НАДАХНУТ ДУХОВНИМ ТОКОВИМА ЗАВИЧАЈА
Уз јулско моравско предвечерје у кафаници „Акорд Г6“, није се могло другачије ни замислити… Стихови и музика. Хук реке, жиле куцавице града, опеване и у дoбру и у злу… Реке која повезује, дели, спаја, наноси и носи, али у свом брују у жамору, подсећа одакле смо, шта је узводно, а шта низводно, а вековима наше… Реке Мораве, оне Западне, иза које залази сунце, али која из недара Овчарско-кабларске клисуре чува и доноси светлост жилавим токвима нашег духа, бића, вере, љубави и наде, усидрене вековима међу њеним стенама. Заиста, није било бољег места за представљање књиге свог дугогодишњег члана, врсног историчара Слободана Д. Невољице, коју је објавило Завичајно друштво „Чачани“. Књиге, чији наслов све говори: „Молитвенице о Српској Светој Гори Овчарско-кабларској“.
Свакој од светиња скривених у њеним зеленим и кршевитим недрима, које стражаре над Моравом, Невољица је посветио стихове, подсетивши на речи Феликса Каница записане 18. јуна, давне 1860. године: „И Србија има свој Монферато и свој Атос, само он није као први, који је из земље изникао попут високе купе окружене брежуљцима, ни као други, који као планинска катедрала анатолског хришћанства – господари веловима Стримонског залива; у дубокој клисури између Каблара и Овчара леже на обе обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима, тако скривени од погледа пролазника да ретко кад странац залута у њих.“
Подсећа аутор на вековно робовање под Турцима и долазак исихаста, калуђера у збегу од каталонске најезде почетком 13. века, који су основали многе манастире на Балкану, па и Овчарско-кабларске. У њих су уводили светогорски ред и поредак који се и данас поштује. Ови манастири били су под отоманским ропством центар православне вере и просвете, чувари националне свести поробљеног народа, како записа поштовани архимандрит Јован Радосављевић. А летописац још наводи да „нећемо погрешити ако кажемо да је наша мала Српска Света Гора окађена тамјаном уз усрдне даноноћне молитве подвижника, калуђера… „
Зато Слободан Невољица, надахнут духовним токовима свог завичаја, посвећује низ стихова Овчарско-кабларским светињама… Цркви Манастира Свете Тројице каже: „Над улазом ти, о храме древни,/ безбожник изгреба лица Тројице Свете/ не знајући да му прети Господ гневни/ да осетити снагу Божије освете. „За Преображење под Кабларом моли: „…Ту треба/Мермерни крст/ Пркосно подићи/ да посведочи о славном манастиру/ Да се пред њим стално поје/ Док је Срба/ Док постоје…“. Преображање под Овчаром га сећа на речи владике Николаја: „Да живите/ само од прилога/ И молите Господа живога/ Вама је Срби/ Потребно Преображење!“ О Пресветој Богородици у Кабларском Успењу каже: „Са врха храма у манастиру Успењу/ Пурпурна лествица води до неба./ Њом Пресвета Богородица сиђе у светињу/ Јер верни завапише: Помоћ нам твоја треба!“ Вазнесењу пева: „Саздано си под Овчаром, на висини/ Да ближе си Христу… Уђох у цркву са севера/ У вазнесењској светој кошници бруји/ Дуго се овде моли, тврда је наша вера, / Кроз свако наше срце Господња љубав струји“. Благовештењу пише: „У мом оку и срцу/ Твој је други дом…“ Светом Николи каже: „У клисури је Никоље најстарије свето место!/ Бога замоли да Морава храм не плави/ Који Те, Свече, у пролеће слави!“ Пише Слободан Невољица и Савињу, Светом Илији у Илињу, Старом Јовању кабларском, покајању у новом Јовању кабларском, Кађеници, збегу, слами и запаљеним несретним душама, Сретењу у коме се српском уједињењу моли, у Ваведењу се моли завађених избављењу, а Манастиру Светог Георгија да „откријемо темље храма“ да би неуморне руке Зидове озидале, а онда ће српско срце бити големо/ Као старина Овчар/. .. Поговор под називим Духовне пробуђенице потписује Радован М. Маринковић, а стихове су крај Мораве читали завичајци…
Слободан Д. Невољица је рођен у Ваљеву 1960, а од 1972. године живи у Кулиновцима у Чачку. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду и био запослен у чачанском Народном музеју као кустос историчар. Члан је Завичајног друштва „Чачани“ од оснивања 2004. у коме је члан Управног одбора и одбора за туризам.
З. Л. С.
