ОДРЖАНА ДУХОВНА ТРИБИНА У ЧАСТ ПРЕДСТАВЉАЊА „АГАПЕ АНТОЛОГИЈЕ” АЛЕКСАНДРА ГАЈШЕКА
Расветљење уског пута којим ходи православни хришћанин трудећи се да изнађе и очува свој идентитет, досегне своју духовну слободу и као Божије биће води борбу са искушењима, чачанској публици је уприличено својеврсном духовном трибином у част „Агапе антологије” Александра Гајшека. У понедељак, 16. октобра, у Клубу Културног центра представљен је плод деценијског рада на неговању културе дијалога Александра Гајшека, аутора познате телевизијске емисије „Агапе” која је започела емитовање у октобру 2005. ексклузивним интервјуом са патријархом Павлом, а потом се наставила са сталним гостом, академиком Владетом Јеротићем. Организатор трибине био је Културно-образовни програм Културног центра Чачак.
Процес именовања антологијског подухвата Александаар Гајшек као аутор објашњава:
„Синтагма потрага за смислом би заправо обједињавала све то везано за „Антологију”. Ипак, „Агапе” је настао из неких малих себичних мотива. Искористивши то да сам већ у медијима, помислио сам колико имам рупа у сопственом знању, онда хајде да позовем те најмудрије људе које поседује ово наше друштво и да у тим кратким причама од сат времена покушамо да сазнамо нешто ново и, оно што је најважније, да добијемо инспирацију за неко сопствено стваралаштво, за сопствену индивидуацију, за сопствени, лични развој.
Гајшек је одгонетнуо пут којим треба да се раскриле корице његових књига будућим читаоцима: „Ако сте знатижељни, ако сте радознали, ако није отупело то неко духовно, интелектуално чуло, покушајте у тим причама да пронађете и решење и инспирацију, због чега бих још био радоснији услед те унутрашње потраге за личним идентитетом јер „Агапе” се трудио да се бави тим суштинским, егзистенцијалним питањима, тим појмовима… од љубави, што „агапе” и значи, преко смисла, слободе, жртве, односа мушкарца и жене, шта је то брак, наравно и снови.”
Трибина која је разјаснила срж емисија „Агапе” ослонила се на глобалну тему „Савремено друштво и религија” а подтеме које је аутор Гајшек објаснио су: смисао, вера, брак, породица, васпитање, медији, љубав, наркоманија, самоубиство, вера и болест, вера и нација, жена и мушкарац, снови, живот и смрт, магија и мистика, стваралаштво….
Посебан печат на емисију „Агапе” оставила су гостовања академика Владете Јеротића и Његове светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Павла. Емисије у којима су ове две личности биле саговорници Гајшек карактерише као изузетно значајне како за гледаоце, тако и за лично искуство. Сублимирајући искуство које носи из тих сусрета, Гајшек карактерише обе личности као два српска просветитеља:
„То су, вероватно, две највеће харизме које сам ја срео у свом животу, а ако бисмо завирили у етимологију, харизма значи дар, а од кога него од Бога. Мислим да та харизма колико год да је иницијално дата, она мора да се развија. То је као она прича у Јеванђељу о талентима – један, три или пет. Они су добили пет и умножили још пет. Има, нажалост, ових који сматрају да нису добили довољно велики таленат и, баш као у тој причи из Јеванђеља, тај човек је закопао свој таленат и вратио га назад свом господару. Владета и патријарх Павле су толико развили своје потенцијале да су стали у ред наших најзначајнијих просветитеља. Они су толико, заправо, просветлили своју душу да су имали капацитет да ту светлост даље шире међу људима и то је нешто што мислим да је кључно када су њих двојица у питању. ”
Мисионарење умних људи какви су били Владета Јеротић и патријарх Павле оставило је дубок траг на пастви, на мирјанима којима су њихове речи биле уточиште: „Пре свега, говорили су оно у шта верују и живели су то што говоре и зато је та њихова реч била јака и мењала је онда људске животе. Мислим да некако Господ посебном неком милошћу гледа те људе и посебном наградом штедро обасипа те личности које имају капацитет да некога ко је у дубокој депресији, ко нема никакав смисао испред себе, живи у некаквом солитеру препуног бетона и арматуре…размишља да ли да скочи, како каже патријарх Порфирије да му је толико њих долазило на исповест и каже: „Оче, владико, ујутру се пробудим и не знам да ли да се умијем или да се убијем…”. Таквом човеку унети смисао у живот ја мислим да је огроман подвиг, велики благослов, а они су то знали.”
„Агапе антологија” окупила је будне око речи љубав и спознаја врлина. Гајшек је публици указао на иницијалну тачку, почетак свог ауторског пута, на нит којом се отелотворила свака прича била је искуством даривана и тако уткана у штиво чији је творац.
Милица Матовић
