Krajem ovog ili početkom narednog meseca na našem tržištu će se, po prvi put, pojaviti određene količine afričke dinje, egzotičnog voća koje je na našim prostorima do sada bilo nepoznato. Ovi veoma ukusni, sočni i po svom izgledu sasvim neobični plodovi, koji vas pri prvom pogledu asociraju na leto, more i sunce, verovali ili ne, uspevaju u susednom Dragačevu, na porodičnom imanju Milana Jevremovića (38), u brdovitom selu Zeoke.
Kada smo u našoj redakciji prvi put čuli da egzotična afrička dinja, koja je sa vrelog afričkog tla preneta u Australiju i Novi Zeland, sasvim dobro “radi” i na sunčanim padinama Zeoka, u takozvanoj “mekuši” – mešavini gline i “crnice”, bili smo prosto u nevereci. Kada smo stigli na porodično imanje Jevremovića, nestrpljivo smo iščekivali da nas srdačni domaćini povedu u razgledanje plastenika, u kojima baš ovih dana stasavaju bodljikave afričke dinje ili drugačije rečeno “kivano”. Dok smo razgledali šarene plodove kivana, u proseku teške između 450 i 500 grama, koji su se veselo šepurili sa vreža biljke, Milan nam je sa velikim entuzijazmom ispričao kako se obreo u jednoj ovako neobičnoj priči.
– Kivano sam dobio sasvim slučajno. U početku smo mislili da je to samo još jedan neobičan primerak ukrasne tikve. Dugo smo ga držali na vitrini, sve dok jednoga dana, negde oko Nove godine, iz meni sasvim neobjašnjivih razloga, nisam počeo da tragam na Guglu o kakvom je to plodu zaista reč. Slikao sam zlatno-žutu tikvicu sa bodljama i dobio odgovor sa interneta da je reč o afričkoj dinji, voću koje predstavlja nacionalnu hranu u Australiji i na Novom Zelandu. Ono što je za nas jabuka – to je za njih kivano. Radoznalost mi nije dala mira, pa sam odlučio da taj jedan jedini plod, koji sam posedovao i sasvim slučajno dobio, ispitam do kraja. Tako su počeli moji eksperimenti. Želeo sam da se uverim da li ova neobična voćka može da uspeva i na našem tlu, a moja nastojanja je svesrdno podržala moja porodica, a na prvom mestu otac Nenad, koji danas, na žalost, nije među nama da zajedno podelimo našu neizmernu sreću što su se uloženi trud i rad konačno isplatili. Iako mnogi ljudi u mom okruženju nisu verovali u ishod mojih ogleda, osećam veliku satisfakciju što sam se uhvatio u koštac sa jednim ovakvim izazovom – objašnjava, uz osmeh, vredni dragačevski domaćin, koji iako danas živi i radi u Čačku, svakodnevno stiže da skokne do rodnih Zeoka, kako bi zajedno sa suprugom Sandrom i majkom Vidosavom završio sve što je neophodno u plastenicima i uverio se da stabljike afričke dinje dobro napreduju.
Nakon dvoipogodišnjeg eksperimentisanja i istraživanja, Milan je tek prošle godine krenuo u ozbiljniju proizvodnju kivana. Sada ima tri plastenika pod afričkom dinjom i očekuje da će već narednih dana iz svakog plastenika ubrati cirka po 350 kilograma ukusnih egzotičnih plodova. Najkrupniji od njih biće teški čak i kilogram, što njegove ukućane posebno raduje. Ovaj vredni dragačevski domaćin namerava da u narednim godinama proširi proizvodnju. Kako objašnjava, dosta mu je bilo malina i kupina, koje su poslednjih godina postajale sve manje otporne na temperaturne šokove, prouzrokovane klimatskim promenama, pa je hteo da u plodnoj dragačevskoj zemlji zasadi nešto novo, što će mnogo bolje da uspeva u ovakvim uslovima. Sticaj okolnosti je hteo da to bude baš egzotično voće, koje rađa samo na vrelom afričkom zemljištu. Počeo je sa svega nekoliko semenki, koje je zasadio u čaši. Kada su nikle biljke, na njegovo veliko iznenađenje, nisu se mnogo razlikovale od rasada krastavca, pa se ponadao da će se i taj, za njega tajanstveni kivano dobro pokazati i na sunčanoj padini njegovog porodičnog imanja.
