DOBRI REZULTATI PILOT USLUGE „SAVETOVALIŠTE ZA NEFORMALNE NEGOVATELJE”
Oni koji brinu i neguju svoje bližnje, često potpuno sami, teško u svojoj okolini mogu da nađu nekoga ko bi im pomogao, pa čak i saslušao o tome šta ih sve muči. Uz to, nailaze na brojne probleme, jer osim nedostatka razumevanja i pomoći celog društva, opterećuju ih pravno-administrativne procedure… Prema procenama, u Čačku ima od jedne i po do dve i po hiljade obolelih od Alchajmera. To je jedan od razloga što je prošle godine u nekoliko gradova u Srbiji, uključujući i Čačak, Udruženje “Snaga prijateljstva-Amity” pokrenulo pilot projekat “Savetovalište za neformalne negovatelje”.
Prema rečima mr Nadežde Satarić, predsednice UO “Snaga prijateljstva-Amity”, uslugu je koristilo ukupno 305 neformalnih negovatelja i zavisnih starijih osoba, čime su makar malo sebi olakšali izuzetno težak i zahtevan posao nege zavisnih osoba, a same starije osobe, koje su učestvovale u programu, olakšale su sopstveno funkcionisanje i popravile kvalitet života.
TREĆINA UČESNIKA MUŠKARCI
“Razgovor mi najviše prija, jedino ljudi koji imaju isto iskustvo mogu ovo da razumeju.”; “Dobila sam savete kako da organizujem obaveze i da se odmorim.” – ovo su samo neke od koristi Savetovališta koje su naveli neformalni negovatelji.
Kroz razne radionice i programe prošlo je 129 korisnika u Kragujevcu, 59 u Čačku, 117 ih je bilo iz Beograda i drugih gradova, a imali su korisnika i u Holandiji.
– Na osnovu ankete korisnika/ca i pružalaca usluge, potvrđeno je da i jedni i drugi, bez izuzetka, prepoznaju značajne koristi od usluge Savetovališta. Dugoročno gledano, usluga Savetovališta odgovara na stvarnu i nezadovoljenu potrebu za podrškom porodicama koje brinu o bolesnim članovima… Nedostaju adekavatne usluge u lokalnim zajednicama, nema dnevnih boravaka, nema predah smeštaja, nema savetovališta za neformalne negovatelje, izuzev u Subotici i u beogradskoj opštini Zvezdara i sada pilotiranih u Čačku i Kragujevcu – navodi Satarić.
Ona smatra da je značajno to što je projekat “privukao” i muškarce iz porodica da dođu u Savetovalište, jer je, recimo, u Kragujevcu i Čačku skoro trećina učesnika bila muškog pola.
– Nakon njihovog učešća u savetovalištima, interesovali smo se da li je imalo nekog efekta, da li su se i oni uključili u negu. Jedan od njih mi je rekao: „Mislio sam da je to ženin posao“. Kroz Savetovalište su, zapravo, shvatili koliko je briga o obolelima teška i koliko žene rade – naglašava Satarić.
Najčešće teme i pitanja o kojima se razgovaralo bili su vezani za postupak ostvarivanja prava iz oblasti socijalne, zdravstvene i porodično-pravne zaštite, stavljanje pod starateljstvo i oduzimanje poslovne sposobnosti, pitanja o nezi obolele osobe i svakodnevnim nedoumicama, pitanja oko lečenja, terapija i postupanja sa obolelima od demencije…
BITI UJEDNO RODITELJ, DETE, KOMŠIJA…
Korisnici savetovališta su veoma otvoreno delili lična iskustva, navela je Ljiljana Petrović iz Udruženja “Laris”, koordinatorka Savetovališta u Čačku.
– Primetno je da takav vid podrške izostaje u njihovom okruženju. Korisnici kažu da njihove komšije, poznanici, šira familija imaju svoje obaveze i teško mogu razumeti njihovu situaciju, jer nikada nisu bili u njoj. Pitanje je da li i koliko neformalni negovatelji i traže pomoć drugih. Većina korisnika priznaje da nerado traže pomoć od drugih i to čine samo u retkim prilikama – rekla je Petrović.
