ДР НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ, 13. МАРТА, У “СРПСКОМ ПАБУ”, ПРЕДСТАВЉА ЗАВРШНИ ДЕО ТРИЛОГИЈЕ “СОЛУНСКА 28”
У “Српском пабу”, у среду, 13. марта, Др Неле Карајлић ће промовисати књигу, завршни део трилогије “Солунска 28: О сексу, дроги и рокенролу”.
– Чекање се исплатило – завршни део трилогије “Солунска 28” коначно је пред верном армијом поштовалаца лика и дела Др Нелета Карајлића. Тиме је стављена тачка на причу о судбини једне дорћолске адресе и неколико генерација које су ту живеле, али је отворено ново поглавље у стваралачкој биографији човека који већ четири деценије пева, компонује, глуми, режира и пише ли пише… Отуда завршни део “Солунске 28” можемо читати и као неку врсту обрнутог пророчанства сатиричара-пророка који је видео шта ће нам се дешавати много пре него што нам се много тога заиста и десило. Сада је пред нама моћан уметнички поглед у алтернативну недавну прошлост у којој је крвави распад Југославије избегнут захваљујући поверењу свих њених народа и народности у рокенрол. И немојте да мислите да је у питању пука измишљотина, јер након што прочитате последњу реченицу завршног дела “Солунске 28”, схватићете колико вам је жао што свет из маште Др Карајлића није постао стварност. Мада, никад се не зна – записао је, између осталог, уредник књиге Вуле Журић.
А у интервјуу за “Чачански глас” Др Неле Карајлић, осим о роману, говори о некадашњој Југославији, данашњем рокенролу, овогодишњим плановима… и нашим читаоцима поручује:
– Читајте “Глас”, идите у “Српски паб” и слушајте добру музику. Успут, прочитајте “Солунску”… Биће вам лепо!
ЉУБАВНА ПРИЧА
Ускоро ћете у Чачку, у “Српском пабу”, представити завршни део трилогије “Солунска 28: О сексу, дроги и рокенролу”. Чему сте посветили посебну пажњу, шта сте желели да кажете овом књигом?
– Последња књига у трилогији “Солунска 28”, говори о осамдесетим годинама прошлога века, времену које је на неки начин било врхунац југословенске популарне културе. Ми на те године гледамо са великом дозом носталгије, не због тога што су оне биле златне у економском, политичком или друштвеном смисли, већ управо због тога што су те године обележене најбољом музиком, најбољим филмовима и најбољим позоришним представама. У овом делу “Солунске”, ја сам на неки начин говорио управо о томе, као неко ко је активно учествовао у њеном креирању. Наравно, централна прича целог романа је у суштини љубавна прича, јер без љубавне приче нема добре књиге.
Да ли ће и трећа књига, као експлозија популарне културе, постати хит?
– Она је изашла пред сам Сајам књига крајем октобра прошле године, и била је најтраженија на Сајму. Ја, док пишем, не размишљам много о томе колико ће се књига продати и да ли ће бити читана. Пишем да бих задовољио неке своје критерије, а ако се ти критерији поколопе са укусом читалаца, утолико боље. Мислим да сам у ових последњих десетак година, откако сам почео да пишем, створио неку своју публику, окупио један широк круг људи због којих се заиста исплати писати нове романе.
“ИМА ЛИ ИШТА ЛЕПШЕ ОД ЖИВОТА СА МУЗИКОМ?”
Претходна два романа (“Солунска 28: О новцу и страстима” и “Солунска 28: О пријатељству и издаји”), говорила су о времену Првог и Другог светског рата, о тешком периоду историје Београда и породице Јанковић. У трећем делу пишете о 70-им и 80-им годинама 20. века. Како Ви памтите тај период?
– Мени су те године, године моје младости, тако да је немогуће да их не памтим по доброме. Када би ме неко питао које би време изабрао да у њему одрастам, ја бих изабрао време рок музике. То је једина врста музике у историји човечанства која је од својих следбеника захтевала промену животног стила. Има ли ишта лепше од живота са музиком?
Где је данас рокенрол и да ли се уопште може поредити са некадашњом причом о рокенролу? Стиче се утисак да нема нових група које би, можда, могле да допру до славе култног “Забрањеног пушења”.
