МИРЈАНА ЂОКОВИЋ, ПОМОЋНИЦА ГРАДОНАЧЕЛНИКА О ЕКОЛОШКИМ ПИТАЊИМА И ПРОБЛЕМИМА
Еколошки проблеми у Чачку постоје, а многи од њих су вишедеценијски. О мерама које су руководство и надлежни у локалној самоуправи до сада предузели на решавању актуелних и оних дугогодишњих проблема, као и о плановима да се стање у заштити животне средине поправи, за „Чачански глас“ говорила је Мирјана Ђоковић, помоћница градоначелника за област заштите животне средине. Део њених одговора доносимо у овом броју нашег недељника.
Нови мерачи за квалитет ваздуха постављени су на два места – у Улици др Драгиша Мишовић, односно у близини ОШ „Свети Сава“ и код Прехрамбено-угоститељске школе. Стручњаци Агенције за заштиту животне средине, ускоро ће одредити још четири локације, каже Мирјана Ђоковић и додаје:
– Нови уређаји мериће честице PM 10 и PM 2,5. Ти параметри контролисани су прошле, као и претходних година, на 84 узорка. Кроз програм за 2021. планирано је много више – да се мерење врши 280 дана, што ће дати знатно комплетнији увид у стање квалитета ваздуха. Као и до сада, информације о мерењима биће објављене на сајтовима Завода за јавно здравље Чачак и нашем еколошком порталу. У договору са руководством Дома културе, резултати ће бити објављивани и на лед екрану на тој установи, да грађани могу да их виде бар пет пута дневно. Те информације моћи ће да очитају и на својим телефонима, преко посебне апликације. Није нам намера да било шта прикријемо од наших грађана, јер ни ми немамо „резервне“ градове за живот – истиче она.
За остале локације, како наводи, препорука је да буде „покривен“ цео град, да уређаји буду у Љубићу, Спортском центру „Младост“, али коначну сагласност ће дати стручњаци Агенције за заштиту животне средине. Комплетним мониторингом, како констатује Ђоковић, сагледавају се последице, али не и узроци.
– Боримо се да грејање што више преведемо на еколошки прихватљиве енергенте, пре свега, на гас. Нико не може погасити сва индивидуална ложишта, с обзиром на стандард грађана, а она су највећи проблем. Оно што није добро је што се за грејање користе и потпуно неадекватни енергенти, попут комуналног отпада, гума… Ми немамо екстремно великих индустријских загађивача. Али, ни временске прилике нам не иду на руку, немамо ветрова, ни падавина, град је у котлини – сматра Мирјана Ђоковић.
На питање да ли постоје планови да се грађани стимулишту на неке кораке како би се смањило загађење, она одговара:
– Узор нам је чешки град Валашке Мезиричи, са којим смо братимљени, а који има одличне резултете у повећању енергетске ефикасности стамбених зграда и индивидуалних домаћинстава. Новац за то су углавном „црпели“ из донаторских средстава, а све то је умногоме допринело да домаћинства пређу на еколошка горива. Ми још увек не можемо из градског буџета да финасирамо тај пројекат за домаћинства. Али, можемо за објекте у јавној својини – каже она, додајући да охрабрује и најава ЈП „Србија гас“ да ће помоћи грађанима да купе прикључке на велики број рата. Ипак, како и Ђоковић каже, велики проблем је што многе куће још нису легализоване, а то је први услов за прикључак гаса.
Када је реч о „зеленим“ зонама, она потврђује да постоји иницијатива да пешачки буде део центра града, од раскрснице Господар Јованове и Жупана Страцимира до почетка Кужељеве улице. Осим тога, како сматра Ђоковић, наставак изградње Улице војводе Путника, од „Млекаре“ ка „Пролетеру“, допринеће да у центру града буде много мање аутомобила.
В. Т.
СМЕЋЕ ИЗ ПОТПЕЋКОГ ЈЕЗЕРА ОДЛОЖЕНО НА РЕГИОНАЛНУ ДЕПОНИЈУ „ДУБОКО“
Мирјана Ђоковић потврдила је да је око 10.000 тона смећа из Потпећког језера одложено на регионалну депонију „Дубоко“.
– Поштујем принцип субординације… Тачно је да је Град Чачак највећи оснивач „Дубоког“ и да се морамо питати за наше регионално предузеће. Али, мора се имати на уму да је Влада Републике Србије издвојила 160 милиона за изградњу трансфер станице у Прибоју, 90 милиона за проширење и стабилизацију терена депоније „Дубоко“… Мислим да одлагање отпада из Потпећког језера није угрозило „Дубоко“, јер ту постоји и центар за селекцију, што значи да неће све бити затрпано на депонији. Ипак, нисам надлежна да говорим о томе да ли је то смеће требало да заврши на „Дубоком“. Уколико су Влада Србије и ресорна министарка донели одлуку, не могу се мештати. Уз то, мора да постоји солидарност. Ја не могу да будем толико себична да кажем да је требало дозволити еколошку катастрофу на Потпећком језеру – рекла је Ђоковић.
Депонија „Дубоко“ почела је да ради 2011. године, чиме је обезбеђено одлагање смећа за девет локалих самоуправа – Ужице, Чачак, Пожегу, Лучане, Чајетину, Ивањицу, Ариље, Бајину Башту и Косјерић.
