Поводом обележавања 11. фебруара Међународног дана жена и девојака у науци, који је установила Генерална скупштина УН 2015. године, 8. фебруара 2023. године у организацији Института за политичке студије одржана је панел дискусија Наука и научнице у Србији и свету.
Учеснице панела биле су: др Газела Пудар Драшко, Институт за филозофију и друштвену теорију, проф. др Јасна Милошевић Ђорђевић, Факултет за медије и комуникације, проф. др Ана Банко, Институт за микробиологију и имунологију, Медицински факултет, др Ивана Пантелић, Институт за савремену историју, др Марина Костић Шулејић, Институт за међународну политику и привреду, др Соња Авлијаш, Економски факултет, др Јелена Тодоровић Лазић, Институт за политичке студије и др Александра Колаковић, Институт за политичке студије (модераторка).
Циљ панел дискусије Наука и научнице у Србији и свету био је да кроз аргументовану дискусију осветли положај, проблеме, значај и улогу жена у науци, као и да се подстакну жене и девојке да се баве научним радом. Поред указивања на наслеђе прошлости, прегледа актуелног стања у науци и изазова са којима се суочавају жене које своју каријеру развијају у пољу науке, размењена су и лична искуства и ставови о науци и научницама у свету и Србији. Како би се унапредио положај научница у Србији на панел дискусији су предложене будуће активности и могућа решења с циљем оснаживања жена и девојака које се баве науком.
Према речима модераторке панел дискусије, др Александре Колаковић, више научне сараднице на Институту за политичке студије у Београду, иначе пореклом Чачанке, истраживања показују да је дужина научних каријера мушкараца и жена слична, међутим постоје разлике у њиховом развојном путу:
– Жена је мање на лидерским и руководећим позицијама, а и до њих спорије долазе. Такође, постоје науке и научне области у којима је мање жена. Физика, инжињерство су на пример области где је потребно охрабрити девојке да уђу у свет науке. Мушкарци према истраживањима објављују од 15% до 20% више радова него жене, а такође, након прекида каријере жене ређе настављају своју научну каријеру. Као историчарка знам како је у прошлости изгледала борба жена да се образују на универзитетима, што је и предуслов бављења научним радом. Данас су изазови који су пред научницама наравно мањи, али ипак постоје. Иако је све више жена и девојака које се баве науком, у Србији је на пример преко 50%, ипак се сусрећу са мизогинијом и стереотипима. Стога је веома важно о томе разговарати како у оквирима академске заједнице, али и шире.
Узори из прошлости, као и угледне научнице савременице јесу мотив да се настави трагање за научним истинама. Добри примери постоје и у иностранству, а могу се у директном или измењеном облику применити и код нас.
-На пример, Швајцарска има посебан фонд за жене научнице, који им омогућава да се након прекида научне каријере врате у свет науке, у Француској научници имају приступ бенифицираном становању, у неким земљама је приликом одласка на конференције омогућено чување деце за све учеснике дакле и за оне из иностранства. Како би се оснажиле жене и девојке да се баве науком поред умрежавања, солидарности, награда, размене искустава и менторског рада међугенерацијског, али и са колегама научницима, потребно је и да се у друштву и држави високо вреднују и константно унапређују услови за развој науке, међународне научне сарадње и омогуће фондови за научна истраживања и усавршавања – истакла је др Александра Колаковић виша научна сарадница на Институту за политичке студије у Београду.
Г. Д.
