ПОВОДОМ 18. ДЕЦЕМБРА, ДАНА ГРАДА ЧАЧКА
ХРАМ И ГРАД
ПИШЕ: др Милош Тимотијевић, историчар
Званични дан Града Чачка је 18. децембар, када се према до сада познатим документима насеље испод Јелице и поред Западне Мораве први пут помиње под именом „Чачак”.
Град је свакако старији, али о томе нема пуно историјских података. Заправо историја чачанске цркве и града Чачка чврсто је испреплетана. То није тек пука случајност или историјска посебност овог насеља, већ правило карактеристично за оснивање и живот већине древних градова на Балкану.
Узрок трајног насељавања на неком простору има корен у посвећеним стварима, а не само у бризи за физички опстанак, и налази се у вези са свешћу о прошлости и будућности, тражењем смисла живота и мистерије смрти, као и онога што постоји иза ње. Ово су најбитнији разлози за постојање града као трајног људског насеља, неодвојиви од економске подлоге која га чини могућим.
Пре него што је постао место на коме ће се човек трајно населити, град је био састајалиште на које људи повремено свраћају, а та „магнетска” снага делује још и пре постанка града. Огњиште, запис, гробље, храм, црква, џамија, били су сакрална средишта око којих су се стварали градови на Балкану. Из њих су касније израстали управни и трговачки центри. Секуларизацијом друштва и под све јачим притиском трговине и индустрије, али и улогом града као седишта закона, правде и разума, почела се допуњавати улога урбаног средишта као религиозне слике космоса коју он никада није изгубио. Изван верских, управних и трговачких језгара настајале су стамбене четврти.
Оскудица историјских извора онемогућава поуздано хронолошко одређење када се на месту где је данас Чачак формирало прво урбано средиште. У недостатку поузданих информација остају нам само претпоставке о томе када је настао Чачак, град на Западној Морави. У повељама византијског цара Василија II (976-1025) из 1019. и 1020. године забележен је помен Градца у оквиру Београдске епископије за који се оправдано претпоставља да је био на простору данашњег Чачка, јер је назив Градац сачуван у имену потоње епископије. Наравно, постоје различита тумачења ових података.
Етимологија речи „градац” говори да је у питању неки мали утврђени град. Када је основан, да ли је у њему већ тада постојао хришћански храм, односно да ли је можда такво култно средиште условило и развој средњовековног града, још увек није познато.
Први сигурни податак о урбаном животу на простору данашњег Чачка потиче из времена после 1166. године, када на положај великог жупана у Србији долази Стефан Немања. Најсевернија област у његовој држави била је шира околина Чачка, којом је до 1189. године управљао Немањин брат, кнез Страцимир (рођен пре 1110, а умро око 1190). Страцимир је у тадашњем Градцу, данашњем Чачку, у раздобљу између 1186. и 1190. године изградио и довршио своју задужбину Богородицу Градачку. Насеље Градац налазило се поред Западне Мораве или у њеној близини. То је, вероватно, средњовековни град који је раније постојао и у којем је извесно време живео и кнез Страцимир. Млада немањићка држава подизала је цркве и манастире на ранијим култним местима, па је то можда био случај и са Богородицом Градачком. Поједини археолошки остаци говоре да је на месту данашње цркве можда била рановизантијска базилика. Колико су ове претпоставке тачне потврдиће или одбацити нова истраживања, пошто су претходна била веома фрагментарна.
