За оно што је Татјана Обрадовић учинила и још увек чини за трогодишњу Нађу тешко се могу наћи праве речи. Пре годину и по ова четрдесетседмогодишња Чачанка, мајка и бака, постала је и хранитељка девојчици са ретком, генетском и тешком болешћу, познатом као дете „лептир“. Вероватно је једина у Србији која се одважила на овакав, мало је рећи, храбар потез. У емотивном говору који је одржала приликом доделе Децембарске награде Града Чачка, рекла је да је захвална на овом великом признању, али да је, пре свега, „најзахвалнија малој Нађи која ју је научила да бити храбар значи ходати са осмехом и кад вам се плаче, да бити посвећен значи не одустати ни онда када би многи то учинили, да бити срећан значи захваљивати на сваком тренутку у ком осмех детета значи и нову наду“. После ових њених речи многима је заискрила суза у оку.
Сличне речи Татјана изговара и у разговору за „Чачански глас“ на који је невољно пристала, јер не жели да се много прича о њој, већ о свим хранитељима. Зато је награду схватила као признање за све њих, који су, како је рекла, „несебично отворили врата свог срца и свог дома за децу без родитељског старања“. Жели и да ова прича буде посвећена свим породицама у Србији које имају дете попут Нађе.
Причу о девојчици која је свој први рођендан дочекала у болници, прочитала је на једној објави на интернету. Није се двоумила у одлуци, већ је тражила начин како би могла да је прими у свој дом. Тако је дошла и до Центра за социјални рад. О хранитељству до тада готово да ништа није знала, као ни о процедурама које треба да прође.
– Просто сам хтела да је узмем, да осети топлину дома… – каже Татјана која има две одрасле ћерке Јану и Неду и сина Нестора. Бака је и троје унучади – деветомосечног Петра, Анике и Дарје које су били уз њу када је примила награду.
Од почетка је имала подршку старије ћерке, која је, заједно са Татјаном, ишла на обуку за хранитеље. Када је девојчица ушла у њихов живот, прихватили су је сви, али највећу помоћ има од мајке Јасминке, која јој је, каже, десна рука.
– Све нас је брзо „купила“. Убрзо је почела да прича, мене зове баба, као и друге две унуке.
За Татјанину снагу може се рећи да је неисцрпна. Држи цвећару већ годинама, брине о својој породици као самохрана мајка, сада и о малој Нађи. Она готово да не говори о томе, већ уз осмех каже да не размишља много о умору, јер зна да мора напред. Тај осмех, истина често уз сузу, враћа јој озарено лице девојчице на сваки поклон и знак пажње.
– Обрадује се када види нову играчку, баш као и свако дете. Када јој обучем хаљину, сва затрепери од среће – описује Татјана.
Њена болест захтева посебну негу при облачењу, купању, посебну исхрану. Ништа не сме бити препуштено случају… Сваких месец дана води је због терапије на Кожну клинику у Београд, на којој је и сама прошла обуку за негу детета. Подршку има и од запослених у чачанском Центру за социјални рад, који су је и предложили за Децембарску награду. Такође, и од своје саветнице Верице из крагујевачког Центра за усвојење.
Доброта је драгоцен дар дат човеку. Осмех или суза коју може измамити, највећа су награда за доброту. Татјана чини оно за шта би мало нас имало снаге. То је чини посебном.
В. Т.
ПОДРШКА СВИМ ПОРОДИЦАМА
Породице деце са овом ретком болешћу окупљене су у удружење „Дебра“, које делује као интернационално. У Србији ове деце има тридесет петоро. Свима треба помоћ, наглашава Татјана Обрадовић. Не само материјална, већ и искрена и топла реч. И поглед!
„Ниједна хранитељска породица на територији читаве Србије није била у могућности или није имала снаге, да се ухвати укоштац са бригом и негом баш овог детета. Штавише, ниједна установа на нивоу целе Србије, заједно са својим тимовима лекара и стручних радника није била спремна да прими болесну бебу, па је малена М.Н. у чачанској болници прославила и свој први рођендан, уз велику љубав и негу медицинског особља… После свог првог рођендана добила је породицу, дом и Тању. Уз њену љубав девојчица наставља своју борбу… Уласком у породицу ове жене малена хероина је почела да се смеје, говори, хода уз подршку и упркос свим тешкоћама напредује и расте – наводи се, поред осталог, у образложењу за доделу Децембарске награде Татјани Обрадовић.