– Рок музика је у дефанзиви. Нова су времена, слушају се неки други стилови, али ти стилови нису дошли спонтано из главе аутора, већ искључиво као индустријски производи. Нови начин комуникације убија све што је алтернативно, лично, ауторски, што има особени печат, јер је систем направљен да је важан само број прегледа, проданих карата, лајкова, чуда… У таквој атмосфери, све што је ауторски нема неких великих шанси. А рок музика је, прије свега, ауторска. Иза песама стоје живи људи, од крви и меса, са талентом за компоновање, а не тимови који одлучују о нумерама, дизајну, изгледу, спотовима…
Волите да кажете да Југославија за Вас и даље постоји. Шта је то што нас и даље повезује?
– У културном смислу, она и даље постоји. Музика, филмови, књиге, позоришне представе, то све комуницира без обзира на чињеницу да су између нас постављене границе. Српски певачи у Хрватској, или босански и хрватски у Србији, популарнији су од великих страних имена. То је довољан знак да се ради о истом културном простору. Мислим на популарну културу, наравно.
“ВРЕМЕ ЈЕ ДА ОБОГАТИМ СВОЈ РЕПЕРТОАР”
Тренутно промовишете завршни део трилогије “Солунска 28”, ипак, да ли планирате неку нову књигу?
– Тренутно радим на скицирању мог следећег романа. Заиста је рано да вам о њему кажем нешто више, јер још увек не знам како да га почнем…
Којој области стваралаштва желите да се посветите, будући да је Ваша уметничка биографија богата?
– Ове године имам намеру да објавим и неколике песме. Мислим да је време да обогатим свој репертоар. Радим са мојим момцима из “Осиромашеног уранијума”. Са њима улазим у шесту годину рада. Дивно би било када би ту сарадњу крунисали са неким новим хитом. Исто тако, покушавам да нађем продуцента да од првог дела “Солунске 28” снимимо телевизијску серију, или евентуално филм. То је јако скуп и тежак задатак, али се ја не предајем.
На крају, која би била Ваша порука читаоцима “Чачанског гласа”?
– Читајте “Глас”, идите у “Српски паб” и слушајте добру музику. Успут, прочитајте “Солунску”… Биће вам лепо!
Н. Р.
“СРПСКИ ПАБ” – ОАЗА РОК МУЗИКЕ
Какви су Ваши утисци о Чачку и локалу “Српски паб” који, поред осталог, афирмише и рокенрол сцену?
– “Српски паб” је оаза рок музике. То је једно од оних места у којима се ја осећам као да сам се ту родио. Не само музика, него и дизајн, особље, атмосфера, подсећа ме на сва она митолошка места кроз која сам прошао у младости. Могу слободно да кажем да не знам да ли има таквог места у Београду. А штета је што га нема. Морало би бити много више “Српских пабова” по Србији.
ДР НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ
– Ненад Јанковић, познатији по свом псеудониму Др Неле Карајлић, чувени је српски рок музичар, композитор, глумац, писац и некадашњи телевизијски режисер. Током 80-их година био је познат као певач групе “Забрањено пушење” и глумац и писац у телевизијској серији “Топ листа надреалиста”. Априла 1992. године, услед избијања рата у Босни и Херцеговини је избегао у Београд, где је с новом поставом наставио рад групе “Забрањено пушење”. Компоновао је музику за филм Емира Кустурице “Црна мачка, бели мачор” из 1998. године. Такође је компоновао, али и написао сценарио, режирао и глумио у серији “Сложна браћа”. Потом је био глумац, редитељ и косценариста серије “Надреална телевизија”. Књигу “Фајронт у Сарајеву” написао је 2014. године, а 2018. настаје “Солунска 28”. Написао је књигу “FBI-Dosije Tesla”, крими причу у стиху, по којој је 2016. изведен позоришни мултимедијални перформанс у Београду, Новом Саду и Бањалуци. Стални је члан популарног квиза “Ја волим Србију” – наведено је, поред осталог, на “Википедији”. Иначе, последњих година публика ужива и у сјајним наступима Др Нелета Карајлића и бенда “Осиромашени уранијум”.
