ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА РАДОЈА ЈАНКОВИЋА “ПУПИН, ТЕСЛА И АМЕРИЧКИ СРБИ: ИЗ ИСТОРИЈЕ ДИЈАСПОРЕ И ЦРКВЕ У АМЕРИЦИ”
Књига Радоја Јанквића “Пупин, Тесла и амерички Срби” са поднасловом “Из историје дијаспоре и цркве у Америци”, представљена је прошлог четвртка, 16. јуна, као завршни програм манифестације “Јунски дани културе”, коју су организовали Заједница дома и школе Гимназије у Чачку и Удружење “Ирмос”. Осим приређивача Данице Оташевић, о новој књизи Радоја Јанковића говорио је и др Владимир Димитријевић, текстове је казивао Слободан Николић, а програм је водила Ана Ранђић.
НА НОВ НАЧИН РАСВЕТЉЕНИ ВАЖНИ ТРЕНУЦИ НАШЕ ИСТОРИЈЕ
Књига “Пупин, Тесла и амерички Срби” је сведочанство о великом Пупину и генијалном Тесли, забележено руком њиховог савременика и сарадника, а нашег Чачанина и гимназијалца Радоја Јанковића, који је са песником Дисом друговао још у клупама ове школе, из које се упутио у бели свет. Прво на Војну академију, а након херојског учешћа у Балканским и Првом светском рату, по одлуци краља Александра Карађорђевића и у Америку. По Божијој промисли, у тој далекој прекоокеанској земљи постао је десна рука тадашњег владике, данас светитеља Мардарија Либертивилског и одиграо важну улогу у оснивању прве епархије Српске православне цркве на северноамеричком континенту.
– Наизгед случајно, заправо, по истом величанственом плану који из овоземне перспективе не разумемо у целости, његови записи, дневник, документа, службени извештаји, новински чланци и преписка, посредством Данице Оташевић, која је ову књигу и приредила, нашли су пут до изворишта. Постали су део Легата Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис” у Јанковићевом родном Чачку. Из истог, небеског пројекта, проистекла је и ова књига “Пупин, Тесла и амерички Срби”, четврта у низу у гимназијској едицији “Источници”. Из гимназијског вечног живог врела потекли су велики песници: Дис, Настасијевић или Брана Петровић, који је славио моћ говора; сликари: Богић Рисимовић Рисим, по ком једна овдашња галерија носи име и Тикало, који сваким потезом четкице брани овај свет, за који је Хаксли говорио да је ужасно место. Прва знања у овим учионицама је освојио и касније хајделбершки студент, математичар и физичар Татомир Анђелић, баш као и Чедомир Митровић, декан Правног факултета и ректор Београдског универзитета, утемељивач црквеног права и један од оснивача Богословског факултета. У гимназијској “вежбаоници мисли, срца и воље”, стасавајући у доброг човека и хришћанина и Радоје Јанковић је почео да разумева да је православље онај стожер без ког је наш човек и овде и у свету изгубљен. О његовом узбудљивом животу и важним поузећима говорила је Даница Оташевић, која је као и остали учесници овог програма, такође, ђак Гимназије, након које је завршила студије светске књижевности у Београду, 18 година је била веома успешан новинар, а потом и директор Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис”, препознатљиве по манифестацији “Дисово пролеће”. Пре одласка у пензију Даница Оташевић се изборила и за то да наша библиотека коначно добије своју зграду. А књигама “У вихору Октобарске револуције” и “Како је убијана краљевина Југославија”, као и овом о Пупину, Тесли и америчким Србима, на нов начин је расветлила важне тренутке наше историје – увела је у програм Ана Ранђић, представљајући Радоја Јанковића и приређивача књиге Даницу Оташевић.
ОРИГИНАЛНА ДОКУМЕНТА, ПИСМА ПРЕНЕТА ОД РЕЧИ ДО РЕЧИ
У издању Гимназије, у едицији “Гимназијски источници”, објављена је књига бившег ђака ове школе Радоја Јанковића, који је све до 2010. године био непознат и Чачку и Гимназији, коју је завршио 1897. Веома је занимљива и значајна личност за српску историју уопште и за сагледавање прошлости, нагласила је Даница Оташевић.
