Društvo Privreda

ПОЗИТИВНО ПОСЛОВАЊЕ, УПРКОС ОТЕЖАНИМ УСЛОВИМА

ПРИВРЕДА МОРАВИЧКОГ ОКРУГА ОСТВАРИЛА БЛАГИ ПОРАСТ СПОЉНОТРГОВИНСКЕ РАЗМЕНЕ ПРОИЗВОДА

Привреда Моравичког округа је у спољнотрговинској размени производа у 2023. години забележила благо повећање, како извоза, тако и увоза. Извоз је повећан за четири одсто, а увоз за 4,5 процената. Украјинска и уопште криза на глобалном нивоу оставили су траг у пословању привредника. Али, и поред тога, привредници Моравичког округа успели су да мало повећају спољнотрговинску активност и прошле године.

НЕМАЧКА, НАЈВЕЋИ СПОЉНОТРГОВИНСКИ ПАРТНЕР

Од четири општине које покрива Моравички округ, Чачак доминира у спољнотрговинској размени производа, па је у 2023. години укупан извоз привредника износио 411 милиона евра, што је 2,2 одсто више него претходне године, а увоз 620 милиона евра, што је 10 процената више него 2022. Покривеност увоза извозом је износила 66 одсто и једино Град Чачак бележи дефицит у спољнотрговинској размени, док остале општине Моравичког округа имају суфицит.

– Највећи спољнотрговински партнер са којим су чачански привредници радили јесте Немачка, са којом је остварен и највећи суфицит у 2023. години. У Немачку је извезено робе у вредности од 143 милиона евра, што представља повећање око пет процената у односу на 2022. годину. Око 34 одсто укупног извоза са подручја Моравичког округа пласирано је на немачком тржишту. После Немачке, највише се извозило у Босну и Херцеговину, у вредности од 37 милиона евра, Црну Гору (25 милиона), Хрватску (16 милиона), Италију (15 милиона), углавном у земље из региона. Суфицит је остварен са Немачком, Босном и Херцеговином, Црном Гором, Хрватском и Руском Федерацијом. Највише се увозило из Чешке, у вредности око 160 милиона евра, потом из Италије (66 милиона), Турске (58 милиона), Немачке (56 милиона). Дефецит је највише остварен са Чешком Републиком, Италијом, Турском и Пољском – навела је за “Чачански глас” Горана Танасковић, руководилац Организационе јединице Чачак Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа.

Чачански привредници највише су извезли у земље окружења, у саставу Европске уније. У 2023. години производи прехране су извезени у вредности од 30 милиона евра, што је за четири одсто више него у 2022. Највише су извезене прерађевине од поврћа и воћа, око 11 милиона евра, што бележи раст од око 20 одсто. Такође, и производи на бази житарица бележе раст извоза. Али, свеже воће је извезено у вредности око 5,5 милиона евра, што је 100 процената мање него 2022. године, како због лоших временских услова, тако и због отежаног извоза, пре свега, у Руску Федерацију.

– У укупном извозу, пластичне масе и хемијски производи учествују са 32 милиона евра, каучук са 65 милиона, текстил и одећа са 46 милиона, где бележимо знатно повећање у односу на 2022. годину, производи од гвожђа и челика са 92 милиона, возила са 29 милиона, машине и котлови са 57 милиона евра. Чачански привредници су највише увозили производе од гвожђа, челика, алуминијума, у вредности око 129 милиона евра. Следе увоз возила и делова за возила (око 200 милиона евра), пластичне масе и хемијски производи (више од 65 милиона), прехрана (око 31,5 милиона). У 2023. години, Чачак бележи суфицит у прехрамбеним производима, односно мало више је увезено, него што је извезено – каже Горана Танасковић. 

Горана Танасковић

Горњомилановачки привредници остварили су извоз у вредности од 154 милиона евра, што је осам одсто више, него у истом периоду претходне године, а увоз 130 милиона евра, што је повећање око 10 процената, у односу на 2022. годину. Милановчани су највише робе извезли у Босну и Херцеговину, више од 20 одсто укупног извоза, потом у Северну Македонију, Црну Гору, Немачку. Са друге стране, највише су увозили из Немачке, Италије, Турске, из земаља из којих привредници Горњег Милановац традиционално увозе већ дужи низ година.  

– У извозу горњомилановачке привреде доминирају производи од пластичне масе и хемијски производи, екстрати за бојење и штављење, следи прехрана, производи од какаоа, чоколаде и на бази житарица, потом прозиводи од гвожђа, челика, алуминијума, котлови и машине. Када је реч о увозу, највише су доминантни пластични и хемијски производи, увезено је више од 22 одсто, потом следе производи од гвожђа, челика и алуминијума – наводи наша саговорница.  

Лучанска привреда је остварила извоз од 89 милиона евра и увезла робе у вредности од 48 милиона. Дакле, забележила је пад увоза за чак 22 одсто. Лучани су највише увозили из Немачке, Кине, Турске и Француске, а највише извозили у Босну и Херцеговину, Бугарску, Француску и Црну Гору.

– У лучанској привреди највише се извозила прехрана и производи од воћа, односно, замрзнути и свежи производи, у вредности око 24 милиона евра, а следе екстрати за штављење и бојење (око 22 милиона), потом експлозив, пластичне масе, производи од гвожђа и челика. Највише су се увозиле пластичне масе и хемијски производи, као и производи од метала, котлови и машине, прехрана – каже Танасковић.

Ивањица је у 2023. години забележила извоз од 89 милиона евра, што је 13 одсто више него 2022. и увоз од 69 милиона, што је повећање од осам процената у односу на претходну годину. Привредници Ивањице највише су извозили у Немачку, Хрватску, Црну Гору, Кину, а највише увозили, такође, из Немачке, потом из Италије, Аустрије, Хрватске.

– Ивањичка привреда највише је извозила машине и котлове, у вредности од 30 милиона евра, што је велики пораст, око 40 одсто у односу на претходну годину, а следе дрво и производи од дрвета, као и прехрана. У увозу доминирају производи од дрвета, у вредности око 22 милиона евра, а потом од гвожђа и челика (17 милиона), котлови и машине (16 милиона евра) – наводи наша саговорница.

ОЧУВАЊЕ КВАЛИТЕТА И ПОСТОЈЕЋИХ ПАРТНЕРА

Привреда Моравичког округа, и поред отежаних услова у 2023. години, забележила је позитивно пословање, како увоза, тако и извоза. Најбитније је да су привредници моравичког округа успели да задрже постојеће партнере из Европе и земаља окружења, нарочито оне који су доминантни у спољнотрговинској размени.  

– Мањи пораст увоза и извоза је окарактерисао 2023. годину, што указује на поједине потешкоће које се могу очекивати и у 2024, пре свега, због глобалне кризе. Привредници Моравичког округа се морају прилагођавати ситуацији у Европи и окружењу, уз већу дозу опреза. Привредна комора саветује опрез извозницима, односно да задрже досадашњи квалитет производа, јер то гарантује извоз. Пољопривреда много зависи од сезонског карактера, од приноса, али и од очувања постојећих партнера. Ризици пословања увек постоје. Међутим, наши привредници углавном имају дугогодишње партнере, са којима ће, надамо се, наставити добру сарадњу и опстати на тржишту. Јако је битно што Привредна комора стално проналази нова тржишта, нове партнере, полако се окреће земљама Азије и Блиског истока. Уколико буде потребно, привредници Моравичког округа би релативно брзо могли да се прилагоде и овим даљим дестинацијама, пре свега, њиховим стандардима – нагласила је Горана Танасковић.

Н. Р.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.