ПРАЗНИК БОРБЕ ЗА ЖЕНСКА ПРАВА, АЛИ И МАСОВНЕ КУЛТУРЕ И ПОТРОШЊЕ
Међународни Дан жена, 8. март, је дан када се славе економска, политичка и друштвена достигнућа припадница женског пола, дан посвећен жени симболу рађања и опстанка света, жени мајци, супрузи, сестри, жени која је кроз историју радила раме уз раме са мушкарцима на њиви, у фабрици, школи, болници. Од Њујоршког марша, када је 15.000 жена изашло на улице захтевајући краће радно време, бољу плату и право гласа, прошло је више од 110 година. Осми март је само један дан у години када се присећамо борбе за женска права, али никако не смемо заборавити да та борба још увек свакодневно траје, нагласила је за наш лист Миладинка Ђукић, председница Комисије за равноправност полова и подршку породици Града Чачка.
– Међународни дан жена, 8. март, је празник који се обележава сваке године и дан када се славе економска, политичка и друштвена достигнућа припадница женског пола. Очигледно, 8. март је постао многима празник масовне културе и потрошње, судећи барем по улицама и штандовима пуним цвећа данима пред овај празник. Моја дужност, као председнице Комисије за равноправност полова и подршку породици Града Чачка, је да подсетим да Међународни дан жена представља повод за другу прославу – колико тога су жене суштински постигле у друштву, политици и економији. Једина идеја, која је преживела 20. век, је идеја о равноправности жена и мушкараца, односно, упорна борба за једнакост пред законом и са правом можемо рећи да та револуција и даље траје – каже Миладинка Ђукић.
Такође, данас можемо рећи да држава Србија чини много кроз законодавни оквир и низ међународно ратификованих споразума и протокола, како би се постигнућа на овом пољу унапредила, али и даље постоје озбиљни проблеми у вези са положајем жена и њихове улоге у друштву. Ови проблеми почивају на стереотипима дубоко укорењеног патријархалног друштва, који на жену гледају на начин који није примерен 21. веку, сматра Ђукићка. Наша саговорница подсећа да држава подржава стратегију побољшања здравља, наводећи пример мамографа, који је био у Чачку доступан женама за преглед:
– Такође, кроз акциони план Националне службе за запошљавање, издвајају се средства и програми за теже запошљиве категорије. Држава се посебно бави положајем жена на селу, које и даље имају незавидан и много тежи положај, него жене у граду. Евидентно је деловање на пољу механизама заштите жена од насиља, као и да жене преузимају лидерске улоге на местима руководиоца и јавне функције од општег друштвеног значаја.
Нажалост, према подацима Уједињених нација, пандемија корона вируса је уназадила напредак родне равноправности за читаве две деценије, јер се жене повлаче у куће, обављајући кућне послове, стагнирајући на пољу економије и образовања. Алармантни подаци сведоче о повећању насиља у породици, каже Миладинка Ђукић и додаје:
– Упркос деловању државе и доношењу Закона о спречавању насиља у породици, жене су свакодневно изложене мобингу, психичком, вербалном, физичком, сексуалном насиљу, што говори о стреотипу који је дубоко укорењен у култури насилног понашања нашег друштва. Закони су донети и мора постојати одговорност оних који их спроводе, као и боља, већа и активнија улога жена и мушкараца на местима одлучивања, како у нашем граду, тако и широј друштвеној заједници.
Комисија за равноправност полова и подршку породици Града Чачка, дубоко свесна улоге коју има када је реч о проблематици положаја жена, прикупља податаке о заступљености жена на местима одлучивања, како би даљим активностима радила на оснаживању жена, а кроз конкретне предлоге у раду градског парламента. Родну равноправност је тешко остварити без сразмерног и непосредног учешћа жена у процесу доношења одлука у свим областима јавног живота и на свим нивоима, закључује председница Комисије за равноправност полова и подршку породици:
– Користим прилику да уз честитке за празник, све суграђане позовем да се одазову предстојећим изборима и активно учествују у политичком и друштвеном животу нашег града.
Н. Р.
КЛАРА ЦЕТКИН
На Првој међународној женској конференцији 1910. године у Копенхагену, Клара Цеткин је предложила да се један дан у години посвети женама. Први Дан жена обележен је 19. марта 1911, а касније је промењено у 8. март, јер су тог дана 1917. године жене у Совјетском Савезу добиле право гласа. Уједињене нације су тај датум прихватиле 1975. и прогласиле га Међународним даном жена, који подсећа на борбу Кларе Цеткин и осталих жена.
