Porodica Stanić, rodom je iz Dragačeva, a nakon poljoprivredne proizvodnje, pre desetak godina otisnuli su se u proizvodnju rukotvorina. Bez mašina, samo svojim radom, kreativnošću i upornošću, ukrasima, ali i upotrebnim predmetima oslikanim dekupaž tehnikom oduševlaljvaju kupce širom Srbije, koji posete Zlatibor, gde im je prodajno mesto.
Imaju kuću na Spomen parku, koja je trenutno „radionica“ Stanića, jer oni žive u Čajetini, a prodaju na Zlatiboru. Biznis je potpuno porodični. Violeta i Miroslav, sa ćerkom Anđelom i sinom Lazarom žive od rukotvorina i kažu da lepo može da se zaradi.
Čitav posao, kao i mnogi drugi, počeo je iz znatiželje i hobija. U ovoj porodici Violetinog. Kaže da je na početku kupovala saksije pa ih ukrašavala, a kad je videla da se mnogi interesuju počela je da proizvodi. Malo, po malo, uključivali su se i ostali članovi porodice.
Sada su Violeta i Miroslav svakako nerazdvojni tandem. On od drveta i medijapana izrađuje predmete, a zatim ih Violeta svojom kreativnošću i maštom ukrašava i pravi finalni proizvod. Daje mu svoj pečat, a sama kaže da ne postoje dva ista. Sve su unikati.
-U Čačku nam je proizvodnja, a na Zlatiboru prodaja, jer tamo uvek ima turista i može dobro da se proda. Obišli smo skoro celu Srbiju, ali Zlatibor i volimo, tako da smo se i nastanili u Čajetini. U Čačku radimo, jeste sve malo „jurnjava“ ali nije teško kad se voli – priča Violeta.
Koriste prirodne materijale. To su uglavnom drvo, na kamenčićima prave magnete, a sve više i više koriste i tikve, pa su počeli i da ih uzgajaju. Od prošle godine u svoj „proizvodni proces“ uvrstili su tikvu „hajduk“ takozvanu nategu.
-Slučajno smo došli na tu ideju. Probali da ukrašavamo na „hajduku“ i ispostavilo se da se lepo prodaje. Ove godine smo zasadili veću količinu nego prošle, jedva smo našli seme. Kupili smo „hajduke“ u Užicu, pa smo ih osušili i sačuvali seme – priča Miroslav Stanić. Kako kaže, retko se sada koristi kao natega, jer nema toliko velikih buradi za rakiju, ali je zato idealna za suvenir.
Karakteristični su i zanimljivi kupcima baš po tome što su im proizvodi raznovrsni, ali ukrašavaju svašta što drugi ne, kao što je tikva, kukuruz, pa čak i orah. A što je najbitnije sve stvaraju svojim rukama, bez ijedne mašine. Uz pomoć velikog rada i bujne mašte.
Kako objašnjava Violeta tehnika nije teška, bitno je samo da lak, boja i salvete budu kvalitetni. Najviše proizvode od drveta i medijapana, a najbolje prodaju korpe od pruća.
Deca su zadužena za finale – odnosno pakovanje proizvoda uz prigodnu dekoraciju. Međutim, vredni na roditelje, hteli su i oni da doprinesu porodičnom biznisu, pa su počeli da prave minđuđe.
-Studiram grafički dizajn, trudim se da što više naučim o ovom poslu,.. Brat i ja pravimo sitne minđuše. Hteli smo da upotpunimo mamin i tatin rad – priča Anđela.
Suveniri, ali i poslužavnici, oklagije, daske, varljače… Radionica je puna svega. A najbolje ideje, kaže Violeta, daju kupci. Oni nešto traže, a Stanići to proizvedu. I to kvalitetno. Jer, kako bi im se drugačije kupci stalno vraćali. Tako funkcionišu već godinama. Rad je zahtevan, ali i kreativan i što je najbitnije – isplati se.
I. M.
