Upravo u danima kada se u susednoj Crnoj Gori događa masovni molitveni pokret za zaštitu hramova Srpske pravoslavne crkve i verskog i kulturnog nasleđa koje baštini naša crkva, u okviru Svetosavskih svečanosti predstavljena je kapitalna knjiga „Istraga predaka“ sa podnaslovom „Iskušenja kolektivnog i individualnog opstanka“ predsednika Matice srpske Ivana Negrišorca. Knjiga je, po rečima autora, nastajala skoro tri decenije, tačnije 27 godina, i svojim tekstovima prati vreme u kome je bio evidentan raspad jedne političke zajednice, sa dilemama kuda i šta dalje i šta nam valja činiti, kako se braniti kulturom od svih zala koja dolaze. Veliki broj tekstova orijentisan je na političko i duhovno stanje u Crnoj Gori danas i problem ugrožavanja srpskog identiteta u ovoj državi, sa razmatranjem pitanja šta je srpska kultura, koji je njen identitet, kako se ugrožava i kako se sve to reflektuje u vezi sa krizom identiteta u Crnoj Gori.
Iza pesničkog imena Ivan Negrišorac stoji identitet profesora dr Dragana Stanića, poreklom iz dragačevskih Negrišora, po kojima je sebi dao umetničko prezime, inače, rođen je u Trsteniku, a godinama živi i radi u Novom Sadu. Negrišorac je pesnik, esejista, mislilac i polihistor, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, urednik Letopisa Matice srpske, autor brojnih knjiga, studija, članaka… Dobio je niz prestižnih nagrada i priznanja, među kojima je i „Vukova nagrada“ KPZ Srbije za ukupan doprinos u oblasti kulture. Može se reći da knjiga „Istraga predaka“, zapravo, ima vizionarsku dimenziju i na određeni način iz perspektive njenog nastajanja nagoveštava ono što će se u budućnosti zbiti, a kao što svedočimo, ta budućnost se upravo i, nažalost, dogodila i događa.
U AMBIJENTU TOTALITARNIH IDEOLOGIJA
-Sam naslov knjige „Istraga predaka“ je zapravo naslov jednog teksta koji sam izlagao u Podgorici 2012, gde sam opisao šta se to zapravo dešava sa Crnogorcima, kako se ideja o posebnosti crnogorske nacije reflektuje na njih same. A to što sam potcrtao ne može da se ne zbiva samo narastanjem jedne nasilničke mentalne strukture i povećavanjem nasilja u društvu. Prema tome, ideja crnogorske nacije je nastala u ambijentu totalitarističkih ideologija, to su recimo hrvatsko ustaštvo i komunistička ideologija, i bez jakog totalitarističkog stava ova ideja ne može da se održi. Čim malo olabavite stvar i pustite da narod normalno misli, bez pritisaka, to će pući kao mehur od sapunice. Najveća nesreća Crne Gore počinje onda kada ona gubi duhovnu dimenziju. Imao sam informacije da su reakcije na pojedine tekstove bile velike – rekao je Negrišorac.
Kada govori o integralnoj srpskoj kulturi i njenom istorijskom utemeljenju Negrišorac potencira Svetosavlje kao stub i idealan obrazac življenja za srpski narod.
–Srpsku kulturu ne treba zamišljati bez dubine koju ona zaista ima. Bilo je raznih ideologija koje su pokušavale da nas ubede da Srbi nastaju negde od 18. veka. Međutim, svi pogledi u dubine srednjeg veka, da ne govorim sada o onome što je još dublja prošlost za koju nemamo dovoljno materijalnih svedočanstava, ali možemo pretpostaviti kako je to izgledalo i baviti se rekonstruisanjima, iako nema dovoljno naučnog utemeljenja. To prepustiti umetnicima, to više podrazumevati. Ali ovo što je vrlo izvesno, to je kako je izgledala naša srednjevekovna prošlost i za to imamo ogromnu količinu materijalnih dokaza da su temelji srpskog identiteta zapravo tu, pogotovu od Nemanjićke države i Svetosavskog duha koji je konstituisan, a možemo ići i dublje. Ovde su oni počeci od kojih moramo krenuti i dovesti tu priču do naših dana. Kad mi danas pogledamo ono što je Svetosavski duh, mi vidimo da je to hrišćanski duh koji izdržava sve probe vremena. Svetosavlje je apsolutno idealni obrazac življenja u 20. i 21. veku. Taj duh je nama bio jako dugo uskraćen. Imate veliki broj Srba koji ne razumeju i ne snalaze se, ali ako mi budemo imali dovoljno snage i daha da to polako vraćamo u duše ljudi, mi ćemo polako stabilizovati mentalitetski obrazac naše duše, a onda ćemo zapravo, i mnoge druge integracione procese mnogo uspešnije obavljati, mislim na procese na socijalnom, političkom, pa i međunarodnom planu. Srbi su narod velikog duha i možda najlepša duhovna celina u svetskim okvirima, zato je potrebno izgaditi ovu vrstu kulturološke svesti o sebi, koju kao narodi imaju Grci i Jevreji. istorija Srba je istorija pravljenja velikih stvari na ovom svetu… Po svaku cenu treba sačuvati srpsku sabornost, je rpreti opasnost da se raspemo u širokom luku – istakao je autor knjige Ivan Negrišorac, podsećajući se nostalgično kako je kao student od svog dede jednostavno naučio šta je patriotizam.
