У средишту пажње био је роман „Промицање кроз раздвојене дане“. Необичан је по томе што читаоцу оставља на вољу да га доврши онако како би желео. Због тога је 74. поглавље скроз бело.
– Било би добро и да их пошаљу, тако би Влада имао више завршетака свог романа – каже књижевница Данијела Глишић. Поред аутора, она је говорила на недавној промоцији дела стваралаштва Владимира Радовановића у кафеу „Момент“.
Владимир Радовановић жели да има такав однос са читаоцима и да зна како они суде о његовим делима. Пре Чачка, роман о догађајима који се нису одиграли, односно, „Промицање кроз раздвојене дане“, представљен је и у Београду у Удружењу књижевника Србије. Владало је велико интересовање, потврдила је и Данијела Глишић. Она је написала и предговор „Промицање кроз раздвојене дане“ или „Иза границе невидљивог“.
– У књизи доминирају гнев, горчина, страст, љубав, пожуда, смрт, јад. Књижевник и књижевни критичар Илија Шаула рекао је да је Владимир Радовановић непоновљив у осмишљавању бесмисла. Окарактерисала бих га и као причу о два вука, један је добар, други зао. Стари Индијанац седи са унуком и покушава да му мудростима дочара живот у будућности. Каже му да у свакоме од нас постоји добар и зао вук. Када га унук пита: „Који побеђује“, он одговара: „Онај кога будеш више хранио!“ Такав је овај роман. Занимљив је и по томе што ликови немају имена – навела је Данијела Глишић.
Тај роман настао је од приче, која је изнова настављана. Тако је се појавило дело о догађајима који се нису догодили. Стална инспирација аутору су црне хронике, али нипошто, како напомиње, на начин својствен таблоидма.
– Ми живимо у виртуелном, односно свету стварног непостојања или непостојане стварности, То су парадокси, оксиморони које користим. Волим да проучавам црне хронике и гранична понашања људи који чине неуобичајене ствари. Покушавам да продрем у узроке таквог понашања – каже Владимир Радовановић.
На другој страни свакодневно истражује и омиљено место Чачана. Али, не на местима на којима је пуно људи, живо и весело. Његови погледи траже неке друге „даљине“.
– Стално шетам поред Мораве, али у свету дивљих животиња и одбеглих људи. Ту проналазим идеје у детаљима који су надреални. Најзначајнија инспирација ми је било једно старо дрво поред „Борчевог“ стадиона. Одсекли су га, било је склоно паду, али је мени представљало опстанак и жељу за животом. Исто тако, сваки дан се будим рано, одлазим на посао и успут посматрам поломљене лампионе или фасаду која је опала са кућа. Многи људи и не примети такве детаље. Ипак, никога не осуђујем, ништа не афирмишем, само питам: „Зашто је тако?“ – назначава Владимир Радовановић.
Роман о безименим јунацима, са више потенцијалних наставака, наишао је и на добре оцене критичара. Како Владимир каже, њима, бар овим савременим, није миљеник. Иако није био у центру пажње, у кафеу „Момент“, 23. новембра, предстаљен је и „Одсјај изломљених погледа“. Аутор наводи да је реч о збирци депресивних прича.
Можда је будућим читаоцима исувише откривено. Ипак, вреди пажљиво прочитати страницу по страницу, ко зна у коме се све може пробудити писац који види и изван граница стварности.
