Веома често видимо у медијима наслове попут „Жена са тешким телесним повредама примљена у болницу”, „Непознати мушкарац избо бившу жену”, „Након краће расправе муж пуцао у жену”, нажалост, оваквим вестима нема краја и на локалном и на регионалном нивоу. Насиље над женама и девојчицама представља најраширеније кршење женских људских права које оставља доживотне последице на физичко и ментално здравље жена.
Насиље над женама је глобални проблем који погађа женску популацију широм света, без обзира на подручје и место живљења, националну и верску припадност, образовање или материјално стање. Насиље које жене могу претрпети може бити: физичко, психичко, сексуално, економско.
Физичко насиље подразумева контролу нападача над жртвом, огледа се у ударању, шутирању, повређивању тупим и оштрим предметима, наношењу опекотина. Психичко насиље је најраспрострањенији облик насиља и он обухвата: викање, претње, понижавање, омаловажавање, дискриминацију. Сексуално насиље је покушај остваривања или остваривање сексуалног односа без пристанка друге стране, то може бити силовање у браку, силовање или покушај силовања, сексуалне понуде, уцене. Економско насиље огледа се у онемогућавању економске самосталности кроз финансијску контролу, то је углавном: недавање новца, лишавање основних потрепштина, продаја имовине.
Према статистици, у јулу прошле године евидентиране су 2.323 жртве насиља у породици, од тога је 1.678 жена и 645 мушкараца, 2024. године бројке су мало мање: 2.213 жртава насиља, од тога 1.588 су жене, а 625 мушкарци.
– Код нас се још увек сматра да и даље живимо по тзв. „балканском принципу“, пре свега, то се односи на мушкарца или целокупну породицу где је мушкарац неприкосновени ауторитет својој жени. Међутим, то није само код нас, већ свуда у свету, зависи од неких културолошких аспеката. Можемо рећи да су жене у целом свету потлачене, доминантна је мушка фигура која одлучује о свим могућим и немогућим стварима која се тичу породичних односа. Мушкарци који су насилни према женама имају веома ниско самопоуздање, имају мањак емпатије, односно мањак љубави. Насилник може бити било који члан породице или било који познати или непознати мушкарац. Важно је знати да се насиље може десити свакој жени и да оно није последица понашања жене, већ система патријархата у коме мушкарци имају моћ, а насиље над женама је начин да ту моћ одрже. Насиље је пример злоупоребе једног пола над другим – рекао је др Иван Продановић, психијатар у Општој болници у Чачку.
Многи грађани који се затекну на месту када неко извршава кривично дело насиља над женама, из страха не сме да помогне. Ипак, има и оних који најчешће коментаришу: „Сигурно је заслужила”, „Како се обукла, није ни чудо”, „Ко зна шта му је урадила”…
– Обично свако друштво подстиче тезу да је породица приватна ствар, међутим, насиље у породици се прећуткује. Они који унутар породице имају мање моћи, а то су жене и деца губе могућност да имају подршку да изађу из насиља. Мушкарци су научени да доминирају у породици, а често то раде насилно. Деца која одрастају у ситуацији насиља, касније не познају други начин комуникације. У Члану 164. Кривичног закона из 2002. године, држава по први пут објављује да насиље у породици није лична ствар члана породице, већ да је то друштвено и државно питање. Дакле, држава од тада кажњава починиоце насиља у породици, тако је у свим државама у Европи и највећем броју земаља у свету. Бројне активискиње и феминисткиње годинама уназад залагале су се за доношење закона којима се кажњава било који вид насиља над женама – истакао је др Продановић.
Процес излажења из насиља за жену може трајати дуго, али то никако не значи да треба да се предају нападачу и одустану од тога. Напротив, иако можда на први поглед изгледа да се такав проблем не може решити разговором, од њега све почиње и он може бити кључан. Бројним трибинама, презентација и различитим облицима превенције удружења жена и грађана покушавају да оснаже жене и на градском и на сеоском подручју, како би препознале насиље и што лакше и брже изашле из њега.
– Оно од чега се креће јесте разговор са људима од поверења, јер ћутање нас не може спасити. Затим, потребно је да верујте себи, да вреднујте себе, да волите себе. Важан корак је да дате себи простора и времена да изградите мрежу подршке, јер насилник ради на изолацији жене, следећи корак је доношење одлуке, иако је излажење из насиља дуг процес, то је процес са радосним крајем, он почиње упорношћу. На крају, важно је документовати своје повреде, сликати, прикупити извештаје од лекара и онда пријавити насиље полицији – рекао је др Продановић.
У претходном периоду, велики број жена у граду Чачку претрпео је неки облик насиља, многи случајеви кроз медије, дошли су до полиције и Тужилаштва, а много их је остало „под тепихом”.
Пре три године, стравичан случај породичног насиља догодио се у чачанском селу Заблаће, када је муж мотком на којој је био закуцан ексер претукао своју супругу до изнемоглости. Несрећна жена са видљивим повредама, дезоријентисана одређен временски период била је смештена у јединици интензивне неге чачанске Опште болнице. Од последица батина остала је без уха. Како су медији тада писали, она је неколико пута пре тог догађаја одлазила у сигурну кућу, али се након тога враћала мужу са којим има четворо деце. Пре око месец дана, мушкарац је своју супругу избо оштрим предметом и након тога се дао у бекство. Сведоци смо и честих расправа партнера на улицама града, па је тако скоро био случај када је младић своју девојку оборио на земљу и шутирао. Случајеви су углавном пријављени полицији и даље процесуирани.
– Велика је учесталост насиља у породици у нашем граду. Пацијенте, пре свега, задржавамо на опсервацији, дајемо им сваку могућу подршку или лечење. Наравно, одмах пријављујемо полицији. Све грађанке Чачка могу бити сигурне у наш рад. Има ту различитих случајева насиља, мужеви врше насиље над женама, момци над девојкама, али дешава се да буде и супротно, не у тако великом броју, али има и тога – казао је др Продановић.
Међународни дан борбе против насиља над женама обележава се сваке године 25. новембра. Овај дан, ове године у Србији је обележен конференцијом „Једнаке. Сигурне. Оснажене”, која је одржана поводом почетка кампање „16 дана борбе против насиља над женама”.
Жртве насиља, али и сви они који желе да им помогну, могу се обратити полицији или окренути СОС телефоне који су снажан вид подршке жртвама и сведоцима.
Национална СОС линија за жене жртве насиља
0800-222-003, ради под Центром за заштиту одајчади, деце и омладине, Београд
Саветовалиште против насиља у породици – СОС телефон и сигурна кућа
0800-011-011, бесплатан позив, радним данима од 10 до 19 сати
011 2769-466, радним данима од 10 до 19 сати
062 304-560, ноћу од 19 до 22 сата
Виктимолошко друштво Србије (ВДС)
011 630-3022, 011 2288-040, радним данима од 09 до 16 сати
Аутономни Женски Центар – СОС телефон
0800-100-007, радним данима од 10 до 20 сати
Виолета Јовичић
