Premijera muzičko – dokumentarnog filma „Forte maestro!“ posvećena je uspomeni na prerano preminulog dirigenta Predraga Peruničića, jedan hor i jedno neponovljivo vreme. Nakon prikazivanja filma u velikoj sali Doma kulture, lavina uspomena, emocija i suza u publici, ne samo kod nekadašnjih članova hora, već kod većine prisutnih, a nije ih bilo malo, oko četiri stotine.
Kao specijalni gosti nakon projekcije nastupila su Braća Teofilović i Mešoviti hor Doma kulture koji pokušava da na tragu slavnog prethodnika i njegovih horista nastavi putem slave i uspeha uz dirigenta koji rukovodi horom Nedom Prelić.
Pažnju posvećujemo onima koji nisu učestvovali u filmu, ali ispunjeni emocijama za “Čačanski glas” govore o Predragu Peruničiću, divnim vremenima provedenim u horu, ali i novim vremenima i novom horu. Zorana Ćurčić bila je član hora od 1983. do 1990, a Neda Prelić je dirigent sadašnjeg Mešovitog hora Doma kulture, koja govori o svojim utiscima nakon filma i novom početku na tragu uspešnih prethodnika.
SEĆANJE
Za Zoranu Ćurčić, vernu članicu Gradskog hora u kome je provela punih sedam godina, sećanje nije toliko povezano sa pamćenjem činjenica, kada i gde su osvojene nagrade i koliko je osvojeno bodova.
– To je uspomena na divno vreme koje smo proveli u Domu kulture, svejedno da li na sceni, u maloj sali, na probama, pojedinačnim ili zajedničkim, u Klubu, ili na putovanjima, koncertima pevajući, i to ne samo na koncertima – ističe Zorana Ćurčić i dodaje da se dešavalo da u nekom gradu počnu spontano da pevaju na ulici, na trgu.
Zorana kaže da se pevalo punim srcem i da je tek nakon odgledanog snimka koncerta iz ’88. i posle filma svesna koliko je to bio ozbiljan i dobar hor.
Vreme provedeno u horu ostavilo je traga u životima mnogih nekadašnjih članova, bez obzira da li se radilo o mlađim, tada gimnazijalcima, ili starijim horistima.
– Razlika u godinama među članovima hora nije bila važna – u horu su pevali moji profesori iz Gimnazije i muzičke škole. Poštovali smo jedni druge, a pre svega su nas povezivali ljubav prema muzici i veliko prijateljstvo – naglašava Zorana u svojim sećanjima i dodaje da su tada svi disali kao jedan, pevali kao jedan, a za to zasluge pripadaju najviše Predragu Peruničiću.
NOVI POČETAK
Odavno više nema Omladinskog hora „3. decembar“ i Mešovitog hora „Stevan Mokranjac“, ali od nedavno stopama uspešnih prethodnika koračaju članovi novog Mešovitog hora Doma kulture na čelu sa dirigentom Nedom Prelić, koja razumljivo ne pamti zbog svojih godina vreme uspešnog prethodnika. Neda je u Domu kulture počela da radi u novembru 2018, prvu horsku audiciju je organizovala u decembru iste godine, a sa probama dečjeg i mešovitog hora se krenulo u januaru naredne godine. Neda je mlada energična osoba, koja je srednju muzičku školu završila u Kraljevu, a osnovne studije na FILUM-u u Kragujevcu na smeru Muzička pedagogija, a kasnije je stekla i zvanje Master teoretičar umetnosti i muzički pedagog.
-U radu hora se insistira na razvoju bazičnih elemenata horske muzike, vokalna tehnika, pravilna attacca tona, ujednačavanje i kontrolisanje glasa, što rezultira čistom intonacijom. Uporedo se radi i na repertoaru, koji se formira prema mogućnostima pevača. Jedan od problema vezanih za funkcionisanje hora danas jeste kako održati njegov kontinuitet. U vreme Predraga Peruničića bila je stvar prestiža biti član hora i on je horistima bio život, a za nekog samo slobodna aktivnost i beg od stvarnosti, danas su prilike zbog mnogo čega drugačije – ističe naslednica na tronu Predraga Peruničića.