– Радоје Јанковић је био елитни официр, учествовао је у кључним историјским догађајима, имао је значајне функције у животу и доста је писао. Захваљујући томе оставио је доста записаног, од дневника из Првог светског рата, из времена Руске револуције, из периода који је провео у затвору због солунског процеса, до времена када је био генерални конзул у Америци и, касније, када је био пуномоћни министар у Албанији. Из те огромне документације која се налази у Градској библиотеци, ми можемо да говоримо о његовим америчким годинама и да додамо прилоге биографијама Михајла Пупина, Николе Тесле, владике Мардарија, односно, историји Српске православне цркве и наше дијаспоре у Америци. Од 1926. Радоје Јанковић је био генерални конзул у Чикагу и то су преломне године, када је на америчком континенту заживела прва епархија СПЦ. С обзиром на то да је владика Мардарије тих година био болестан, лежао је од туберкулозе у санаторијуму, главни терет организовања и чувања манастира је прихватио Јанковић, јер је за њега национални стожер наше емиграције било православље. Са Пупином, као и са Теслом, био је пријатељ, сарађивали су, посећивали се, радили су на уједињењу српских цркава. Ова књига је важна и за историју Српске православне цркве у дијаспори, јер су у њој оригинална документа, писма су од речи до речи пренета – рекла је Оташевић.
Према њеним речима, порука књиге је да поштујемо своје претке, да их упишемо у колективно памћење, да буду наши светионци, баш као што је била идеја Радоја Јанковића, да први манастир на америчком тлу, у Либертивилу, буде огњиште око кога ће се окупљати наши исељеници, да буде светионик за људе који су далеко од своје отаxбине:
– Ова књига би још била у мом компјутеру, да неко провиђење није довело једног нашег Србина у Чикагу, Радована Добрашиновића, бизнисмена, родом из Црне Горе, који је прихватио да финансира ово издање. Захваљујући њему, трећа књига се појавила убрзо после друге “Како је убијана краљевина Југославија” и тако је настало трокњижје из ове богате архиве. Поносна сам што ће књига “Пупин, Тесла и амерички Срби” стићи и у Чикаго.
ДРАГОЦЕН ТРАГ У МЕЂУНАРОДНОМ ДИПЛОМАТСКОМ ЖИВОТУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
Чињеница је да је Гимназија један микроисторијски сегмент чачанског друштва, које је само по себи слика српског друштва кроз векове. Ако је чачанска Гимназија 1837. почела да постоји и ако је за то време извела, вероватно, око 30.000 уеника, онда је јасно да постоји низ значајних личности, од којих су многе познате, каже професор др Владимир Димитријевић.
– Захваљујући госпођи Даници Оташевић ми смо сазнали за једну, до сада, скоро потпуно непознату личност Радоја Јакновића, одликованог официра, дипломату, књижевника, човека који је оставио изузетно драгоцен траг у нашем међународном дипломатском животу између два светска рата. Он је учио чачанску Гиназију и његове успомене из тог периода, краја 19. века, најстарије су успоменен било ког ђака ове школе. У одељењу је био са Дисом. Јанковић је Дису био стари сват на венчању, а кум је био чувени Милан Гавриловић, политичар и интелектуалац. Истовремено, Радоје Јанковић је био човек кога је регент Александар послао да однесе одликовање цару Николају и угледним представницима руског друштва у току Првог светског рата. Такође, регент Александар га је послао да се постара о српској добровољачкој дивизији на територији Русије 1916. године. Јанковић је у вихору Бољшевичке револуције срео Лењина, Стаљина, Троцког, посетио је неке од кључних установа у развоју револуционарне совјетске државе… Он је био конзул у Чикагу и Њујорку и за то време учинио чуда. Тим чудима посвећена је ова књига. То је, пре свега, његов контакт са Пупином и Теслом, а преко њега је ишла помоћ Краљевини Југославији и Тесли од 125 долара месечно, што је онда била прилична свота. Истовремено, он је Пупина, који је био велики родољуб, додатно ангажовао на српској причи и помагао владики Мардарију у формирању Српске православне цркве у Америци. Његова супруга је помирила Пупина и Теслу, када је Пупин био на самрти. Добили смо књигу невероватне вредности. Ово је трећа књига Радоја Јанковића, чија се архва налази у Градској библиотеци у Чачку. Његова ћерка Видосава, која није имала потомства, била је удата, али без деце, оставила је комплетно наслеђе свога оца Градској библиотеци – рекао је професор др Димитријевић.
Нела Радичевић
ИЗУЗЕТАН ИЗВОР ГРАЂЕ ЗА СВЕ СРПСКЕ ИСТОРИЧАРЕ
– Значај Радоја Јанковића не може се описати довољно и ова књига то показује. То је огромна, изузетно драгоцена грађа, то су његове беседе, где се он обраћа српској дијаспори, помаже људима, помаже владики Мардарију да формира Српску православну цркву, наилази на велике препреке и отпоре. Када се ова књига прелиста, иначе, изванредно приређена, са јако добрим уводом и коментарима, видимо колико је Радоје Јанковић, као личност био значајан. Био је трезвени локалпатриота, у ствари, он је говорио да је чачански крај један од кључних крајева српског народа, јер су овде почињали устанци, овде се стварала модерна српска држава. Иначе, ова књига ће бити изузетан извор грађе за све српске историчаре, поготову за оне који се баве дијаспором – нагласио је професор др Владимир Димитријевић.
