Преображење Господње је један је од великих Христових празника, када, према народном предању, зором почињу да се преображавају и гора и вода, и то најављујује скору јесен.
По хришћанском учењу, Преображење је тренутак када се Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засјао као сунчева светлост, а уз њега су се појавили старозаветни пророци Мојсије и Илија.
Тако се божанска природа сина Божјег учинила видљивом. Преображење, које се у Православљу убраја у 12 великих Христових празника, слави се на Истоку од седмог века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године.
У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају. Данас се на крају Свете литургије служи обред освештања грожђа.
Увек пада у време Госпојинског поста, па је и празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином.
Преображењем се завршава летњи годишњи циклус обичаја и започиње јесењи. На овај дан се преображава, односно битно мења природа.
Каже се да се преображава и камен у води и лист у гори. Реке и језера постају хладније, па се завршава и сезона купања, што се некада веома поштовало.
Уколико жене и девојке устану пре сунца и „помало пораде од сваког женског посла”, верује се да ће се преобразити у вредне домаћице.
Не ваља данас касно устати ни током дана спавати. У многим местима одржавају се вашари.
ИЗВОР: РТС
