ДАНИЈЕЛА КОВАЧЕВИЋ МИКИЋ, ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА “ЧУВАРИ ДЕЛА ВУКА КАРАЏИЋА”, О ТРАДИЦИОНАЛНИМ ВРЕДНОСТИМА ЗА БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Огранак Вукове задужбине из Чачка, који делује под именом Удружење “Чувари дела Вука Караџића”, поред заоставштине најзначајнијег српског лингвисте 19. века, реформатора, сакупљача народних умотворина и писца првог речника српског језика Вука Караџића, бави се и очувањем свих традиционалних вредности. О правим породичним вредностима, култури опхођења, неговању културне баштине, чувању српског језика и ћирилице…, разговарали смо са Данијелом Ковачевић Микић, председником Удружења “Чувари дела Вука Караџића” и уредником “Дана Вука Караџића” у Чачку.
КУЋНО (ПОРОДИЧНО) ВАСПИТАЊЕ
Протеклих година систем вредности код младих је нарушен. Које су то основне традиционалне вредности које Удружење “Чувари дела Вука Караџића” жели да освести код младих?
– Вредности које желимо да развијамо путем наших радионица, предавања, литерарних конкурса и свих других активности Удружења стају у дивну синтагму: кућно (породично) васпитање. Дакле, у најкраћем: поштовање сваког човека, а посебно брига о немоћнима, култура опхођења, традиционално схватање породице, чојство, јунаштво, родољубље, познавање српске историје и поштовање предака, косовска (видовданска) етика, познавање и неговање културне баштине, чување народног (локалног, дијалекатског) говора од заборава, познавање и неговање српског стандардног језика и ћирилице, духовни развој у духу православља…
ЗНАЊЕ ЈЕ ЈЕДИНА МОЋ
У савременом, модерном добу, у свету технологије, млади нису пуно заинтересовани за културно наслеђе. Огранак Вукове задужбине из Чачка различитим програмима подсећа на наше културно наслеђе. Која је Ваша порука младима када је реч о значају културног идентитета?
– Да би нас други поштовали, морамо прво да поштујемо сами себе. Да бисмо себе поштовали, морамо да знамо ко смо, шта смо, како смо и колико дуго трајали кроз векове. Да владамо чињеницама, знали бисмо колико смо у државотворном смислу старији од светских моћника, знали бисмо да код нас жене никада нису биле потцењене и небитне, иако им је живот у патријархалној заједници умео бити тежак (важну улогу жене, мајке, па и владарке, препознајемо и кроз нашу књижевност), да смо жену академика имали сто година пре, на пример, Француске… То што нам се сада сервира као демократска вредност и слобода, кроз тзв. родно осетљиви језик и тзв. “џендере”, дубоко нагриза, не само структуру нашег језика, већ мења целокупан поглед на свет, мења националну свест, мења природни поредак ствари, мења наш ментални склоп, разара породицу у традиционалном значењу те речи, укида саборност као предуслов опстанка. Знање је једина моћ коју признајемо. Да бисмо се одбранили од слике света коју креирају западне силе, морамо добро познавати сопствени историјски развој. То што савремене породице више немају свест о важности породичног стабла и неговања културе сећања у најширем смислу, пречица је ка нашој пропасти. Ми смо сами себи најљући непријатељи, јер лако и без икаквог критичког и здраворазумског приступа прихватамо све што је туђе, а своју традицију одбацујемо као нешто што је архаично, демоде (пасе). Кућа нам је насред друма. Вековима смо на пољу туђих интереса. Без познавања историјских чињеница, одуваће нас лако са историјске сцене ветрови глобализације и свега оног страшног што се иза тог појма крије.
“НЕКА БУДЕ БОРБА НЕПРЕСТАНА, НЕКА БУДЕ ШТО БИТИ НЕ МОЖЕ!”
Удружење посебно брине о неговању српског језика и ћирилице. У свакодневном говору, посебно код младих, често можемо чути стране речи, скраћенице. Како младима објаснити колико је језик важан за идентитет једног народа?
– Наша борба за очување српског језика и ћирилице у општем друштвеном контексту врло је тешка. Млади се међусобно, на друштвеним мрежама споразумевају на енглеском језику или на некој наопакој комбинацији неформалне употребе српског и енглеског језика, што је већи проблем од неправилног језичког економисања и употребе погрешних скраћеница. Млади брже и лакше усвајају граматику и логику енглеског, од граматике и природе српског језика, и његове матерње мелодије, и то је, такође, један од проблема, уз чињеницу да савремене технологије агресивно намећу енглески језик, као светски (глобални) језик. Усредсређени смо на то да помогнемо да вршњачким језичким радионицама млади на креативан начин уче једни од других, у чему предњаче наши “Расковничари”, ученици из Прилика, али и на то да помогнемо наставницима српског језика и учитељима да савременим методама наставе и учења подстичу развој језичке културе младих и бољу примену граматичких знања, јер примењено знање мора да буде важније од пуког теоретисања које млади не разумеју и пуке репродукције граматичких дефиниција. Тешко је младе ишчупати из виртуелне мреже у којој су заробљени, али наша битка за очување српског језика и ћирилице је његошевска: “Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може!”
ОКУПЉЕНИ ОКО ПРАВИХ ВРЕДНОСТИ
Од 1. до 18. новембра, Удружење организује трећу по реду Културно–образовну манифестацију “Дани Вука Караџића”. Којим темама је посвећен овогодишњи програм?
– Трећи “Дани Вука Караџића” изазвали су заиста велику пажњу, не толико у самом Чачку, колико у широј, академској заједници. О томе сведочи чињеница да и ове године у нашем програму учествује чак седам доктора наука, да имамо госте из Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност, Филолошког факултета у Београду, Матице српске, Вукове задужбине, Филозофског факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, уз бројне учеснике из наших редова. Целокупан програм утемељен је у три кључне речи: духовност, филологија и фолклористика. Говоримо о бедемима ћирилице, о духовном путу Св. Владике Николаја, од експресионизма до литургијског писма, о разорном дејству и насиљу над нашим језиком када је реч о примени тзв. родно осетљивог језика, о коренима Вукове азбучне реформе, о Вуковом опису Карађорђеве смрти, о родољубљу и укупној важности Косова и Метохије, и као духовне колевке, и као културног и историјског наслеђа. Све су то круцијалне теме и драго нам је што примећујемо како се развијамо из године у годину и како и наша публика расте са нама и уз нас. Тако окупљени око правих вредности, сигурна сам да ћемо подићи неке нове бедеме ћирилице и одбранити се од разорних историјских друштвено-политичких бујица.
Нела Радичевић
Фото: Архива Данијеле Ковачевић Микић
