ОДРЖАН СПЕКТАКУЛАРНИ КОНЦЕРТ ХАРИСА ЏИНОВИЋА
Иако је иза њега дугогодишња успешна каријера, познати српски певач, композитор и текстописац Харис Џиновић наступио је први пут пред чачанском публиком у уторак, 20. августа. На оази крај Мораве, на ,,Цветњаку” уприличен је концерт који је аплаузом, игром и наизуст испеваним песмама испратила бројна публика!
Присутни су аплаузом испратили мелодију песме ,,Рано је за тугу”, којом је певач ушетао на сцену отворивши спектакуларно музичко вече! Потом су се низале мелодије његових песама, али и песама које је писао за колеге, као што су Жељко Јоксимовић и Хари Мата Хари. Пожелевши добродошлицу публици, Џиновић је песмама и осмехом Чачане подсетио шта су мерак, љубав, лепота, живот, бол, радост… Шетајући кроз публику Харис је заједно са њима певао низ дугогодишњих хитова као што су „Паришке капије”, „Муштулук”, „И тебе сам сит, кафано”, „Лаже мјесец”, „Јесу л’ дуње процвале”, „Сјећаш ли се оне ноћи” и многе друге…Љубитељи народне и поп-фолк музике овог раскошног вокала уживали су у вечери која се завршила искрама ватромета над „Цветњаком”!
Поводом концерта, Харис Џиновић нам је био саговорник! Питања о музици као надахнућу, инспирацији, печату који остављају песме, о опредељењу да одабране мелодије ствара, овај вокал је пренео кроз интервју.
Шта очекује Чачане вечерас, какве утиске публика може понети са концерта?
‒ Публика увијек носи утиске онакве какви остану после концерта, да ли сте добри, лоши, позитивна критика, негативна, одлично, фантастично, лепо смо се провели… то зависи од нас! Дакле, уколико ми будемо имали јаку интеракцију, публика и ја, онда ће то бити јако добро – најавио је Џиновић, што је касније и потврдио својим наступом у којем је публика уживала.
Шта је оно што везује осећање за песму, дакле, шта је по Вашем мишљењу инспирација?
‒ За мене лично инспирација је као нека ствар која је неопходна, односно неко стање људско за које је неопходно утрчати у њега. Дакле, треба доживети неку инспирацију па онда направити неко дјело: музичко, ликовно, књижевно или било које друге врсте. Људи кажу да нема инспирације или има инспирације… једноставно, на то не гледам тако. Кад уђем у процес стварања неке пјесме или неке музике, обзиром да пишем и музику и аранжман поред текста који пишем, гледам да то буде као одлазак на посао. Да, то је задатак који мора да се заврши данас, сутра или за пет дана, можда ћемо нешто промијенити, претумбати али мора да буде нешто што ће на добро изаћи – открио је наш саговорник!
Да ли бисте могли да издвојите песму која је дала својеврсни печат Вашој каријери?
‒ Не бих, можда, осим једне песме, то је „И тебе сам сит, кафано”. Она је дала један печат, касније су се ређале пјесме, али ја мислим да је та пјесма била фаворит и остала – истакао је певач.
Колико је важно да човек осети музику и шта је оно што Ви желите музиком да пренесете на публику?
‒ Прије свега, правим музику која је саткана од некаквих филмских слика, да човјек дочара себи моју музику као комад филма, да види слике, дешавања. Трудим се да сабијем све што је јако тешко у три строфе, па чак и двије, рефрен, да замисао сабијем једну целу причу. Јер… имате књигу од 100, 200, 300 страница, а можете писати шта год хоћете а да не будете досадни, а ја морам строго водити рачуна да не промашим нешто, а да кажем људима у тих неколико реченица шта је то о чему се ради и шта сам ја хтио да им кажем – навео је Џиновић.
Харисове песме одишу потребом да се емоција испева, пренесе и доживи стиховима! Спектакуларни концерт Хариса Џиновића је још једно сведочење да музика може бити и живот и надахнуће, а да је глас који је обојио сваку од песама незаустављив и аутентичан!
Милица Матовић
