Predavanje u okviru izložbe „Prostranstva ljubavi“ Irene Lagator Pejović
Toni Hildebrant ,,Sanjanje napred – Kategorije nelinearnog i necirkularnog vremena“
Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ Čačak
Petak, 19. maj 2023. godine u 18 sati
Najmoćniji modeli temporalnosti su modeli vremena kao linije i vremena kao kruga. Linearno vreme postavlja temelj za razmišljanje usmereno ka cilju, ideju linearnog napretka ili jasnog početka i kraja, dok krug vodi aistorijskom konceptu „večnih povrataka“ ili ideji
savršene kružnosti. Linija i krug su u tom smislu takođe najdominantniji modeli ekonomije: prema beskrajnoj cirkulaciji ili beskrajnom napretku. Ovo predavanje će raspravljati o konceptima („dar“, „ostaci“, „naredni san“, „radovi snova“, „sanjanje napred“, „knjiga-koja- dolazi“) koji otvaraju ove modele, koji rade na prodiranju u krug, prekoračenju kruga, prekidu sa samom linearnošću linije, kako bi se razmotrila drugačija korespondencija prošlog i budućeg u sadašnjosti. Predavanje će raspravljati o tome kako su ovi modeli vremena materijalno i metaforički upisani u rad Irene Lagator u narativu izložbe, kao i u radu drugih umetnika i pisaca kao što su Đorđa Sagri, Enco Melandri, Žak Derida, Ernst Bloh i Lola Olufemi.
Biografija:
Toni Hildebrant je napredni postdoktorand i koordinator projekta SNSF Sinergie „Posredovanje ekološkog imperativa“ (u saradnji sa UNAM Meksiko Siti). Nakon što je stekao doktorat iz istorije umetnosti na Univerzitetu u Bazelu 2014. godine, za koji je dobio
nagradu „Volfgang-Ratjen“, radi na Odseku za modernu i savremenu istoriju umetnosti na Univerzitetu u Bernu od 2014. godine. Bio je gostujući predavač na Bazelskom univerzitetu i Univerzitetu Nju Jork, a boravio je kao stipendista na švajcarskom institutu u Rimu
(2013–2017), Centralnom institutu za istoriju umetnosti u Minhenu (2019) i koledžu Valter Benjamin (2020/21) Bernskog univerziteta. U skorije vreme je objavio zbornik PPPP: Filozof ,,Pier Paolo Pasolini“ (sa Đovanbatistom Tuzom) i esej „Aporija pepela i aporetička struktura filma ,,Hirošima, ljubavi moja“ (u RES: ,,Antropologija i Estetika“ 75/76, 2022).
Njegov nedavni članak „Postapokaliptičko oduševljenje: Estetika i istorijska svest u ,,Ugovoru s Prirodom“ (,,Technophany: Časopis za filozofiju i tehnologiju 2″, 2022) nominovan je za Bernsku nagradu za istraživanje životne sredine. Trenutno završava rad na habilitaciji pod nazivom ,,(Post-)apokaliptične imaginacije: Prikazi nuklearnih katastrofa u umetnosti i na filmu 1945–2011″, zbog čega je u oktobru 2022. godine boravio kao gostujući istraživač na Tokijskom univerzitetu i RAM/Univerzitetu umetnosti u Tokiju.
Izvor i foto: Umetnička galerija