Za Nedu je posebna odgovornost biti na mestu slavnog maestra koji je ostavio neizbrisiv trag, a njegovo i nasleđe Gradskog hora su uzor za njihove naslednike, koji se nadaju da će ostvariti bar polovinu uspeha hora kojim je rukovodio Peruničić.
Za Mešoviti hor i njihovog dirigenta nije bilo nimalo lako izaći na scenu posle filma o velikanu našeg grada i nastupiti, ali to je bio izazov za većinu pevača koji su bili članovi Peruničićevog hora i velika odgovornost u moru emocija. Odabrana je i adekvatna kompozicija „Zasp’o Janko“, koja se prosto stopila sa elegičnom atmosferom večeri. Neda Prelić se nada da će izuzetno veče motivisati nekog da se priključi Mešovitom horu Doma kulture koji će uskoro imati i svoj prvi samostalni nastup, a nadaju se i festivalskom nastupu tokom leta u Bugarskoj. To bi zaista bio odgovarajući i najbolji mogući nastavak jedne lepe priče davno započete u našem gradu i odavanje počasti na najbolji mogući način negdašnjim akterima.
KULTURA SEĆANJA
Kada mi je producent predložio da napišem scenario o prerano preminulom dirigentu Predragu Peruničiću, koji je ostavio znatan trag u horskoj muzici sedamdesetih i osamdesetih u tadašnjoj Jugoslaviji, ali i u kulturi gradova u kojima je stvarao horove i iz osnova menjao kulturni ambijent, razmišljao sam šta bi mogla biti osnova te buduće muzičko – dokumentarne filmske priče.
Priča o genijalnom čoveku u maloj sredini, koja u početku sa oduševljenjem prihvata njegove uspehe, a kasnije sitničavo iznalazi razloge upravo da ospori uspeh i njegov značaj, raznoraznim palanačkim podmetanjima i prebacivanjem svega sa profesionalnog na privatan život pojedinca. To je negde univerzalna matrica u malim sredinama i to ne samo kod nas, već bilo gde u svetu. Posledica takvog odnosa prema uspešnim, onima koji pomeraju granice u umetnosti, ali i u kulturnom životu jedne sredine, su usamljenost, nezadovoljstvo, razočaranost, ogorčenost. Međutim, velika posvećenost svom radu, entuzijazam i izuzetan odnos prema saradnicima, kao i neizbrisiv trag koji posle njih ostaje, obavezuje nas na negovanje kulture sećanja i borbu da se od zaborava otrgne uspomena na ljude poput Predraga Peruničića, koji je za sedam godina rada u Čačku i više od dvadeset u Novom Pazaru uradio više za kulturu malih mesta tadašnje Jugosalvije nego svi posleratni ministri kulture.
Mi smo zajednica koja dugo ne pamti, brzo zaboravlja i upravo ova filmska priča, istovremeno topla i setna, bez patetike, služi tome da nas podseti da su velike stvari u kulturi malih sredina moguće uz veliku posvećenost i ljubav prema onom što rade veliki entuzijasti koji svojom energijom, znanjem i radom ruše granice i koji su umeli pre svega kod mladih ljudi da zapale iskru vere da je moguće ni iz čega stvoriti nešto veliko. „Forte maestro“ je upravo fimska priča o jednom velikom čoveku i umetniku, jednom vremenu, jednom horu, ljudima i gradu u kom je to bilo moguće do jedne tačke, a onda je sve stalo.
Čuvajući sećanje i uspomenu na ljude kakav je bio dirigent Gradskog hora Doma kulture u Čačku Predrag Peruničić, kultura i umetnost na ovim prostorima imaće neprekinuti kontinuitet u u razvoju i budućnost, a zaborav vodi u nestajanje, propadanje i neizbežan kraj jedne zajednice.
Dušan Darijević
