„Потрага за истином о симболима“ назив је пројекта кога је подржао Центар за промоцију науке из Београда, а реализован у сарадњи са Научним клубом Чачак и Народним музејом Чачак. Пројекат је представљен у четвртак, 23. фебруара, у Галерији Народног музеја. Аутори пројекта су Ивана Ћирјаковић, етнолог-антраполог чачанског Музеја и Снежана Тошовић, професор математике.
– Активности на пројекту су трајале од новембра 2022. године до краја фебруара 2023. године. Учесници пројекта били су ученици неколико основних и средњих школа из Чачка заинтересовани за развијање научне културе и упознавање техника истраживачког рада у вези сa значењем симбола геометријске орнаментике у традицији и њиховим применама кроз историју. У пројекту је учествовало 20 ученика узраста од седмог разреда основне до треће године средње школе – каже коауторка пројекта, етнолог-антрополог Ивана Ћирјаковић, која предочава генезу рада на овој занимљивој теми.
ЧЕТИРИ ФАЗЕ ИСТРАЖИВАЊА
Рад са учесницима пројекта започет је уводним предавањима, на којима су учесници пројекта слушали о симболима и њиховим променама кроз историју. Учесници пројекта су имали прилику да науче и шта су дебата и анкета, интервју, знања која су им била потребна за самостално истраживање на тему симбола и анкетирање својих вршњака, али и стручњака из различитих области. У трећем делу пројекта учесници су имали прилику да се ликовно изразе и своје симболе које су сами осмислили пренесу бојама за текстил на мајце и цегере. У четвртом делу пројекта су се припремали за јавни наступ и научили како да сами, као мали кустоси, објасне значења неких симбола. Завршницу је чинила промоција пројекта на којој је приказано све научено, као и резултати анкетирања.
– Учесници су показали велико задовољство учешћем у свим активностима, о чему говори и чињеница да су вредно радили и у току зимског распуста. Овако осмишљен пројекат и рад са ученицима показао се као веома значајан за развијање критичког мишљења, научне културе и писмености – додаје наша саговорница Ивана Ћирјаковић.
СВАСТИКА, ФАТИМИНО ОКО, РОЗЕТА…
Чињеница је да смо окружени безбројним симболима у животу, а језик симбола има велику културолошку улогу у различитим срединама и епохама. Многе препознајемо и приписујемо им значења која су нам позната, али иза њих често стоје неке далеке приче и значења. Тако на основу изложеног у Галерији Музеја сазнајемо да контроверзни симбол „свастика“, распрострањен у целом свету, озлоглашен и злоупотребљен у периоду нацизма због Хитлеровог убеђења да означава „непобедивост“, на санскриту означава добробит и срећу.
Ипак, због последица и зла које је донео и оставио Други светски рат, тај „кукасти крст“ је остао препознатљив као симбол зла и расне мржње.
Све чешћа путовања ка оријенту наметнула су као упечатљив још један симбол који је у свакодневној употреби, а најчешће се купује као сувенир. То је „Фатимино око“ или Турско око, од плавог стакла, које се налази у кућама, канцеларијама, аутомобилима, радњама…
Верује се да штити од негативне енергије, урока и зависти и према исламском предању, ћерка пророка Мухамеда Фатима поклонила је комадић плавог стакла свом веренику као амајлију, које му је у ратном походу донело срећу. Сведено на суштину овај сувенир симболише „заштиту вољене особе“.
У нашој традицији „розета“ која се често налази у дрвоврезбареним предметима попут преслица, кутија, разних комада намештаја и детаља како у покућству, тако и у сакралним објектима, означава целину, јединство.
Геометријски облици и орнаменти на ћилимима и осталим тканицама из домаће народне радиности симболишу напредак.
Мало је љиди који у белом голубу са маслиновом гранчицом не препознају поруку мира, у ловоровом венцу признање за велики успех, црвеној ружи љубав, пентагртаму идеолошки симбол, црвени крст асоцира симбол за здравствену или хуманитарну организацију…
У модерном добу, веома су актуелни и препознатљиви мушки и женски симболи установљени још у античкој Грчкој. Комбиновањем и скраћивањем речи и скраћеница, тако симбол планете Марс представља симбол мушкости, док Венера симболише жену.
З. Л. С.
