потенцијалних професија. Процењује се осам основних интересовања, односно, да ли је неко заинтересован за менаџмент, администрацију, неке логичке послове или практичне области, уметност, научне области, помагачке или професије за које је „убеђивање“ важно. Такође, на основу одговора види се и да ли неко воли да ради са људима или радије ради сам, да ли је емотивно (не)стабилан, да ли воли изазове… – наводи Милена Торбица неке од процена које се добијају на основу одговора у упитнику.

Испитаник одговара на 125 питања, али како појашњава саговорница, будући да су понуђени одговори на петостепеним скалама, као што је то уобичајено на тестовима, упитник је једноставан за попуњавање. Довољно је 25 минута да се одговори на сва питања, која обрађује софтвер компаније „Psytech international”. Убрзо испитаник на мејл добија детаљан извештај са графичким приказима резултата и наратив на 12 страна, који подразумева листу конкретних професија које одговарају профилу интересовања и потребама испитаника.

„У чему највише уживам када радим, шта ми је занимљиво да учим, у чему највише проводим времена…“, нека су од једноставних, а корисних питања. Када на њих одговоре искрено, уз реално сагледавање, то младим људима помаже у откривању природних склоности, потреба и мотивација.
Ове процене веома су важне за ученике завршног разреда основне школе, после које се већ усмеравају, односно, одлучују у ком правцу желе да развијају своје професионалне могућности. Како и саговорница каже, помоћ у одабиру им могу дати родитељи, професори у школама, који могу да увиде њихове таленте и знају њихова постигнућа, каријерни саветници…
– Треба размишљати и о циљевима – где испитаник себе види дугорочно, шта жели да постане и какав живот жели да живи. То је за дете тог узраста велики посао и то не може само. Могу им помоћи школски педагози, психолози, професори, а понајвише родитељи. Има деце која се доста интересују за неке професије које у овом тренутку у Србији и нису добро плаћене. Зато је добро да се размишља о алтернативама, о нечему што може бити спој онога што дете воли и што може да му донесе добит у будућности – каже она.
Чињеница је да данас за многе професије нестаје потреба, оне се гасе због напретка технологија. Али, сведоци смо и да су веома цењени и добро плаћени многи занати, баш због тога што је све мање добрих мајстора свог заната. Зато је добро развијати у себи више „сегмената“. Истраживања показују да је на сваких осам година добро променити радно место, па и професију. Пример за то је и Милена Торбица, иначе, професор италијанског језика, која је дуго радила у настави. Уз своју основну професију преводиоца, почела је да се бави психологијом и „комуникацијама“, мотивисана жељом да помогне свом сину, који је сада средњошколац.
На питање шта је битније – срећа или профит, она одговара да је то, ипак, срећа, јер човек највише даје и постиже најбоље резултате, када ради оно што воли, односно, када је мотивисан, не само новчано.

Након добијања резултата, односно, извештаја тестирања, могу се заказати интервјуи, који се са основцима раде обавезно у присуству родитеља.
В. Т.