ZAŠTO BI SE UVOZILO ONO ŠTO I OVDE MOŽE DA SE PROIZVEDE?!
– Zašto sve moramo da uvozimo, ako već imamo odlične uslove za proizvodnju. U plastenicima prinosi kivana su veliki i kako vreme bude odmicalo ići ću na to da proširim zasade, jer ovog voća nema u Srbiji i voleo bih da njegova prerada i proizvodnja jednoga dana ovde zažive. Ne brine me mnogo plasman kivana, jer ono čega nema na tržištu uvek se dobro unovči. Nameravam da ove prve količine ovog egzotičnog voća ponudim trgovinskim lancima ili kompanijama koje se bave preradom. Iako je afrička dinja izuzetno skupa na evropskom tržištu i retko gde je prisutna u većim količinima, smatram da će po nekoj, za naše uslove adekvatnijoj ceni imati solidnu prođu na srpskom tržištu, jer je ovde reč o sasvim zdravom – organskom proizvodu – istakao je Milan.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
Kivano raste vrlo brzo i mora da se orezuje, jer je sklon preteranom širenju. Karakterističan je po otporanosti na visoke temperature, nisu mu potrebne velike količine vode, tako da ne zahteva posebna ulaganja u sisteme za navodnjavanje. Osim kidanja zaperaka i povremenog zalivanja, ove biljke ne zahtevaju nikakav drugi fizički rad u periodu njihovog razvoja. Na motiku i slične alatke u potpunosti se može zaboraviti, jer kivanu nije potrebno okopavanje. Ova biljka sama suzbija korove. U njenoj proizvodnji se ne koriste hemijski preparati, što znači da je ovo voće potpuno prirodno i zdravo. Kad sazri, kivano bi trebalo da bude žute boje, a što duže zreli – postaje sve kvalitetniji, slađi i mesnatiji. Za razliku od drugog voća nije podložan brzom truljenju. Čuva se na sobnoj temperaturi i to svaki plod u posebnoj platičnoj posudi. Tako upakovan može da stoji dva-tri meseca. Osim upotrebe u svežem stanju, od kivana se mogu pripremiti ukusni sokovi, kokteli, slatko, a dobar je i kao sastojak za izradu ukusnih torti, ističe Milanova supruga Sandra.
– Kivano jedemo u svežem stanju, rasečemo plod na polutke i na njih stavljamo šlag. Samo po sebi, ovo voće izgleda vrlo dekorativno na trpezi, tako da se naši gosti redovno oduševe kada ga serviramo. Nisam još uvek stigla da napravim slatko od kivana, ali ću ove godine, kad završimo berbu, svakako i to isprobati. Bilo kako bilo, mnogo smo se navikli na kivano. Sada kada je stasao, nemamo potrebu da kupujemo bilo koje drugo voće, jer ova naša domaća afrička dinja, koja objedinjava više ukusa, poseduje obilje vitamina, minerala, gvožđa, fosfora… Izuzetno nam prija i prosto rečeno osvežava – kaže Sandra.
O samoj tehnologiji proizvodnje ovog egzotičnog voća najdetaljnije nam je govorila Milanova majka Vidosava, koja se, po svemu sudeći, najviše i zadržava u plastenicima. Dok nam je brzim i iskusnim pokretima ruku demonstrirala na koji se način kidaju zaperci na afričkoj dinji, bilo nam je sasvim jasno da je u potpunosti ovladala tehnologijom njenog gajenja i da zna kako svakaod ovih biljaka “diše”.
– I za mene je afrička dinja bila veliki izaziv. Svakog dana sam posmatrala kako biljke napreduju i divila se svakoj promeni. Fasciniraju me najviše oblik i boja plodova. Nije me ieško da radim, jer sve ovo izgleda odlično i budi veliku radoznalost ljudi – priča Vidosava.
Ovo čudesno voće je dobilo ime “kivano” po kiviju, a njegov ukus je savršena kombinacija banane, limete, dinje i kivija. Kako ističu naši domaćini, ovo, za njih već domaće voće predstavlja pravu vitaminsku bombu i zbog toga je preporučljivo da se dnevno konzumira samo po jedan plod, jer je to sasvim dovoljno ljudskom organizmu.
V. Stepanović
