МЕЂУ НАЈБОЉИМ СТАРЕШИНАМА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ И ЈЕДАН ЧАЧАНИН
Млади људи су увек амбициозни, али не постигну увек да се читавог живота баве послом који воле. Један од оних, којима је то пошло за руком, пореклом је наш Чачанин, потпуковник Владан Парезановић. Он је прошлог петка, 2. јула, у Дому Народне скупштине, имао част да се у име полазника 64. класе Генералштабног усавршавања и 10. класе Високих студија безбедности и одбране, највишег нивоа војног школовања, као најуспешнији и први у рангу, са оценом 9,83, обрати присутнима и овим речима:
-Научени смо и обучени за изналажење решења за најкомлексније безбедносне проблеме у широком спектру националних и међународних безбедносних изазова. Ово није крај нашег усавршавања и све то што смо научили треба изнова у животу и пракси да потврђујемо. Јер ми штитимо оно што је најпрече, а то је слобода нашег народа и наших грађана. А као што рече војвода Живојин Мишић, ослонац сваке државе јесте војска, а ослонац сваке војске јесу њени официри.
Парезановићу је због овог успеха Председник Републике Србије Александар Вучић доделио позлаћену сабљу са посветом, а исту му је уручио Министар одбране Небојша Стефановић. Пре девет година Владан је, онда као капетан и трећи у рангу 58. класе Командно-штабног усавршавања посебно одабраних старешина и четири официра оружаних снага САД, Кине и Босне и Херцеговине, са просечном оценом 9,27, из руку тадашњег начелника Генералштаба Љубише Диковић примио сабљу са посветом коју му је доделио тадашњи Председник Републике Србије Томислав Николић.
-Знам да је због своје посвећености, знања и обучености, увек са одличним оценама, више пута награђиван и одликован од стране претпостављених и министра одбране – рекла нам је његова мајка Десанка, која је заједно са Владановом супругом Дајаном и сином Немањом присуствовала прошлонедељној свечаности у Београду, на којој су били председник Народне скупштине Ивица Дачић, министри у Влади Републике Србије, Начелник Генералштаба Војске Србије, припадници система одбране, верских заједница, дипломатског кора, породица и пријатеља, полазника студија…
Владан је, иначе, у Чачку завршио Техничку школу, а потом му се испунила жеља да студира на Ваздухопловнотехничкој академији у Жаркову, жељени смер ваздухопловне електронике. У међувремену, 2009. године, магистрирао је на Факултету за менаџмент из области саобраћаја и телекомуникација. Након тога је завршио каријерни курс за капетане у Вирџинији (САД) у трајању од седам месеци, где је изабран за најбољег страног студента.
Као командант контингента од 177 припадника Војске Србије у Мировној мисији у Либану пре шест година, одликован је Медаљом за заслуге од генералног секретара УН и Медаљом за исказану храброст од министра одбране ове земље. Владану је 2015. године припала и Награда Града Чачка, а следећег лета одбранио је на Војној академији, са оценом 10, мастер рад. Оваквом каријером нашег Чачанина поноси се и аутор овог текста, који је својевремено, у разговору са једним генералом, пореклом из нашег краја, указао на Владанов несвакидашњи таленат. Сада је само питање времена када ће наш вредни Чачанин заслужено, захваљујући својим достигнућима, и сам бити унапређен у овај највиши војни чин.
Као што наш Владан рече: „Наставком опремања најсавременијим наоружањем и војном опремом, побољшавањем стандарда припадника Војске Србије и школовањем кадра који ће умети да преузме одговорност, донесе правилне одлуке и у потпуности их спроведе у дело, Војска Србије сигурним корацима иде напред, а са њом и цело наше друштво и зато Живела Војска Србије, живела Србија!“
Родољуб Петровић