ZAKON ALIBI ZA NOVU NACIONALIZACIJU
Komentarišući Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori Negrišorac ističe da je taj Zakon „jedan falsifikat i pogrešno ime dato nečemu što ne može drugačije da se oceni sem kao traženje nekakvog demokratskog alibija za jednu, u osnovi, nasilničku akciju“.
– Tu su dva člana zbog kojih je praktično zakon i napravljen, a to su on dva člana koja definišu želju i potrebu sadašnje crnogorske države, koja nikakvog utemeljenja ozbiljnijeg nema u samoj veri, da obavi, zapravo, jednu novu nacionalizaciju. To je mehanizam koji nam je poznat iz socijalističkog perioda, kada je izvršena nacionalizacija dobara pod izgovorom da to ide u ruke samog naroda, a takva je bila ideja nacionalizacije koja je sprovedena negde od 1945, pa sve do kraja pedesetih u raznim fazama, ali u ovom slučaju se pokušava oduzeti imovina koja ima vrlo jasnog titulara i nema nikakvih naročitih problema da se to konstatuje. Očigledno je da će ova crnogorska država pokušati i na nasilnički način da ugrozi srpski identitet u Crnoj Gori. Izlaz je u strpljivoj borbi koju moraju samo Crnogorci da izvedu, uz punu podršku svih nas, i da se prosto oseti taj srpski integralni glas sa svih prostora i mislim da se on jasno oseća. Tu borbu moraju dobrom organizacijom, pametnom početnom političkom koncepcijom kojom će progovarati, praktično na izborima da izvedu. I to je granična linija preko koje više apsolutno ne može da se prelazi. Bilo je već nekoliko takvih linija, od trenutka kad je došlo do preimenovanja jezika koji nema apsolutno nikakvu supsatncu u sebi, to mogu da kažem, jer kako se govori tu na Jelici, u mojim Negrišorima, to su osobine jezika koje su iskoristili u Crnoj Gori da bi ih napravili kao diferencijalnu oznaku crnogorskog jezika. E, to ne može tako, to je već nešto što gubi realnu supstancu i prelazi u fantazmagoriju. A nasilje i zna za takve stvari, postavi neke fantazmagorične okvire i onda hoće da se po svaki cenu sprovede. To je priroda crnogorskog režima danas i ona će ostati sve dok oni budu tako besprizorno imali podršku zapada u ovim akcijama u vezi raskrajanja u celokupnosti srpskog etničkog, kulturnog, političkog, pa i državnog prostora. Ali treba nam jako mnogo pameti i treba biti jako oprezan, jer tu će uslediti pokušaj da se pusti krv između Srbije i Crne Gore – rekao je profesor Stanić, alijas Negrišorac.
SVESRPSKO KOLO I UNIŠTAVANJE PREDAČKOG KODA
Dr Vladimir Dimitrijević, profesor i publicista, pozvao je publiku da isprati staru himnu Crne Gore „Onamo, namo“, koju je vrlo dirljivo otpevala Lenka Vujanić. Dimitrijević je rekao da govoreći o ovoj knjizi zapravo govorimo o srbijansko-crnogorskoj priči i onom svesrpskom Brankovom „Kolu“ koje je opevao u svom „Đačkom rastanku“ u kome su zajedno Srbijanci, Crnogorci, Bosanci, Hercegovci, Bačvani, Banaćani, Sremci, Krajišnici, Ličani, Kordunaši, Banijci, Slavonci, ali svi kao Srbi. Tokom komentarisanja aktuelne situacije profesor Dimitrijević je naglasio:
–Treba jasno i glasno da kažemo da mi nemamo ništa protiv crnogorske državnosti, ali imamo protiv kroatocentrične i vatikanocentrične srbofobije vlastodržaca koji ne žele da priznaju realnu sliku pravoslavnog i srpskog naroda u Crnoj Gori. Ali, stvarati tu državu na onome što je Negrišorac nazvao „Istraga predaka“ uništenjem predačkog koda, to je zločin. Taj zločin postao je očevidan ovih dana kada se probudila arhetipska, Njegoševa Crna Gora… – rekao je dr Vladimir Dimitrijević i istakao da odavno nije imao bolju i „srpstvu odaniju“ knjigu u rukama.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća u Crnoj Gori dr Momčilo Vuksanović, koji je doneo i vanredno izdanje Srpskih novina, po Dimitrijevićevoj oceni, „najboljih srpskih novina“, koje svedoče o ogromnim naporima i rezultatima postignutim u očuvanju srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta kroz izdavačku delatnost, manifestacije i svoje medije, sve isključivo na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. Pošto je Srpski nacionalni savet i jedan od izdavača knjige „Istraga predaka“ Vuksanović je istakao da se „probudio integralistički srpski duh i da će se uz Božju pomoć sve završiti na dobrobit, ne samo jedinstva i zajedništva Srba u Crnoj Gori, već šire u regionu i rasejanju“. On je dodao da Srpski nacionalni savet „sprečava aktivnosti koje je aktuelna crnogorska vlast zamislila na planu asimilacije koja je, inače, državni projekat, u nameri da sve što je bilo vezano za srpsku postojanost eliminiše sa prostora Crne Gore.
