У галерији Етнолошког музеја у Чачку, данас је представљена монографија „Сеоске славе и записи на територији града Чачка – подјеличка села“, аутора етнолога и антропологa Јелене Милићевић.
Милићевић је током ове године на терену прикупљала податке о литијама, који се однос на подјеличка села: Слатину, Трнаву, Паковраће, Рајац, Липницу, Качулице, Атеницу и Кулиновцe.
– Теренска истраживања завршила сам за осам дана зато што су она пратила обичаје везане за прослављање сеоских слава. Сортирање и филтрирање свега тога што сам скупила трајало је око два месеца. Литература ми је доста помогла у изради монографије, међутим, већи акценат сам ставила на казивања мештана и учесника самог ритуала. Сеоске славе су ми веома занимљива тема, на тој теми сам дипломирала и касније сам је кроз мастер рад додатно обрађивала. Чула сам да су у чачанском крају обетине, односно литије масовне и желела сам да испратим ту живу обичајну праксу на свом изворишту, на самом дану прослављања сеоских слава и било је веома забавно – рекла је Јелена Милићевић, етнолог и антрополог.
Снежана Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку, истакла је да ће истраживања које је Милићевић спровела бити од великог значаја за упис заветина на листу нематеријалног културног наслеђа.
– Ова монографија је права прилика да видимо шта све баштини српски народ. Ово је део нашег културног наслеђа, ово је нешто чиме ми можемо да се поносимо. Недавно смо прославили десет година откако се крсна слава налази на Унесковој листи као нематеријално културно наслеђе, што представља једну особну карактеристику свих православних народа. Исто је и за обетине које нису успеле да се угуше, па ево већ од деведесетих година људи обилазe своје записе и обележаваjу славу села – рекла је Снежана Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку.
Сакупљање националног блага једна је од области рада Центра за неговање традиције. Овај пројекат подржало је министарство културе.
– Једна од области рада којoм се бавимо ми у Центру за неговање традиције јесте сакупљање народног блага, друга област су едукативне и креативне радионице за жене и децу у сеоским срединама, трећа област је организација културног живота у Мрчајевацима и организација манифестација и пета је рад са женама у сеоским срединама, а све то са једним именитељем, а то је подстицај културног живота у сеоским срединама. Ми ћемо следеће године наставити да спојимо села до Овачара, да пређемо на леву обалу Мораве, да урадимо кабларска и подвујанска села. Ово је једaн од пројекта који је Јелена радила ове године, други је читање боја, где је бележила старе рецепте за бојење памучних и вунених тканина од природних материјала и трећи је попис крајпуташа – рекао је Зоран Рајичић, директор Центра за неговање традиције.
Ова монографија доказ је да млади људи чувају традицију и не заборављају обичаје које су годинама са колена на колено преносили наши преци. У програму су учествовали Јован Новаковић, ученик Гимназије и Јулијана Протић.
Опширније у наредном издању „Чачанског гласа“
Виолета Јовичић
