Данас је у 84. години преминуо Јовиша Славковић, књижевик, публициста, хроничар и сликар.
Текст објављен на ФБ страници Центра за културу и спорт општине Лучани у Гучи, преносимо у целости:
НАПУСТИО НАС ЈЕ ЈОВИША СЛАВКОВИЋ (1938 – 2022)
„Озари ме рајска милина, душу напусти свака празнина. Осташе тамо стопе моје да вечно, бар у сну, постоје.“
Тужна вест преломи се Драгачевом. Преминуо је Јовиша Славковић. Отишао је део Гуче, део душе Драгачева.
Јовиша Славковић је рођен 1938. године у Ртима. Школовао се у родном селу, Гучи, Чачку, Нишу и Београду. По занимању правник, по опредељењу – писац и сликар самоучар. Радни век провео је у Драгачеву.
Јовиша је био општински чиновник и културно-просветни радник.
У органима општине Лучани имао је различите функције. Између осталог, био је тржишни инспектор, инспектор рада, секретар самоуправних интересних заједница основног образовања, културе, физичке културе и информисања.
Нашао се и на позицији председника Извршног савета Скупштине општине, в.д. начелника за урбанизам, комунално-стамбене и друштвене делатности Скупштине општине.
Био је и секретар Основне школе у Гучи и директор наше установе, некадашњег Дома културе у Гучи, сада Културног центра општине Лучани у Гучи, од 1995-2001. А самим тим и врло посвећен организацији и развоју Драгачевског сабора трубача.
Као сликар самоучар, члан Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева самостално или колективно излагао је своје радове на бројним изложбама у земљи и иностранству.
Одликован је орденом рада са сребрним венцем (1986), добитник је Повеље првог Вуковог сабора српског народа у расејању (Диселдорф, 1998), Златне злачке народне одбране Југославије и Златне значке Културно-просветне заједнице Србије (2001).
Међу лауреатима Вукове награде Културно-просветне заједница Србије која се додељује за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору за 2017. годину био је и књижевик, публициста, хроничар и сликар Јовиша Славковић.
Аутор је око 30 књига. Јовиша је био члан Удружења књижевника Србије и Вукове задужбине.
Заувек нас је напустио у четвртак, 27. јануара 2022. године, на Савиндан, у 84-тој години живота.
Почивај у миру бунтовниче доброг срца.
РТИ СРЕЋКА ОБРАДОВИЋА
Јовиша М. Славковић
Ако се не плашиш смрти,
дођи у село Рти,
на било које гробље,
у коме голуб камено грожђе зобље
и где сваког празниче боје,
које само тамо постоје,
озариће ти срце рајска милина,
душу напусти свака празнина…
Идох у село Рти
не плашећи се смрти.
Пођох на једно гробље,
у коме голуб камено грожђе зобље.
Опразничише ме боје,
које само тамо постоје.
Озари ме рајска милина,
душу напусти свака празнина.
Осташе тамо стопе моје
да вечно, бар у сну, постоје.
Из збирке „Трубогласнице“, аутора Радована М. Маринковића
