Društvo Selo

ПРЕДСТАВНИЦИ СРБИЈЕ УЧЕСТВОВАЛИ НА МЕЂУНАРОДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ О ПОДОЛСКОМ ГОВЕЧЕТУ

ЗА ОПСТАНАК И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ СТАРЕ РАСЕ ГОВЕДА

Удружење Мађарских одгајивача подолских говеда је недавно организовало 5. Мађарску међународну конференцију посвећену подолском говечету у Карпатском басену. Конференција је одржана у словачком селу Стреков, у најтоплијем и најсунчанијем делу јужно-словачке винске регије, у модерној породичној винарији Касник која производи врло квалитетна вина по традиционалним методама, што је чини јединственом. Овом веома важном стручном скупу, уприличеном у циљу очувања и одрживог развоја подолске расе говеда, присуствовали су и предствници Удружења одгајивача говеда подолске расе Србије.

Мађарска међународна конференција о подолском говечету, село Стреков у Словачкој

Ержебет Бата,члан Председништва Савеза аграрних друштава Војводине из Сенте и Саболч Тружински, председник Удружења одгајивача говеда подолске расе Србије из Бачке Тополе, позвали су представнике Еколошког друштва „Драгачево“ да учествују и ове године на Мађарској међународној конференцији о подолској раси говеда. ПоредМирка Влача из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и Душана Р. Ивановића, председника Извршног одбора Еколошког друштва „Драгачево“, коме је директно и уручен позив,  на овом важном међународном скупу су учествовали и Небојша Брајовић, дипл. инжењер сточарства из Пољопривредне саведодавне и стручне службе Чачак и Драган Николић, власник и директор чачанског предузећа „Сувобор кооп нн“.

Обилазак сеоске фарме у словачком селу Кеменден

Након поздравних речи покровитеља и пријатеља Конференције, о стању подолских говеда говорили су представници Мађарске, Словачке, Румуније, Србије… Истовремено су износили и конкретне предлоге за опстанак и одрживи развој  подолске расе говеда.

Члан Председништва Савеза аграрних удружења Војводине Ержебет Бата је истакла да су одгајивачи подолских говеда у Србији у тешком положају, који се ове године и додатно погоршао због великих поскупљења свих репроматеријала у пољопривреди, суше, недостатка воде и хране за животиње. Додатни проблем представља и недостатак приплодних бикова подолске расе у Србији, који нису у крвном сродству са постојећим грлима. Овакво стање ће неминовно условити велико смањење броја грла у целокупном сточарству.

Мирко Влачо из Сектора за рурални развој Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије је у својој презентацији навео да се у Србији примењује in situ метода конзервације, животиње се држе у производним срединама у којима су биле створене. Ex situ конзервација (криопрезервација, очување смрзнуте сперме, ембриона или оплођених јаја) се тренутно не спроводи, али се интензивно ради на почетку тог процеса. Очување животињских генетичких ресурса подржава држава обезбеђивањем субвенције на годишњем нивоу: за говеда, бикове, краве и сва говеда старија од две године у висини од 30.000, за говеда и грла од шест месеци до две године 18.000 и за говеда и телад до 6шест месеци старости 12.000 динара.

Сеоска фарма подолских говеда, село Кеменден у Словачкој

– У Србији има 416 грла подолске расе говеда са стабилним трендом и у благом повећању популације. Потребно је да се обезбеди да подстицаји буду стални, на време и у периоду када је храна најјефтинија. Неопходна је сарадња са суседним земљама на размени репродуктивног материјала и то у што већој мери, пре свега, због ветринарских и санитарних услова, као и коришћења искустава других земаља у очувању генетичких ресурса – рекао је Мирко Влачо.

У време интензивне пољопривредне производње, када се велике међународне компаније боре за доминацију на тржишту истискивањем аутохтоних и традиционалних биљних, воћних и животињских врста, много је тешко објаснити колико је значајно оснивање банака семена у нашој земљи, па су отуда и конференције оваквог типа од изузетног значаја. На њима се могу чути позитивна искуства из других земаља, која се могу применити и у нашим условима, сматра Душан Р. Ивановић из Еколошког друштва „Драгачево“.

– Учешће на Конференцији је значајно за нас  из више разлога, пре свега, због развоја локалних банака старих биљних, воћних и животињских врста, затим, због наставка разговора о сарадњи државног, привредног и цивилног сектора на оснивању националног удружења Банке старих семена и раса у Србији, као и међународне сарадње на очувању генетичких ресурса – објаснио је Ивановић.

Учесници Конференције су посетили и Еколошко – пољопривредну фарму Роберта Горе у селу Салка, која је створена на купљеном имању бивше задруге. Инжењер Роберт Гора има 1.150 хектара земље, од чега је 900 обрадиво, а на 150 хектара се налазе пашњаци на којима гаје 700 свиња старе расе мангулица и 240 говеда расе ангус. На овој породичној фарми планирају да увећају своје стадо говеда. На имању имају продавницу веома квалитетних домаћих месних производа, као и кухињу за спремање разних прерађевина и укусних оброка од меса мангулица. Учесници Конференције су имали прилику да пробају све те производе и увере се у њихов висок квалитет.

Подолско говече спада у крупна говеда грубе конституције. Маса крава је од 400 до 600, а бикова 750 до 1.000 килограма. Сиве су и сивобеле боје. Губица, врхови рогова и папци су увек тамно пигментисани. Има изузетно велике рогове у облику лире, чија дужина може бити и један метар, а распон и до метар и по. Ова раса се одликује чврстим папцима и ногама правилних ставова, сувих зглобова са снажним тетивама и дугачким кораком.

В. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.