-Nova situacija pokazuje da to neće biti baš tako lako, da je srpski narod vitalan, i da ne postoji mogućnost da se identitet srpskog naroda u Crnoj Gori izbriše na način kako je zamislila aktuelna vlast. Sintagma „Istraga predaga“ nastala je na jednom naučnom skupu koji je organizovao Srpski nacionalni savet u Crnoj Gori i to je slika onoga što se danas dešava. A to je naš odgovor na višedecenijsko zatiranje srpskog identiteta na prostoru Crne Gore, više se to nije moglo izdržati. Uz najširu podršku iz regiona i rasejanja probudio se integralistički srpski duh i to je nezaustavljiv proces koji će dovesti do onoga što očekujemo, a to je da srpski narod u Crnoj Gori dobije ono što mu pripada, a to je konstitutivnost i ravnopravnost sa drugim nacionalnim zajednicama i jedinstvo integralnog srpstva na najširem prostoru. Takođe očekujemo da će se Zakon o slobodi vjeroispovesti korigovati na način da Srpska pravoslavna crkva ostane jedinstvena na čitavom svom prostoru sa svim svojim eparhijama u regionu i svetu – istakao je dr Momčilo Vuksanović.
VAŽNA KOHEZIONA ULOGA KULTURE
Crnogorski pesnik Budimir Dubak, jedan od velikih delatnika Književne zadruge Srpskog nacionalnog saveta pročitao je svoj tekst „Patologija Montegrina“ u kome je naveo je da je knjiga „Istraga predaka“ kapitalno delo, veliki tematski mozaik koji čini izbor eseja sa lucidnom i dalekosežnom sintagmom u naslovu koju je Negrišorac skovao „tumačeći gotovo neobjašnjivu pojavu odricanja sopstvenog identiteta dovedenu do ekstremizma, kakav je u novije doba na djelu u Crnoj Gori“. Podnaslov dodatno upućuje na sadržaj knjige u kojoj Negrišorac kaže da je „Treći svjetski rat već počeo, o čemu nemao jasnu predstavu, zato što je riječ o nevidljivom ratu, u kome se protivnici međusobno ne iscrpljuju, već iscrpljuju trećega. Ubrzo smo se u to uverili. U eseju „Kultura novoga doba“, pročitanom u SKD „Prosvjeta“ u Zagrebu početkom milenijuma 2000. godine se kaže „da u procesu integracije Srbi moraju imati na umu da će kultura u novom dobu imati izuzetno važnu kohezionu ulogu“. Upravo to ovo delo čini koherentnim, rekao je, pored ostalog, Budimir Dubak.
Pesnik Selimir Radulović, kome je Srpska Sparta – Crna Gora zavičaj, a Srpska Atina – Novi Sad već četiri decenije drugi dom, istakao je da ovo obimno delo „kao složena monografska građa samo svojim naslovom „Istraga predaka“, čak i da je između korica svih 450 belih stranica, dovoljan semantički, istorijski, kulturološki i politički signal da prepokrije sva jednovekovna iskušenja s kojima se suočava srpski narod u Crnoj Gori“. U nekada najtvrđem uporištu srpstva, danas se donose odluke, navodi autor, koje protivreče osnovnom i predačkom duhu Crne Gore, uz velike potrese koji prate ovu socijalnu patologiju. „Reč je o knjizi koja svojim analitičkim obasjanjima, uvidima i predviđanjima onespokojava, ali i knjizi koja potvrđuje verodostojnost i uverljivost kojom autor pristupa problemima integralnog srpstva i celine srpske kulture i književnosti, koja predstavlja svojevrsni kulturni brevijar“, rekao je Radulović i osvrnuo se na procese rasrbljivanja, gubljenje osnovnih atributa tradicije, zavičajnu vezu koja može postati regresivna…
Zorica Lešović Stanojević