Natalija Perišić, vanredna profesorka Univerziteta u Beogradu, Fakulteta političkih nauka, sa Odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad, evaluatorka projekta, istakla je da je usluga Savetovališta važna, jer unosi realne promene u živote ljudi onda i tamo gde je to potrebno.
– Ona olakšava izuzetno važne tranzicije, time što osnažuje negovatelje za njihove kompleksne negovateljske, porodične, profesionalne i druge uloge, koje oni imaju. Biti negovatelj ne znači imati samo jedan identitet. Naprotiv, biti negovatelj znači i biti nekome dete, i nekome roditelj, i nekome baka/deka, ali i komšija i zaposleni i sve ostalo. Ova usluga preispituje porodične i rodne stereotipe. “Amity” je kroz pilotiranje usluge pokazao da društvo treba, može i mora da učini više za porodice obolelih! – istakla je Perišić.
Kako navode u Udruženju “Amity”, aktivnosti i teme predavanja i radionica u Kragujevcu i Čačku kreirani su kroz participativan pristup i učešće stručnjaka/inja, neformalnih negovatelja/ca i osoba koje imaju demenciju. Sprovođeni su kroz grupni i individualni rad direktno sa korisnicima i putem telefona, zavisno od njihovih mogućnosti i potreba.
V. Trtović
PROJEKAT SE NASTAVLJA U KRAGUJEVCU
Uslugu Savetovalište za neformalne negovatelje/ice obolelih od demencije i drugih zavisnih osoba razvilo je i pilotiralo Udruženje “Snaga prijateljstva- Amity”. Projekat je sproveden u partnerstvu sa čačanskim udruženjem “Laris” u prostorijama Centra za socijalni rad Čačak, sa Crvenim krstom u Kragujevcu i u Beogradu, iz kancelarije Udruženja “Amity”. Usluga je pilotirana u periodu od 1. marta do 30. novembra prošle godine. Kao odgovor na Covid 19, rukovodstvo projekta je u kancelariji “Amity” otvorilo posebnu telefonsku liniju za informisanje i savetovanje starijih osoba, njihovih srodnika i negovatelja, tokom vanrednog stanja, ali su sa tom praksom nastavili i kasnije. Linija (011 6690 122) je dalje otvorena svakog radnog dana. Značaj projekta prepoznala je lokalna samouprava Kragujevca, koja će nastaviti delom da je finansira i u 2021.godini, a uslugu će pružati Crveni krst Kragujevac.
“DRAGANOVA NAGRADA 2021” ZA NAJBOLJE PUTOPISE STARIJIH OD 60 GODINA
Udruženje “Amity”, u saradnji sa portalom Penzin, a pod pokroviteljstvom Jasmine Bebe Kuka, uspešno promoviše koncept aktivnog starenja, čime doprinosi smanjenju njihove usamljenosti, a često i izolovanosti iz društvene zajednice. I ove godine, od 1. januara do 1. marta, raspisali su konkurs za najbolju putopis. Svoje priče i pesme mogu poslati stariji od 60 godina.
– Mogu to biti i putovanja od svoga stana do pijace ili do kraja u gradu u kome ste odrastali, išli u školu, prvi put se zaljubljivali – naglašavaju organizatori.
Inače, ovaj konkurs svake godine privlači veliku pažnju starijih iz svih bivših jugoslovenskih republika, pa i ljudi koji žive i na drugim kontinentima, a potiču sa ovih prostora. Na dosadašnjih šest Konkursa učestvovala su ukupno 693 autora, starosti od 60 do 94 godine, iz preko 100 gradova i sela bivše Jugoslavije i iz inostranstva (Australije, Austrije, Kanade, Švajcarske, Novog Zelanda, Grčke i Holandije). Učestvuju i brojni Čačani, a 2016. dobitnica druge nagrade bila je penzionerka iz Čačka. O pojedinostima učešća na konkurusu više informacija može se dobiti na portalu Amity Snaga prijateljstva.
